Башта сљезове боје (позоришна представа)

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ је српска позоришна представа по делу Бранка Ћопића.

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Фотографија
РедитељМарко Мисирача
СценографМиливоје Штуловић
КостимографЈелена Јањатовић
УлогеМилош Крстовић
Никола Пејковић
Миодраг Пејковић
Саша Пилиповић
Милић Јовановић
Ана Тодоровић Диало
Ненад Вулевић
Сања Матејић
Александар Милојевић
Младен Кнежевић
Премијера2015.
Место премијереКњажевско-српски театар
www.joakimvujic.com

Радња уреди

Уводећи нас у „Башту сљезове боје“, једну од својих најлепших збирки прича из раног детињства, својеврсну поему о „изгубљеном рају“ у који је вечито тежио да се врати, међу свог дједа Раду, стрица Ниџу, мајку Соју, самарџију Петрака и остале „добре људе и свете бојовнике“, Бранко Ћопић нас је, кроз писмо свом мртвом пријатељу Зији Диздаревићу, књижевнику убијеном 1942. године у логору Јасеновац, упозорио на „црне коње и црне коњанике, ноћне и дневне вампире“ који се умножавају по свету док он, пре него га одведу, жури да исприча „златну бајку о људима, добрим старцима и занесеним дјечацима“ чије су му семе посејали у срце још у детињству. У времену када су црни коњи и црни коњаници већ увелико ту и када апокалиптична неман у облику тероризма, новог светског рата, фашизма у малом и великом или неолибералног капитализма прети да ће уништити све оно духовно и хумано у људској јединки, верујем да враћање у свет „добрих стараца и занесених дјечака“ под митском планином Грмечом може да нас бар мало подсети на праве људске вредности и помогне нам да сачувамо себе и своје најближе од надолазећег зла које је Бранко Ћопић предосећао али исто тако и веровао „да још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне“.

Улоге уреди

Глумац Улога
Милош Крстовић ВЕЛИКИ БРАНКО
Никола Пејковић МАЛИ БРАНКО
Миодраг Пејковић ДЈЕД РАДЕ
Саша Пилиповић САМАРЏИЈА ПЕТРАК
Милић Јовановић ЛОПОВ САВАТИЈЕ
Ана Тодоровић Диало МАЈКА СОЈА
Ненад Вулевић СТРИЦ НИЏО
Сања Матејић УЧИТЕЉИЦА
Александар Милојевић НАРЕДНИК МУНИЖАБА
Младен Кнежевић ЖАНДАР

[1]

Спољашње везе уреди

Извори уреди