Бафинова земља
Бафинова земља (енгл. Baffin Island)[3] је једно од канадских арктичких острва у територији Нунавут, и део је канадског арктичког архипелага.
 Бафинова земља, Арктички океан | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Canada Nunavut#Canada |
| Површина | 507.451 km2 |
| Висина | 2.147 m |
| Највиши врх | Маунт Один |
| Администрација | |
| Највећи град | Икалуит |
| Демографија | |
| Становништво | 13039 (2021[1][2]) |
| Густина ст. | 0,03 стан./km2 |
То је највеће канадско острво и пето по величини у свету са територијом[4] од 507.451 km². Има популацију од 11000 становника и густину насељености од 0,02 становника по km².
Први Европљанин који је открио острво 1576. је Мартин Фробишер.[4] Око 1615—1616. Вилијам Бафин је истраживао јужну обалу острва тражећи морски пут према северозападу. У деветнаестом веку арктички истраживач Едвард Пари је назвао острво у његову част.[5]
Географија
уредиИкалуит, главни град Нунавута, налази се на југоисточној обали. До 1987, име града је било Фробишер Беј, по истоименом заливу у којем је лоциран.[6] Бафинове планине (Baffin Mountains) се протежу уз североисточну обалу острва и део су Арктичких Кордиљера (Arctic Cordillera). Маунт Один (Mount Odin) је највиши врх са висином 2143 до 2147 м. Два највећа језера су језеро Нетилинг (Nettilling Lake), 5.066 km² и језеро Амадјуак (Amadjuak Lake). У средишњем делу острва се налази Барнесова ледена капа (Barnes ice cap), која са полако смањује од 60-их година 20. века.[7]
На југу се налази Хадсонов мореуз, који одваја Бафиново острво од копна Квебека.[8] Јужно од западног краја острва налази се мореуз Фјури и Хекла,[9] који одваја острво од полуострва Мелвил[10] на копну. На истоку су Дејвисов мореуз[11] и Бафинов залив,[12] са Гренландом иза њега.[8] Фокс басен,[13] залив Бутија[14] и Ланкастер Саунд[15] одвајају Бафиново острво од остатка Арктичког архипелага на западу и северу.
Бафинове планине се простиру дуж североисточне обале острва и део су арктичких Кордиљера. Највиши врх је планина Один, са надморском висином од најмање 2.143 m (7.031 ft), иако неки извори наводе 2.147 m (7.044 ft).[16][17] Још један значајан врх је планина Асгард, која се налази у националном парку Аујуитук, са надморском висином од 2.011 m (6.598 ft). За планину Тор, са надморском висином од 1.675 m (5.495 ft), се каже да има највећи чисто вертикални пад (оштра страна литице) од било које планине на Земљи, на 1.250 m (4.100 ft).[18] Планина Шарат,[19] са надморском висином од 422 m (1.385 ft) и проминенцијом од 67 m (220 ft) налази се на Бафиновом острву. Планина је добила име по геологу Шарату Кумару Роју, главном кустосу геологије у Природњачком музеју Филд у Чикагу. Рој, родом из Индије, студирао је у Индији и Лондону, а стекао докторат на Универзитету у Чикагу. Убрзо након што је почео да ради у Филд Мусеуму, придружио се Росон-Макмилановој експедицији 1927-1928 на Бафиново острво и Лабрадор. Ова 15-месечна експедиција почела је јуна 1927.
Два највећа језера на острву леже у јужном централном делу острва: језеро Нетилинг (5.542 km2 [2.140 sq mi]) и језеро Амадјуак (3.115 km2 [1.203 sq mi]) јужније.[20][21][22]
Клима
уреди| Клима Икалуитa (Икалуитски аеродром) WMO ID: 71909; координате 63° 45′ N 68° 33′ W / 63.750° С; 68.550° З; елевација: 33,5 m (110 ft); 1981–2010 нормале, екстреми 1946–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Индекс субјективне топлоте | 3,3 | 5,2 | 4,3 | 5,1 | 13,3 | 21,7 | 27,8 | 27,6 | 18,8 | 8,6 | 4,8 | 3,4 | 27,8 |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 3,9 (39) |
5,7 (42,3) |
4,2 (39,6) |
7,2 (45) |
13,3 (55,9) |
22,7 (72,9) |
26,7 (80,1) |
25,5 (77,9) |
18,3 (64,9) |
9,1 (48,4) |
5,6 (42,1) |
3,7 (38,7) |
26,7 (80,1) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −8,1 (17,4) |
−9,1 (15,6) |
−4,1 (24,6) |
0,8 (33,4) |
5,9 (42,6) |
14,4 (57,9) |
21,3 (70,3) |
18,2 (64,8) |
11,6 (52,9) |
4,9 (40,8) |
0,9 (33,6) |
−2,6 (27,3) |
21,8 (71,2) |
| Максимум, °C (°F) | −22,8 (−9) |
−23,3 (−9,9) |
−18,3 (−0,9) |
−9,4 (15,1) |
−1,2 (29,8) |
6,8 (44,2) |
12,3 (54,1) |
10,5 (50,9) |
5,2 (41,4) |
−1,0 (30,2) |
−8,3 (17,1) |
−17,0 (1,4) |
−5,6 (21,9) |
| Просек, °C (°F) | −26,9 (−16,4) |
−27,5 (−17,5) |
−23,2 (−9,8) |
−14,2 (6,4) |
−4,4 (24,1) |
3,6 (38,5) |
8,2 (46,8) |
7,1 (44,8) |
2,6 (36,7) |
−3,7 (25,3) |
−12,0 (10,4) |
−21,3 (−6,3) |
−9,3 (15,3) |
| Минимум, °C (°F) | −30,9 (−23,6) |
−31,7 (−25,1) |
−28,1 (−18,6) |
−18,9 (−2) |
−7,6 (18,3) |
0,5 (32,9) |
4,1 (39,4) |
3,6 (38,5) |
−0,1 (31,8) |
−6,4 (20,5) |
−15,8 (3,6) |
−25,5 (−13,9) |
−13,1 (8,4) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −38,8 (−37,8) |
−40,5 (−40,9) |
−37,9 (−36,2) |
−29,4 (−20,9) |
−17,0 (1,4) |
−3,6 (25,5) |
1,0 (33,8) |
0,4 (32,7) |
−4,6 (23,7) |
−16,1 (3) |
−26,2 (−15,2) |
−35,2 (−31,4) |
−41,6 (−42,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −45,0 (−49) |
−45,6 (−50,1) |
−44,7 (−48,5) |
−34,2 (−29,6) |
−26,1 (−15) |
−10,2 (13,6) |
−2,8 (27) |
−2,5 (27,5) |
−12,8 (9) |
−27,1 (−16,8) |
−36,2 (−33,2) |
−43,4 (−46,1) |
−45,6 (−50,1) |
| Индекс субјективне хладноће | −64 | −66 | −62 | −53 | −36 | −19 | −7 | −9 | −19 | −43 | −57 | −60 | −66 |
| Количина падавина, mm (in) | 19,7 (0,776) |
18,7 (0,736) |
18,7 (0,736) |
27,5 (1,083) |
29,2 (1,15) |
33,0 (1,299) |
51,9 (2,043) |
69,5 (2,736) |
55,2 (2,173) |
33,3 (1,311) |
27,2 (1,071) |
19,9 (0,783) |
403,7 (15,894) |
| Количина кише, mm (in) | 0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,2 (0,008) |
3,1 (0,122) |
23,8 (0,937) |
51,9 (2,043) |
68,6 (2,701) |
42,2 (1,661) |
6,8 (0,268) |
0,6 (0,024) |
0,0 (0) |
197,2 (7,764) |
| Количина снега, cm (in) | 21,7 (8,54) |
21,0 (8,27) |
21,6 (8,5) |
31,5 (12,4) |
27,6 (10,87) |
9,3 (3,66) |
0,0 (0) |
0,9 (0,35) |
13,2 (5,2) |
29,4 (11,57) |
29,7 (11,69) |
23,4 (9,21) |
229,3 (90,28) |
| Дани са падавинама (≥ 0.2 mm) | 11,4 | 11,1 | 11,8 | 13,1 | 12,0 | 10,9 | 12,5 | 15,3 | 15,0 | 14,0 | 13,2 | 12,2 | 152,2 |
| Дани са кишом (≥ 0.2 mm) | 0,0 | 0,1 | 0,0 | 0,3 | 1,4 | 7,4 | 12,7 | 16,7 | 10,6 | 2,2 | 0,3 | 0,0 | 51,6 |
| Дани са снегом (≥ 0.2 cm) | 12,2 | 11,6 | 12,7 | 13,4 | 12,0 | 3,9 | 0,1 | 0,5 | 7,2 | 13,7 | 13,8 | 12,3 | 113,5 |
| Релативна влажност, % | 65,3 | 64,6 | 65,4 | 72,8 | 76,4 | 72,6 | 69,4 | 72,6 | 75,6 | 78,1 | 76,6 | 71,5 | 71,7 |
| Сунчани сати — месечни просек | 32,4 | 94,0 | 172,2 | 216,5 | 180,5 | 200,2 | 236,8 | 156,8 | 87,9 | 51,4 | 35,6 | 12,6 | 1.476,8 |
| Сунчано време — месечни проценти | 18,5 | 39,0 | 47,4 | 48,2 | 31,9 | 32,5 | 39,3 | 31,0 | 22,4 | 16,8 | 17,7 | 8,9 | 29,5 |
| UV индекс | 0 | 0 | 1 | 2 | 4 | 4 | 4 | 3 | 2 | 1 | 0 | 0 | 1,8 |
| Извор #1: Environment and Climate Change Canada[23][24][25][26][27][28][29] и Временски атлас[30] | |||||||||||||
| Извор #2: Météo Climat[31][32] | |||||||||||||
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022.
- ^ Does not include Kinngait (1,396) and Qikiqtarjuaq (593). Both of which do not lie on Baffin Island proper
- ^ Baffin Island / Île de Baffin (Formerly Baffin Land)
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 114. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Baffin Island | island, Nunavut, Canada | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ „About Iqaluit: History & Milestones”. Архивирано из оригинала 2019-04-19. г.
- ^ „Is Baffin Island on your bucket list?”. Keep Exploring (на језику: енглески). 4. 12. 2017. Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ а б „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „Fury and Hecla Strait”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „Baffin Bay”. 2. 4. 2004. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „Mount Odin, Nunavut”. Peakbagger.com.
- ^ „Mount Odin at the Atlas of Canada”. Архивирано из оригинала 25. 6. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2007.
- ^ „Mount Thor -The Greatest Vertical Drop on Earth!”. 19. 11. 2012.[мртва веза]
- ^ Mount Sharat
- ^ „Nunavut – Lake Areas and Elevation (lakes larger than 400 square kilometres)”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2013. г. Приступљено 06. 02. 2023.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „The Atlas of Canada - Search”. archive.is. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г.
- ^ „Iqaluit A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402590. Архивирано из оригинала 16. 5. 2017. г. Приступљено 24. 2. 2014.
- ^ „July 2008”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ „March 1999”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402590. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ „September 2010”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ „October 2015”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 31. 10. 2011. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ „December 2010”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 1. 11. 2019. Climate ID: 2402592. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ „June 2019”. Canadian Climate Data. Environment and Climate Change Canada. 1. 11. 2019. Climate ID: 2402592. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ „Iqaluit, Canada - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Приступљено 2019-07-06.
- ^ „Météo climat stats for Iqaluit”. Météo Climat. Приступљено 23. 2. 2022.
- ^ „Météo climat stats for Iqaluit”. Météo Climat. Приступљено 23. 2. 2022.
Литература
уреди- Boas, Franz, and Ludger Müller-Wille (1998). Franz Boas Among the Inuit of Baffin Island, 1883–1884 Journals and Letters. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-4150-7.
- Kuhnlein HV, R Soueida, and O Receveur. 1996. "Dietary Nutrient Profiles of Canadian Baffin Island Inuit Differ by Food Source, Season, and Age". Journal of the American Dietetic Association. 96, no. 2: 155–62.
- Lee, Alastair (2011). Baffin Island: the Ascent of Mount Asgard. London: Frances Lincoln. ISBN 9780711232211.
- Matthiasson, John S. (1992). Living on the Land Change Among the Inuit of Baffin Island. Peterborough, Canada: Broadview Press. ISBN 0-585-30561-7.
- Maxwell, Moreau S. (1973). Archaeology of the Lake Harbour District, Baffin Island. Mercury series. Ottawa: Archaeological Survey of Canada, National Museum of Man, National Museums of Canada.
- Sabo, George (1991). Long Term Adaptations Among Arctic Hunter-Gatherers A Case Study from Southern Baffin Island. The Evolution of North American Indians. New York: Garland Pub. ISBN 0-8240-6111-X.
- Sergy, Gary A. (1986). The Baffin Island Oil Spill Project. Edmonton, Alta: Environment Canada.
- Stirling, Ian, Wendy Calvert, and Dennis Andriashek. Population Ecology Studies of the Polar Bear in the Area of Southeastern Baffin Island. [Ottawa]: Canadian Wildlife Service. 1980. ISBN 0-662-11097-8.
- Utting, D. J. Report on ice-flow history, deglacial chronology, and surficial geology, Foxe Peninsula, southwest Baffin Island, Nunavut. [Ottawa]: Geological Survey of Canada, 2007. http://dsp-psd.pwgsc.gc.ca/collection%5F2007/nrcan-rncan/M44-2007-C2E.pdf. ISBN 978-0-662-46367-2.
Спољашње везе
уреди
- Baffin Island Острво у атласу Канаде
- Туризам Нунавут о острву
- Logbooks of the ship "Rosie" (1924-1925) at Dartmouth College Library
- Logbooks of the schooner "Vera" (1920) at Dartmouth College Library
