Википедија

Бафинова земља

Бафинова земља (енгл. Baffinisland)[3] је једно од канадских арктичких острва у територији Нунавут, и део је канадског арктичког архипелага.

Бафинова земља
Бафинова земља, Арктички океан
Географија
ЛокацијаCanada Nunavut#Canada
Површина507.451 km2
Висина2.147 m
Највиши врхМаунт Один
Администрација
Највећи градИкалуит
Демографија
Становништво13039  (2021[1][2])
Густина ст.0,03 стан./km2

То је највеће канадско острво и пето по величини у свету са територијом[4] од 507.451 km². Има популацију од 11000 становника и густину насељености од 0,02 становника по km².

Североисточна обала Бафиновог острва, са видљивим глечером

Први Европљанин који је открио острво 1576. је Мартин Фробишер.[4] Око 1615—1616. Вилијам Бафин је истраживао јужну обалу острва тражећи морски пут према северозападу. У деветнаестом веку арктички истраживач Едвард Пари је назвао острво у његову част.[5]

Географија уреди

Икалуит, главни град Нунавута, налази се на југоисточној обали. До 1987, име града је било Фробишер Беј, по истоименом заливу у којем је лоциран.[6] Бафинове планине (Baffin Mountains) се протежу уз североисточну обалу острва и део су Арктичких Кордиљера (Arctic Cordillera). Маунт Один (Mount Odin) је највиши врх са висином 2143 до 2147 м. Два највећа језера су језеро Нетилинг (Nettilling Lake), 5.066 km² и језеро Амадјуак (Amadjuak Lake). У средишњем делу острва се налази Барнесова ледена капа (Barnes ice cap), која са полако смањује од 60-их година 20. века.[7]

На југу се налази Хадсонов мореуз, који одваја Бафиново острво од копна Квебека.[8] Јужно од западног краја острва налази се мореуз Фјури и Хекла,[9] који одваја острво од полуострва Мелвил[10] на копну. На истоку су Дејвисов мореуз[11] и Бафинов залив,[12] са Гренландом иза њега.[8] Фокс басен,[13] залив Бутија[14] и Ланкастер Саунд[15] одвајају Бафиново острво од остатка Арктичког архипелага на западу и северу.

Бафинове планине се простиру дуж североисточне обале острва и део су арктичких Кордиљера. Највиши врх је планина Один, са надморском висином од најмање 2.143 m (7.031 ft), иако неки извори наводе 2.147 m (7.044 ft).[16][17] Још један значајан врх је планина Асгард, која се налази у националном парку Аујуитук, са надморском висином од 2.011 m (6.598 ft). За планину Тор, са надморском висином од 1.675 m (5.495 ft), се каже да има највећи чисто вертикални пад (оштра страна литице) од било које планине на Земљи, на 1.250 m (4.100 ft).[18] Планина Шарат,[19] са надморском висином од 422 m (1.385 ft) и проминенцијом од 67 m (220 ft) налази се на Бафиновом острву. Планина је добила име по геологу Шарату Кумару Роју, главном кустосу геологије у Природњачком музеју Филд у Чикагу. Рој, родом из Индије, студирао је у Индији и Лондону, а стекао докторат на Универзитету у Чикагу. Убрзо након што је почео да ради у Филд Мусеуму, придружио се Росон-Макмилановој експедицији 1927-1928 на Бафиново острво и Лабрадор. Ова 15-месечна експедиција почела је јуна 1927.

Два највећа језера на острву леже у јужном централном делу острва: језеро Нетилинг (5.542 km2 [2.140 sq mi]) и језеро Амадјуак (3.115 km2 [1.203 sq mi]) јужније.[20][21][22]

Клима уреди

Клима Икалуитa (Икалуитски аеродром)
WMO ID: 71909; координате 63° 45′ N 68° 33′ W / 63.750° С; 68.550° З / 63.750; -68.550 (Iqaluit Airport); елевација: 33,5 m (110 ft); 1981–2010 нормале, екстреми 1946–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Индекс субјективне топлоте 3,3 5,2 4,3 5,1 13,3 21,7 27,8 27,6 18,8 8,6 4,8 3,4 27,8
Апсолутни максимум, °C (°F) 3,9
(39) 		5,7
(42,3) 		4,2
(39,6) 		7,2
(45) 		13,3
(55,9) 		22,7
(72,9) 		26,7
(80,1) 		25,5
(77,9) 		18,3
(64,9) 		9,1
(48,4) 		5,6
(42,1) 		3,7
(38,7) 		26,7
(80,1)
Средњи максимум, °C (°F) −8,1
(17,4) 		−9,1
(15,6) 		−4,1
(24,6) 		0,8
(33,4) 		5,9
(42,6) 		14,4
(57,9) 		21,3
(70,3) 		18,2
(64,8) 		11,6
(52,9) 		4,9
(40,8) 		0,9
(33,6) 		−2,6
(27,3) 		21,8
(71,2)
Максимум, °C (°F) −22,8
(−9) 		−23,3
(−9,9) 		−18,3
(−0,9) 		−9,4
(15,1) 		−1,2
(29,8) 		6,8
(44,2) 		12,3
(54,1) 		10,5
(50,9) 		5,2
(41,4) 		−1,0
(30,2) 		−8,3
(17,1) 		−17,0
(1,4) 		−5,6
(21,9)
Просек, °C (°F) −26,9
(−16,4) 		−27,5
(−17,5) 		−23,2
(−9,8) 		−14,2
(6,4) 		−4,4
(24,1) 		3,6
(38,5) 		8,2
(46,8) 		7,1
(44,8) 		2,6
(36,7) 		−3,7
(25,3) 		−12,0
(10,4) 		−21,3
(−6,3) 		−9,3
(15,3)
Минимум, °C (°F) −30,9
(−23,6) 		−31,7
(−25,1) 		−28,1
(−18,6) 		−18,9
(−2) 		−7,6
(18,3) 		0,5
(32,9) 		4,1
(39,4) 		3,6
(38,5) 		−0,1
(31,8) 		−6,4
(20,5) 		−15,8
(3,6) 		−25,5
(−13,9) 		−13,1
(8,4)
Средњи минимум, °C (°F) −38,8
(−37,8) 		−40,5
(−40,9) 		−37,9
(−36,2) 		−29,4
(−20,9) 		−17,0
(1,4) 		−3,6
(25,5) 		1,0
(33,8) 		0,4
(32,7) 		−4,6
(23,7) 		−16,1
(3) 		−26,2
(−15,2) 		−35,2
(−31,4) 		−41,6
(−42,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −45,0
(−49) 		−45,6
(−50,1) 		−44,7
(−48,5) 		−34,2
(−29,6) 		−26,1
(−15) 		−10,2
(13,6) 		−2,8
(27) 		−2,5
(27,5) 		−12,8
(9) 		−27,1
(−16,8) 		−36,2
(−33,2) 		−43,4
(−46,1) 		−45,6
(−50,1)
Индекс субјективне хладноће −64 −66 −62 −53 −36 −19 −7 −9 −19 −43 −57 −60 −66
Количина падавина, mm (in) 19,7
(0,776) 		18,7
(0,736) 		18,7
(0,736) 		27,5
(1,083) 		29,2
(1,15) 		33,0
(1,299) 		51,9
(2,043) 		69,5
(2,736) 		55,2
(2,173) 		33,3
(1,311) 		27,2
(1,071) 		19,9
(0,783) 		403,7
(15,894)
Количина кише, mm (in) 0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,2
(0,008) 		3,1
(0,122) 		23,8
(0,937) 		51,9
(2,043) 		68,6
(2,701) 		42,2
(1,661) 		6,8
(0,268) 		0,6
(0,024) 		0,0
(0) 		197,2
(7,764)
Количина снега, cm (in) 21,7
(8,54) 		21,0
(8,27) 		21,6
(8,5) 		31,5
(12,4) 		27,6
(10,87) 		9,3
(3,66) 		0,0
(0) 		0,9
(0,35) 		13,2
(5,2) 		29,4
(11,57) 		29,7
(11,69) 		23,4
(9,21) 		229,3
(90,28)
Дани са падавинама (≥ 0.2 mm) 11,4 11,1 11,8 13,1 12,0 10,9 12,5 15,3 15,0 14,0 13,2 12,2 152,2
Дани са кишом (≥ 0.2 mm) 0,0 0,1 0,0 0,3 1,4 7,4 12,7 16,7 10,6 2,2 0,3 0,0 51,6
Дани са снегом (≥ 0.2 cm) 12,2 11,6 12,7 13,4 12,0 3,9 0,1 0,5 7,2 13,7 13,8 12,3 113,5
Релативна влажност, % 65,3 64,6 65,4 72,8 76,4 72,6 69,4 72,6 75,6 78,1 76,6 71,5 71,7
Сунчани сати — месечни просек 32,4 94,0 172,2 216,5 180,5 200,2 236,8 156,8 87,9 51,4 35,6 12,6 1.476,8
Сунчано време — месечни проценти 18,5 39,0 47,4 48,2 31,9 32,5 39,3 31,0 22,4 16,8 17,7 8,9 29,5
UV индекс 0 0 1 2 4 4 4 3 2 1 0 0 1,8
Извор #1: Environment and Climate Change Canada[23][24][25][26][27][28][29] и Временски атлас[30]
Извор #2: Météo Climat[31][32]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022. 
  2. ^ Does not include Kinngait (1,396) and Qikiqtarjuaq (593). Both of which do not lie on Baffin Island proper
  3. ^ Baffin Island / Île de Baffin (Formerly Baffin Land)
  4. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 114. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „Baffin Island | island, Nunavut, Canada | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2022. 
  6. ^ „About Iqaluit: History & Milestones”. Архивирано из оригинала 2019-04-19. г. 
  7. ^ „Is Baffin Island on your bucket list?”. Keep Exploring (на језику: енглески). 4. 12. 2017. Приступљено 18. 1. 2022. 
  8. ^ а б „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  9. ^ „Fury and Hecla Strait”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2012. 
  10. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  11. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  12. ^ „Baffin Bay”. 2. 4. 2004. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. 
  13. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  14. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  15. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  16. ^ „Mount Odin, Nunavut”. Peakbagger.com. 
  17. ^ „Mount Odin at the Atlas of Canada”. Архивирано из оригинала 25. 6. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2007. 
  18. ^ „Mount Thor -The Greatest Vertical Drop on Earth!”. 19. 11. 2012. [мртва веза]
  19. ^ Mount Sharat
  20. ^ „Nunavut – Lake Areas and Elevation (lakes larger than 400 square kilometres)”. 
  21. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  22. ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. 
  23. ^ „Iqaluit A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402590. Архивирано из оригинала 16. 5. 2017. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  24. ^ „July 2008”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  25. ^ „March 1999”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402590. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  26. ^ „September 2010”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  27. ^ „October 2015”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  28. ^ „December 2010”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 1. 11. 2019. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  29. ^ „June 2019”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 1. 11. 2019. Climate ID: 2402592. Приступљено 1. 11. 2019. 
  30. ^ „Iqaluit, Canada - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Приступљено 2019-07-06. 
  31. ^ „Météo climat stats for Iqaluit”. Météo Climat. Приступљено 23. 2. 2022. 
  32. ^ „Météo climat stats for Iqaluit”. Météo Climat. Приступљено 23. 2. 2022. 

Литература уреди

  • Boas, Franz, and Ludger Müller-Wille (1998). Franz Boas Among the Inuit of Baffin Island, 1883–1884 Journals and Letters. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-4150-7. 
  • Kuhnlein HV, R Soueida, and O Receveur. 1996. "Dietary Nutrient Profiles of Canadian Baffin Island Inuit Differ by Food Source, Season, and Age". Journal of the American Dietetic Association. 96, no. 2: 155–62.
  • Lee, Alastair (2011). Baffin Island: the Ascent of Mount Asgard. London: Frances Lincoln. ISBN 9780711232211. 
  • Matthiasson, John S. (1992). Living on the Land Change Among the Inuit of Baffin Island. Peterborough, Canada: Broadview Press. ISBN 0-585-30561-7. 
  • Maxwell, Moreau S. (1973). Archaeology of the Lake Harbour District, Baffin Island. Mercury series. Ottawa: Archaeological Survey of Canada, National Museum of Man, National Museums of Canada. 
  • Sabo, George (1991). Long Term Adaptations Among Arctic Hunter-Gatherers A Case Study from Southern Baffin Island. The Evolution of North American Indians. New York: Garland Pub. ISBN 0-8240-6111-X. 
  • Sergy, Gary A. (1986). The Baffin Island Oil Spill Project. Edmonton, Alta: Environment Canada. 
  • Stirling, Ian, Wendy Calvert, and Dennis Andriashek. Population Ecology Studies of the Polar Bear in the Area of Southeastern Baffin Island. [Ottawa]: Canadian Wildlife Service. 1980. ISBN 0-662-11097-8.
  • Utting, D. J. Report on ice-flow history, deglacial chronology, and surficial geology, Foxe Peninsula, southwest Baffin Island, Nunavut. [Ottawa]: Geological Survey of Canada, 2007. http://dsp-psd.pwgsc.gc.ca/collection%5F2007/nrcan-rncan/M44-2007-C2E.pdf. ISBN 978-0-662-46367-2.

Спољашње везе уреди

 
Бафинова земља на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бафинова_земља&oldid=25751742”