Дејвисов мореуз

(преусмерено са Davis Strait)

Дејвисов пролаз (енгл. Davis Strait, фр. Détroit de Davis) је морска површина између Гренланда и Бафиновог острва. Дубина воде износи 1-2 km. Пролаз је добио име по енглеском истраживачу Џону Дејвису (John Davis, 1550-1605) који је истраживао то подручје у потрази за Сјеверозападним пролазом (енгл. Northwest Passage).[1][2][3][4] Пролаз је познат по својим високим плимама, које достижу висину од 10-20 метара.

Дејвисов пролаз, који лежи између Гренланда и Бафиновог острва у Нунавуту, Канада
  Региони ван Канаде (Гренланд, Исланд)

Опсег

уреди

Међународна хидрографска организација дефинише границе Дејвисовог мореуза на следећи начин:[5]

На северу. Јужна граница Бафиновог залива [паралела од 70° северно између Гренланда и Бафинове земље].

На Истоку. Југозападна обала Гренланда.

На југу. Паралела од 60° северно између Гренланда и Лабрадора.

На Западу. Источна граница Северозападних пролаза јужно од 70° северно [источна обала Бафиновог острва до Источног Блафа, његов југоисточни крај] и Хадсоновог мореуза [линија од Источног Блафа, југоисточни крај Бафиновог острва (61° 53′ N 65° 57′ W / 61.883° С; 65.950° З / 61.883; -65.950), до Појнт Меридијана, западног екстрема острва Нижи Савиџ, дуж обале до његовог југозападног екстрема, а затим линије преко до западног екстрема Резолуционог острва, преко његове југозападне обале до Хатон Хидланда, његове јужне тачке, затим линија до рта Чидли, Лабрадор (60° 24′ N 64° 26′ W / 60.400° С; 64.433° З / 60.400; -64.433)].

Геологија

уреди
 
Обала Дејвисовог мореуза у западном Гренланду
 
Ледени брегови око острва Лејди Франклин, Нунавут.

Под Дејвисовим мореузом налазе се сложене геолошке карактеристике закопаних грабена (сливова) и гребена, формираних раседom Унгава током палеогена пре od око 45 милиона до 62 милиона година. Проклизавање је пренело тектонско кретање плоча у Лабрадорском мору у Бафинов залив. То је најшири мореуз на свету.

Дубина

уреди

Са дубином воде од једне до две хиљаде метара, мореуз је знатно плићи од Лабрадорског мора на југу.

Плима и осека

уреди

Теснац је познат по својим моћним плимама које се крећу од 30 до 60 стопа (9,1 до 18,3 m), што је обесхрабрило многе раније истраживаче.

Нафта и гас

уреди

Амерички геолошки институт је проценио да се најмање 13% светских неоткривених налазишта нафте и 30% светских неоткривених гасних џепова налази на Арктику, са морима око Гренланда која потенцијално садрже велике количине природног гаса и мање количине сирове нафте и течног природног гаса.[6][7] Ово је навело Гренландског министра и покрајинско веће да понуде велики број приобалских концесија за потенцијално вађење угљоводоника (нафта и гас). Највеће концесионе површине налазе се у западним морима Гренланда, првенствено у Дејвисовом мореузу и Бафиновом заливу, као и неколико мањих концесија у Гренландском мору на истоку.[8][9][10][11]

Референце

уреди
  1. ^ „Northwest passage”. Merriam-Webster Online Dictionary. 
  2. ^ Mitchell, Alanna (5. 2. 2000). „The Northwest Passage Thawed”. The Globe and Mail. стр. A9. Архивирано из оригинала 30. 7. 2007. г. 
  3. ^ Brigham, L.; McCalla, R.; Cunningham, E.; et al. (2009). Brigham, L.; Santos-Pedro, V.M.; Juurmaa, K., ур. Arctic Marine Shipping Assessment (PDF) (Извештај). Norway: Protection of the Arctic Marine Environment (PAME), Arctic Council. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2011. г. 
  4. ^ Østreng, Willy; Eger, Karl Magnus; Fløistad, Brit; et al. (2013). Shipping in Arctic Waters: A Comparison of the Northeast, Northwest and Trans Polar Passages. Springer. ISBN 978-3642167898. S2CID 41481012. doi:10.1007/978-3-642-16790-4. 
  5. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 28. 12. 2020. 
  6. ^ „90 Billion Barrels of Oil and 1,670 Trillion Cubic Feet of Natural Gas Assessed in the Arctic”. US Geological Survey (USGS). 23. 7. 2008. Приступљено 17. 4. 2016. 
  7. ^ „Assessment of Undiscovered Oil and Gas Resources of the West Greenland” (PDF). US Geological Survey (USGS). мај 2008. Приступљено 17. 4. 2016. 
  8. ^ Lisa Gregoire (15. 5. 2014). „Greenland pushing ahead with oil and gas development”. Nunatsiaq Online. Nunatsiaq News. Приступљено 17. 4. 2016. 
  9. ^ „Current Licences”. Bureau of Mineral and Petroleum (Greenland). Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016. 
  10. ^ „Map of exclusive hydrocarbon licences” (PDF). Bureau of Mineral and Petroleum (Greenland). фебруар 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016. 
  11. ^ „Approved Hydrocarbon Activities”. Bureau of Mineral and Petroleum (Greenland). 31. 10. 2015. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 17. 4. 2016. 

Литература

уреди

Додатна литература

уреди
  • Gautier, Donald L.; Bird, Kenneth J.; Charpentier, Ronald R.; Grantz, Arthur; Houseknecht, David W.; Klett, Timothy R.; Moore, Thomas E.; Pitman, Janet K.; Schenk, Christopher J.; Schuenemeyer, John H.; Sørensen, Kai; Tennyson, Marilyn E.; Valin, Zenon C.; Wandrey, Craig J. (2009). „Assessment of Undiscovered Oil and Gas in the Arctic”. Science. 324 (5931): 1175—1179. Bibcode:2009Sci...324.1175G. PMID 19478178. S2CID 206517941. doi:10.1126/science.1169467. 

Спољашње везе

уреди