Битка код Звечана
Битка код Звечана је била сукоб у 11. веку око земље и моћи између владајућег Византијског царства и Срба. Погранични град Звечан постао је централно жариште окршаја, борби, препада и коначног десетковања и пораза Византијског царства у Србији.
| Битка код Звечана | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Сукобљене стране | |||
| Средњовековна Србија | Византијско царство | ||
| Команданти и вође | |||
| Главне вође Србије | Главне вође Византијског царства | ||
Позадина уреди
Српски кнезови из осмог века уреди
Почетком 8. века Србија је имала однос потпуно номиналне суверености са Византијским царством. Српски владари су крунисани као принчеви и сваки кнез је водио независну државу са несигурним везама са Цариградом којим је владала Византија.
Сукоб уреди
Средином 11. века Србија је водила низ узастопних ратова против Византинаца. Крајњи резултат је било територијално проширење Србије и њено коначно напредовање у краљевину.
Срби Константин Бодин и жупан Вукан су дуго година успешно водили рат против Византијског царства. Циљ Вуканових похода био је потпуно заузимање Косова и ширење Србије према југу.
1091-1094, окршаји и ратовање у граду Звечану уреди
Град Звечан, који се тада налазио на граници две државе, био је поприште сталних окршаја и пограничних ратова између 1091-1094.
Српски упади су постали толико интензивни да је византијски цар Алексије Комнин одлучио да лично испита ситуацију.
Царев нећак, Јован Комнин, командант Драча, предводио је огромну војску у Србију која се сусрела са много мањим српским снагама код града Звечана.
Византијске снаге су поражене. Вукан је послао јуришне војске дубоко у византијску територију, стижући чак до Скопља, Тетова и Врања.
Последице уреди
Следеће године чинило се да је нови византијски поход на Србе неизбежан, али Вукан је успео да склопи мировни уговор.
