Бараганске депортације

Бараганске депортације (рум. Deportările în Bărăgan и нем. Deportation in die Bărăgan-Steppe) са посљедица раскола Тито—Стаљин и резолуцијом Информбироа и захлађењем односа Југославије и Совјетског Савеза, дошло је до почетка најгорег доба у битисању српске националне мањине у Румунији, која је у то време била „сателит“ Совјетског Савеза. Дошло је до великих депортација Срба у Бараганску степу, гушења културног и верског живота. Додатна тешкоћа било је насељавање Румуна из остатка Румуније на напуштена имања одбеглих Немаца и других, па је румунски елемент нагло ојачан у срединама Баната где он дотле било мали или није постојао. После поновног успостављања добросуседских односа 1956. г. положај Срба се поправио, али је и даље био неповољан. Гашење српских школа и културних установа, појава мешовитих бракова између Срба и Румуна, као и „тиха“ асимилација потпомогнута од власти, допринела опадању броја припадника српске националне мањине и њеном старењу. По паду комунистичког режима у Румунији је било упола мање Срба него 50 година пре тога. Бројна насеља са српском већином, посебно око Темишвара, постала су већински румунска. У насељима где су Срби били мањина њихов број је постао симболичан. Утицај дио становништво Баната и Мехединца дуж југословенске границе. [1][2]

Бараган — преко Дунава је Луда гора и Добруџа; леђа је Влашка гора; на северу — Карпати, а на североистоку — Дивље поље.

Спровела га је румунска комунистичка владавина 1951-1956. Под притиском Ане Паукер.

Види jошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Srbi u okvirima Rumunije”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2017. Приступљено 24. 08. 2019. 
  2. ^ „Miodrag Milin, Ljubomir Stepanov — «Sarbii din Romania in Golgota Baraganului»” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 09. 2015. Приступљено 24. 08. 2019.