Битка код Отумбе (енгл. Battle of Otumba), вођена 8. јула 1520, била је одлучујућа битка између Астека, предвођених краљем Китлуаком (шп. Cuitláhuac), и шпанских конкистадора, које је предводио Ернан Кортес. Завршена је одлучујућом победом Шпанаца.[1][7]

Битка код Отумбе
Део Шпанско освајање Мексика

Битка код Отумбе, сликано половином 17. века.
Време8. јул 1520.
Место
Исход шпанска победа
Сукобљене стране
 Шпанија
 Тласкалански Савез
 Царство Астека
Команданти и вође
Шпанија Ернан Кортес
Тласкала (бивша држава) Шикотенкатл Млађи
Царство Астека поглавица Сијуака[1]  
Јачина
око 1.300 конкистадора[2][а]
23 коњаника[4]
1.000-2.000 Тласкаланских ратника[б]
око 10.000[1][в]
Жртве и губици
лаки[1] тешки[1]

Позадина

уреди

Док је Ернан Кортес био ангажован у борбама против свог ривала Панфила Нарваеса (шп. Pánfiló de Narváez), његови војници у граду Теночтитлану (шп. Tenochtitlan), престоници Астека, извршили су покољ индијанског становништва, нашта су Астеци одговорили нападом на Шпанце и њихове индијанске савезнике из Тласкале. У тој акцији устаника, названој Тужна ноћ (шп. Noche Triste), Кортез је изгубио 150 војника и 2.000 Индијанаца-савезника. После тих губитака, Кортез се ноћу између 30. јуна и 1. јула пробио из града у тежњи да се пребаци на територију својих савезника, Тласкала Индијанаца (шп. Tlaxcala). Изнурен и јако проређен у претходним борбама, готово без барута и топовске муниције, Кортесов одред са тласкаланским ратницима споро се кретао, стално узнемираван од устаника и становништва.[1]

Битка

уреди

На путу за Тласкалу, Кортес се после неколико дана (8. јула 1520) нашао у равници код Отумбе (шп. Otumba de Gómez Farías),[г] пред неуређеном и збијеном војском Астека од можда десетак хиљада ратника (шпански учеснници наводе да их је било чак 200.000, што је мало вероватно). У скоро безизгледној ситуацији, да би избегао опкољавање, Кортес је развукао фронт пешака и на крила поставио по 10 коњаника, колико их је имао.[1]

У намери да обезглави противника, Кортес је наредио војницима да у првом реду нападају поглавице, који су се својом опремом и пратњом издвајали од осталих ратника. Иако малобројна, коњица, коју Астеци нису раније видели у борби, унела је при првом нападу пометњу у њихове предње редове. Притиснути с леђа густо набијеном гомилом сопствених ратника у покрету, а са чела Шпанцима, Астеци нису били у стању да ефикасно искористе своју бројну надмоћ.[1]

Ипак, Шпанци су се брзо нашли опкољени са свих страна. У том критичном часу, Кортес је опазио у близини главног заповедника Астека, кацика Сијуаку (шп. Cihuaca), окруженог бројним племством. У општем метежу битке Кортес се са неколико коњаника пробио до Сијуаке и, пре него што су се он и његова пратња снашли, поглавица је убијен. Смрт кацика изазвала је неред међу астечким ратницима, што се убрзо претворило у расуло и бекство.[1]

Последице

уреди

У бици код Отумбе Шпанци су извојевали највећу победу у Мексику, која им је омогућила коначно и освајање државе Астека. Пресудну улогу у победи Шпанаца код Отумбе имало је ватрено оружје и коњица Шпанаца.[1]

Напомене

уреди
  1. ^ Кортез је 1519. започео поход са 11 бродова, 110 морнара, 570 војника, 10 топова и 16 коња.[3] Пошто је део војске оставио у новооснованој луци Веракруз, ушао је у град Мексико са највише 500 шпанских конкистадора, а у јуну 1520. успео је да придобије Нарваесову експедицију упућену са Кубе против њега (око 800 људи), а затим још 150 војника са 20 коња упућених са Кубе као појачање Нарваесу. У свему, имао је највише 1.450 Шпанаца: ако прихватимо да је при повлачењу из Мексика изгубио 150 војника, пред битку код Отумбе остало му их је око 1.300.[2]
  2. ^ Кортес је ушао у Теночтитлан са преко 6.500 индијанских савезника[5], а после победе над Нарваезом јуна 1520. прикључило му се још 2.000 Тласкаланаца.[6] Међутим, несигурно је колики део од ових 8.500 чине ратници, а колико носачи, слуге и робови. Уз то, током Тужне ноћи погинуло је бар 2.000 индијанских савезника.[1]
  3. ^ Шпански извори оног времена наводе чак 200.000, што модерни историчари сматрају претераним.[1]
  4. ^ Око 48 км североисточно од града Мексика.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Гажевић, Никола, ур. (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 491. 
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 394. 
  3. ^ Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 631. 
  4. ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 170—174. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  5. ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 107. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  6. ^ Фајфрић, Жељко (2008). Кортес и царство Астека. Сремска Митровица: Табернакл. стр. 150. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  7. ^ „The Project Gutenberg eBook of the memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo written by himself, containing a true and full account of the discovery and conquest of Mexico and New Spain (vol. 1 of 2).”. www.gutenberg.org. Приступљено 2021-01-04. 

Литература

уреди