Википедија

Битка код Отумбе

Битка код Отумбе (енгл. Battle of Otumba), вођена 8. јула 1520, била је одлучујућа битка између Астека, предвођених краљем Китлуаком (шп. Cuitláhuac), и шпанских конкистадора, које је предводио Ернан Кортес. Завршена је одлучујућом победом Шпанаца.[1][7]

Битка код Отумбе
Део Шпанско освајање Мексика

Битка код Отумбе, сликано половином 17. века.
Време8. јул 1520.
Место
Отумба, Мексико
Исход шпанска победа
Сукобљене стране
 Шпанија
 Тласкалански Савез		  Царство Астека
Команданти и вође
Шпанија Ернан Кортес
Тласкала (бивша држава) Шикотенкатл Млађи		 Царство Астека поглавица Сијуака[1]  †
Јачина
око 1.300 конкистадора[2][а]
23 коњаника[4]
1.000-2.000 Тласкаланских ратника[б]		 око 10.000[1][в]
Жртве и губици
лаки[1] тешки[1]

Позадина уреди

Док је Ернан Кортес био ангажован у борбама против свог ривала Панфила Нарваеса (шп. Pánfiló de Narváez), његови војници у граду Теночтитлану (шп. Tenochtitlan), престоници Астека, извршили су покољ индијанског становништва, нашта су Астеци одговорили нападом на Шпанце и њихове индијанске савезнике из Тласкале. У тој акцији устаника, названој Тужна ноћ (шп. Noche Triste), Кортез је изгубио 150 војника и 2.000 Индијанаца-савезника. После тих губитака, Кортез се ноћу између 30. јуна и 1. јула пробио из града у тежњи да се пребаци на територију својих савезника, Тласкала Индијанаца (шп. Tlaxcala). Изнурен и јако проређен у претходним борбама, готово без барута и топовске муниције, Кортесов одред са тласкаланским ратницима споро се кретао, стално узнемираван од устаника и становништва.[1]

Битка уреди

На путу за Тласкалу, Кортес се после неколико дана (8. јула 1520) нашао у равници код Отумбе (шп. Otumba de Gómez Farías),[г] пред неуређеном и збијеном војском Астека од можда десетак хиљада ратника (шпански учеснници наводе да их је било чак 200.000, што је мало вероватно). У скоро безизгледној ситуацији, да би избегао опкољавање, Кортес је развукао фронт пешака и на крила поставио по 10 коњаника, колико их је имао.[1]

У намери да обезглави противника, Кортес је наредио војницима да у првом реду нападају поглавице, који су се својом опремом и пратњом издвајали од осталих ратника. Иако малобројна, коњица, коју Астеци нису раније видели у борби, унела је при првом нападу пометњу у њихове предње редове. Притиснути с леђа густо набијеном гомилом сопствених ратника у покрету, а са чела Шпанцима, Астеци нису били у стању да ефикасно искористе своју бројну надмоћ.[1]

Ипак, Шпанци су се брзо нашли опкољени са свих страна. У том критичном часу, Кортес је опазио у близини главног заповедника Астека, кацика Сијуаку (шп. Cihuaca), окруженог бројним племством. У општем метежу битке Кортес се са неколико коњаника пробио до Сијуаке и, пре него што су се он и његова пратња снашли, поглавица је убијен. Смрт кацика изазвала је неред међу астечким ратницима, што се убрзо претворило у расуло и бекство.[1]

Последице уреди

У бици код Отумбе Шпанци су извојевали највећу победу у Мексику, која им је омогућила коначно и освајање државе Астека. Пресудну улогу у победи Шпанаца код Отумбе имало је ватрено оружје и коњица Шпанаца.[1]

Напомене уреди

  1. ^ Кортез је 1519. започео поход са 11 бродова, 110 морнара, 570 војника, 10 топова и 16 коња.[3] Пошто је део војске оставио у новооснованој луци Веракруз, ушао је у град Мексико са највише 500 шпанских конкистадора, а у јуну 1520. успео је да придобије Нарваесову експедицију упућену са Кубе против њега (око 800 људи), а затим још 150 војника са 20 коња упућених са Кубе као појачање Нарваесу. У свему, имао је највише 1.450 Шпанаца: ако прихватимо да је при повлачењу из Мексика изгубио 150 војника, пред битку код Отумбе остало му их је око 1.300.[2]
  2. ^ Кортес је ушао у Теночтитлан са преко 6.500 индијанских савезника[5], а после победе над Нарваезом јуна 1520. прикључило му се још 2.000 Тласкаланаца.[6] Међутим, несигурно је колики део од ових 8.500 чине ратници, а колико носачи, слуге и робови. Уз то, током Тужне ноћи погинуло је бар 2.000 индијанских савезника.[1]
  3. ^ Шпански извори оног времена наводе чак 200.000, што модерни историчари сматрају претераним.[1]
  4. ^ Око 48 км североисточно од града Мексика.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Гажевић, Никола, ур. (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 491. 
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 394. 
  3. ^ Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 631. 
  4. ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 170—174. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  5. ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 107. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  6. ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 150. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  7. ^ „The Project Gutenberg eBook of the memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo written by himself, containing a true and full account of the discovery and conquest of Mexico and New Spain (vol. 1 of 2).”. www.gutenberg.org. Приступљено 2021-01-04. 

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Отумбе&oldid=27433745”