Белуџистански црни медвед

Белуџистански црни медвед (лат. Ursus thibetanus gedruosianus) подврста је азијског црног медведа. Неки сматрају да је ово једина „права” подврста азијског црног медведа.

Белуџистански црни медвед
Ursus thibetanus gedruosianus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Подврста:
U. t. gedrosianus
Триномијално име
Ursus thibetanus gedruosianus
Blanford, 1877
Ареал распрострањења белуџистанског црног медведа

Станиште уреди

Белуџистански црни медвед живи у високим деловима покрајине Белуџистан на југу Пакистана и југоистоку Ирана. Највише их има на планинама јужно од Куздара. У прошлости су насељавали целу територију Белуџистана, данас се сматра да је ова подврста ишчезла у већем делу региона. Главни разлог за нестанак сматра се сеча шуме, којом се уништава природно станиште овог медведа.[1]

Карактеристике уреди

Као и остали азијски медведи, и овај медвед има на грудима велику прљаво белу пругу у облику полумесеца. Овај медвед је мањи од осталих подврста азијског црног медведа. Достиже дужину од 1,4 до 1,8 метара и тежак је између 90 и 180 килограма. Већина јединки има карактеристично кратко крзно кафенасте боје. Животни век му је између 25 и 30 година.

Женка је полно зрела са 3—4 године. У Пакистану сезона парења медведа је у октобру, трудноћа траје 7—8 месеци. Сматра се да је у топлијим местима трудноћа краћа него у крајевима који су хладни. Женка белуџистанског црног медведа рађа од 1—3 медведића који су сасвим слепи и зависе потпуно од своје мајке и остају око две године са њом.

Исхрана уреди

Белуџистански црни медвед се храни биљкама, воћем, медом и инсектима. Остатак његове хране сачињавају мали бескичмењаци, птице, глодари и гуштери. Омиљена храна им је воће, нарочито маслине и Ziziphus nummularia.[2]

Заштићени статус уреди

Белуџистански црни медвед је један од најређих сисара на свету и налази се на црвеној листи угрожених врста (IUCN), налази се на CITES листи, односно постоји забрана било какве продаје производа од овог медведа. Постоје напори да се спречи изумирање, али је највећи проблем сечење шума које представљају њихово природно станиште.

Референце уреди

  1. ^ „Baluchistan Black Bears - Bears Of The World”. Bearsoftheworld.net. Приступљено 1. 11. 2017. 
  2. ^ „Balochistan Black Bear”. Wwfpak.org. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 1. 11. 2017. 

Спољашње везе уреди