Побуна сејмена и домобрана
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Машински превод. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Побуна сејмена и домобрана (или Хризејеви устанци) је избила 26. и 27. фебруара 1655. у Влашкој.
Времена догађаја су контроверзна, али разлог је жеља Константина Шербана да се лиши услуга сеjмена, којима се Матеју Басараб у потпуности ослањао. На почетку устанка убијено је између 14 и 32 бојара. [1][2]
Устанак је и преторијанске и народностне. На челу је Хризеjа од Богданиjа — мачевалац и хранитељ. Хризеjа је чувар кревета, бравар и чашник, попут свог свекрва, који се звао Драгутин или Драгомир — под Матејом Басарабом. [3]
Устанак је угашен након чувене битке код Хоплеjе.