Банту језици
Банту је породица језика која припада нигер-конгоанској групи.[1] Банту језици се говоре у Камеруну, Екваторијалној Гвинеји, Габону, Конгу, Демократској Републици Коного, Централноафричкој Републици, Уганди, Руанди, Бурундију, Кенији, Танзанији, Анголи, Замбији, Малавију, Мозамбику, Зимбабвеу, Намибији, Боцвани, Лесоту, Свазиленду и Јужноафричкој Републици. Ова породица језика је најраспрострањенија у Африци. Преко 200 милиона људи говори банту језике. Ова група обухвата преко 500 језика[1] међу којима дванаест има више од пет милиона говорника. Реч банту за ову групу језика је први пут употребљена у 19. веку, а значење јој је „људи”. Заједничка карактеристика банту језика је да се за човека употребљава основ -нту или -ту, док је ба- префикс за множину, тако да ба-нту заједно има значење људи.
Класификација
уреди
Зоне у банту језичкој групи које је одредио лингвиста Малколм Гатри (Malcolm Guthrie) су представљене на карти с десне стране. У следећем списку су према Гатријевој класификацији наведени најзначајнији језици у оквиру сваке зоне и број говорника у милионима:
Северозападни банту језици:
- A - Дуала (1), Бети (2), Фанг (1)
- B - Нџеби, Теке, Пуну, Кота
- C - Лингала (10)
Централни банту језици:
- D - Комо, Лега-Шабунда, Мболе, Ленгола, Бембе
- E - Кикују (6), Камба (4), Гуси (2), Ромбо (1,5), Меру (1,7)
- F - Сукума (5), Њамвези (1), Мамбве
- G - Свахили (35)
- H - Киконго (6), Кимбунду (3)
- J - Кирудни (15), Луганда (10), Сога (2), Чига (1,5), Руњанкоре (1,5)
- K - Чокве (1), Лунда
- L - Чилуба (6), Килуба (1,5), Каонде
- M - Бемба (4)
- N - Чичева (9), Тумбука (2), Њанџа (9)
- P - Јао (2), Маконде (1,3), Макува (2), Ломве (1,5)
- R - Умбунду (4), Ндонга (1), Њанека
Јужни банту језици:
- S - Зулу (9), Хоза (4), Сото (3,5), Цвана (3), Ндебеле (1), Тонга (1), Свази, Цонга, Цва, Венда, Шона (7)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 105. ISBN 86-331-2075-5.