Бајрон Рејмонд „Визер“ Вајт (енгл. Byron Raymond "Whizzer" White; Форт Колинс, Колорадо, САД, 8. јун 1917Денвер, Колорадо, 15. април 2002) је био амерички правник и спортиста који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава[2], а пре тога се прославио као халф бек у америчком фудбалу. Именовао га је председник Џон Ф. Кенеди 1962, након повлачења Чарлса Еванса Витакера. Вајт је остао на функцији 31 годину, што је четврти најдужи мандат у Врховном суду у 20. веку.[3]

Бајрон Вајт
Бајрон Вајт
Лични подаци
Име при рођењуБајрон Рејмонд Вајт
Датум рођења(1917-06-08)8. јун 1917.
Место рођењаФорт Колинс, Колорадо, САД
Датум смрти15. април 2002.(2002-04-15) (84 год.)
Место смртиДенвер, Колорадо, САД
УниверзитетУниверзитет Колорада
Колеџ Хертфорд
Правна школа Јејл
Професијасудија
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка
Придружени судија Врховног суда САД
16. април 1962.[1] — 28. јун 1993.
ПретходникЧарлс Еванс Витакер
НаследникРут Бејдер Гинсберг
4. Заменик правобраниоца САД
Тренутна функција
Функцију обавља од 1961—1962.
ПретходникЛоренс Е. Велш
НаследникНиколас Каценбах

Током мандата у Суду, Вајт је написао 994 мишљења. Био је оштар при испитивању адвоката у Суду,[3] а његова мишљења и гласови одражавају идеологију коју је врло тешко идентификовати. Неке Кенедијеве присталице га сматрају разочарењем, јер се није придружио либералнијем крилу Суда у пресудама Миранда против Аризоне и Роу против Вејда.[4]

Упорно је гласао против стварања уставних ограничења на рад полиције, а у свом издвојеном несагласном мишљењу у предмету Миранда против Аризоне написао је да агресивна полицијска пракса унапређује индивидуална права грађана који поштују закон. Његова судијска пракса је понекад хваљена због привржености доктрини судске уздржаности.[5]

Вајт је, уз Ренквиста, једини судија који је гласао против пресуде у предмету Роу против Вејда. Његово издвојено мишљење у овом предмету је оштрије него Ренквистово. Вајт у њему назива пресуду „демонстрацијом сирове судске моћи“, критикујући је због „постављања уставне баријере напорима држава да заштите људски живот“. Вајт је остао велики критичар пресуде до краја свог мандата у Суду.

Аутор је пресуде у предмету Бауерс против Хардвика,[3] у којој је суд потврдио уставност закона Џорџије који је забрањивао орални и анални секс у приватности између особа истог пола. Врховни суд је укинуо ову пресуду годину дана након Вајтове смрти у предмету Лоренс против Тексаса.

Повукао се 1993[2], а Бил Клинтон је на његово место именовао Рут Бејдер Гинсберг.

Референце уреди

  1. ^ „Members of the Supreme Court of the United States”. Supreme Court of the United States. Архивирано из оригинала 29. 04. 2010. г. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 11. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ а б в Biskupic, Joan (15. 4. 2002). Ex-Supreme Court Justice Byron White dies. USA Today. 
  4. ^ Tomlins, Christopher L. (2005). The United States Supreme Court. Houghton Mifflin. 
  5. ^ Dennis Hutchinson, "Two Cheers for Judicial Restraint: Justice White and the Role of the Supreme Court," 74 U. Colo. L. Rev. 1409 (2003)).

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди