Бежанијска улица (Земун)
  Бежанијска улица
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Земун |
| Почетак | Улица Главна (Земун) |
| Крај | Ивићева (Земун) |
| Дужина | 532 m |
| Ширина | 10 m |
| Створена | 1793. године |
| Названа | Бежанијска |
| Стари називи | Др Анте Павелића (део), 1941−1942 Десетог травња(део), 1942−1944 |
 | |
 
| |
Бежанијска улица је улица у Земуну. Простире се од Главне улице у Земуну до раскршћа Ивићеве, Угриновачке и Вртларске улице. Име је добила по оближњем насељу Бежанија.[1]
Историјат уреди
Бежанијска улица је једна од најстаријих улица у Земуну. Трасирана је још за време античког Таурунума, а данашњи изглед улице потиче из 18. века. [2] Име Бежанијска носи од 1793. године.[1]
Одувек је важила за једну од главних градских саобраћајница. Завршавала се Бежанијском капијом, једном од главних у некадашњим бедемима града. Када су утврде срушене, средином седамдесетих година прошлог века, на њу је настављена Улица Тошин бунар.
Међу многим вредним здањима у овој улици, међу најстаријим сачуваним је Ичкова кућа. Уз њу се још издвајају и Кућа апотекара Штрајма, Харастијева кућа из 1904, кућа доктора Шена из 1927. године и зграда Српског дома из 1909. године.
Између два рата Бежанијска улица је била важно трговачко средиште са мноштвом занатлијских радњи. Овде је отворена прва робна кућа у граду. Посебну драж улици су давале бројне, надалеко познате кафане и ресторани. Од свих је најчувенија Златна круна, ресторан са лепом баштом, сопственом кугланом и изванредном народном кухињом. [2]
Данашњи архитектонски изглед Бежанајске улице незнатно је измењен у односу на предратни период. То је и даље важна саобраћајница, која је задржала и привредни значај. И данас је у њој доста занатлијских и трговачких радњи.
Бр. 16 уреди
Кућа апотекара Штрајма налази се на углу Бежанијске и Светосавске улице. Саграђена је 1906. године. Пројектовао ју је архитекта Фрањо Јенч. Све до 1944. године када је побегао из Земуна, у овој кући је живео њен власник Хинко Штрајм, апотекар немачког порекла. Зграда је пројектована у стилу сецесије. Угаони део фасаде истакнут је улазним порталом, еркером и кубетом на спрату.[3]
Бр. 18 уреди
Ичкова кућа налази се на углу Бежанијске и Светосавске улице. Једноспратница, подигнута је 1793. године у време прелаза барока у класицизам. Некада је имала гостионицу са преноћиштем за људе, коње и запреге. У њој 1802−03. је боравио чувени трговац и дипломата Петар Ичко, који је после увођења дахијске управе пребегао у аустријски погранични Земун. Од 1802. године је једна од значајних личности у припремању Првог српског устанка 1804, и српски дипломатски представник у преговорима о миру с Портом 1806. године (Ичков мир). Почетком XIX века у приземљу се налазила кафана „Код краљевића Марка".[2] Зграда је обновљена 1991. године. [4]
Види још уреди
Галерија уреди
-
-
-
-
Харастијева кућа -
Кућа апотекара Штрајма -
Ичкова кућа
Референце уреди
- ^ а б Улице и тргови Београда. 1 : А-М. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 43. ISBN 86-7191-066-0.
- ^ а б в „Kroz Bežanijsku ulicu: Od „Zlatne krune“ do „Kraljevića Marka“”. novosti.rs. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Драганић. стр. 52. ISBN 86-441-0014-9.
- ^ Улице и тргови Београда. 1 : А-М. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 44. ISBN 86-7191-066-0.
Литература уреди
- Шкаламера, Жељко. Старо језгро Земуна књига II, Београд: ЗЗСКГБ: 1967.
