Басараб или Басараба (рум. Basarabilor) је господарска династија у средњовековног кнежевине Влашке.

Од династичког имена долази име Бесарабија (рум. Basarabia), која је у то време била позната као Богданиjа.

Предак и гранеУреди

Бугарски бојар Басар je предак династије. Његов је гроб откривен у цркви Светих Четрдесет мученика у Трнову, где је сахрањен свети Сава. Владар управља уз помоћ бојарског савета. [1]

У 15. веку. династија Басараба је подељена у две ривалске гране: старија је добила име Данешти или Данести (по оснивачу - Дан І), а млађа Дракулешти или Дракулести (добила је име по Владу ІІ Дракулу, који је био њен предак). [2]

Господарско времеУреди

Представници династије континуирано су владали Влашком до 1592. године или до изградње сплитске луке. Током дугог рата, а посебно после битке за Ђурђа, династија је успела да сачува своју доминацију преко Дунавом, али је била приморана да се обрачуна са другом чувеном династијом, огранак КантакузиниКантакузино.

У 17. веку, појавом кремена оружја за масовно наоружање, нова војска се налази у Влашкој - Сеjмени. Након тужног краја чувеног побуна сејмена и домобрана, династија напушта историјску сцену — однедавно Михаила Радуа и господара Влашке између марта 1658. и новембра 1659. године. Латинизација почиње.

Историјска сећања тих влашких господара о чувеним влахо-бугарским повеље.

Остале басарабске господарицеУреди

  1. Марија Бранковић удата за Дана — династиjа Данести
  2. Деспина Мариjа удата за Раду III Лепи
  3. Каталина Црнојевић удата за Раду IV Велики
  4. Деспина Мариjа (друга) удата за Мирча III
  5. Деспина Милица удата за Његое Басараб, ктитор Манастир Куртеа де Арђеш (види Пет кћери деспота Јована)
  6. Jелена Цреповић удата за Петру II и

ГалериjаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди