Битка код Пројсиш Ајлауа

Битка код Пројсиш Ајлауа (нем. Preussisch-Eylau) јужно од Калињинграда вођена је 7-8. фебруара 1807. у Наполеоновим ратовима између француске и руске војске. Завршена је без победника, упркос обостраним тешким губицима.[1]

Битка код Пројсиш Ајлауа
Део Рата четврте коалиције
Antoine-Jean Gros - Napoleon on the Battlefield of Eylau - Google Art Project.jpg
Наполеон на бојишту код Ајлауа.
Време:7-8. фебруар 1807.
Место:Багратионовск код Калињинграда
Исход: без победника
Сукобљене стране
 Француска  Руско царство
 Пруска
Команданти и вође
Француска Наполеон
Француска Николас Султ
Француска Мишел Неј
Француска Луј Даву
Француска Жоашен Мира
Руско царство Леонтиј Бенигсен
Руско царство Петар Багратион
Пруско краљевство Антон Л'Есток
Јачина
54.000 људи
200 топова[1]
72.000
400 топова[1]
Жртве и губици
30.000[1] 30.000[1]

ПозадинаУреди

 
Кретање војски пред битку код Ајлауа.

Почетком фебруара 1807, у зимским операцијама у Источној Пруској, руске снаге (око 72.000 људи и 400 топова) генерала Леонтија Бенигсена повлачиле су се са Висле према Кенигсбергу (нем. Königsberg, данас Калињинград). Француска војска (око 54.000 људи и 200 топова), под Наполеоном, енергично су надирале за Русима, да би им пресекле одступницу и дејствовале у њиховој позадини. Пруски корпус генерала Антона Л'Естока приближавао се на одвојеном правцу свом савезнику Бенигсену.[1]

БиткаУреди

7. фебруар: битка за градУреди

 
Први дан битке. Французи су приказани црвено, Руси сиво, Пруси плаво.

Да би сачувао слободну одступницу за Кенигсберг, Бенигсен је одлучио да прими борбу у околини Ајлауа. Француска претходница стигла је 7. фебруара руску заштитницу под командом Петра Багратиона југозападно од Ајлауа, а око 14. часова прешла у напад на град и његову околину. Крваве борбе вођене су до 22 часа: положаји на брежуљцима Ајлауа прелазили су 3 пута из руке у руку, али су их на крају заузели Французи. Руска главнина је за то време распоређена северно и североисточно од Ајлауа. Истовремено, Наполеон је упутио Луја Давуа са 3. корпусом да обухвати руско лево крило, а Мишела Неја са 6. корпусом да обухвати десно крило и одсече га од снага Л'Естока; у центру је био Николас Султ са 4 корпуса, а пешадијска и коњичка гарда остале су у општој резерви јужно и југоусточно од Ајлауа.[1]

8. фебруар: руски противнападУреди

 
Други дан битке, почетак. Французи су приказани црвено, Руси сиво, Пруси плаво.

Пошто је Русима озбиљно угрозио заштитницу, Наполеон је веровао да њихов отпор неће превазићи оквире заштитничких борби, па је главнину својих снага распоредио по снегу и магли у бивак у непосредној близини противника и под ударом његове артиљерије. Бенигсен, међутим, одлучио је да пређе у напад. Борбе су зато настављене сутрадан јаким дејством руске артиљерије на град и безуспешним покушајем Руса да га заузму својим десним крилом; привлачењем 40 топова француске Гарде, канонада је настављена обостраном жестином. При таквом развоју догађаја, Наполеон је одлучио да своје лево крило задржи на месту, а десним (Даву) обухвати руско лево крило код Зерпалена (нем. Serpallen) и Малог Заусгартена (нем. Klein Sausgarten); оба крила штитила је коњица.[1]

Французи залутали у мећави, коњица их спасаваУреди

Две дивизије генерала Пјера Ожроа, које су добиле задатак да подрже обухватни маневар Давуа, у снажној вејавици и мећави изгубиле су правац, па су, као и делови 4. корпуса који су наступали од Ротенена (нем. Rothenen), дошле у додир са руским десним крилом и под удар његове артиљерије; развиле су се борбе прса у прса, у којима су Французи имали доста губитака. Чим је о томе обавештен, Наполеон је наредио заповедницима француске коњице, Жоашену Мирау и Жан-Батисту Бесијеру, да са 80 ескадрона, постројених у бригадну колону, нападну руски центар. Руска коњица одмах је одбачена; Французи су пробили и прве две линије пешадијског борбеног поретка, док су с трећом, уз подршку резерви и артиљерије, Руси прешли у противнапад.[1]

Французи потискују лево крило, стижу ПрусиУреди

 
Други дан битке, завршница. Французи су приказани црвено, Руси сиво, Пруси плаво.

Али око 13. часова пристигао је Даву; пошто је одбио руске нападе заузео је Зерпален и плато Мали Заусгартен; противнапади руских резерви остали су без резултата, а руско лево крило набачено је на центар. После променљивих борби, руски центар почео је да попушта и да се повлачи; Французи су заузели висове Креге (нем. Kreеge Berge) и ту поставили 30 топова. После губитака Ауклапена (нем. Auklappen) и Кучитена (нем. Kutschitten) руска одступница била је озбиљно угрожена; напредовање француског десног крила угрожавало је позадину руских јединица распоређених североисточно од Ајлауа. Руси нису више имали резерве. Али око 15 часова појавио се Л'Есток, који је успео да доведе 5.500 људи (8 батаљона) преко Алтхофа, на правцу за Шлодитен (нем. Schloditten). Пошто је напао Давуа, овај је морао напустити Кучитен и повући се на Мали Заусгартен. Но, Руси нису успели да поврате висове Креге и околну шуму.[1]

Француска коњица пресеца одступницуУреди

Једна Нејова бригада стигла је на бојиште преко Алтхофа и напала руско десно крило; иако је у почетку била одбачена руским резервама, успела је касније да заузме Шмодитен (нем. Schmoditten) и друм за Кенигсберг. Оба противника била су исцрпљена. Бенигсен је још једном покушао да ослободи одступницу на десном крилу, али без резултата.[1]

ПоследицеУреди

Око 20 часова Руси су се, под заштитом мрака, повукли. Упркос огромним губицима (свака страна по 30.000 људи), битка код Ајлауа није донела победу ниједној страни, нити је утицала на даљи ток рата. Пошто је 8 дана остао на бојишту код Пројсиш Ајлауа, Наполеон је 16. фебруара повукао трупе иза реке Пасарге (нем. Passarge, пољ. Paslęka - Пасленка) у зимске квартире.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 7). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 363—364. 

ЛитератураУреди