Бобо (народ)

Бобо су етничка група која углавном настањује Буркину Фасо и погранични простор северно од ње у Малију. Бобо је такође скраћена верзија имена другог највећег града Буркине Фасо, Бобо Дјуласа.

Бобо
Bobo's along the river the Niger.jpg
Бобои дуж реке Нигер у Малију
Укупна популација
920.000
Региони са значајном популацијом
 Буркина Фасо600.000
 Мали220.000
 Обала Слоноваче100.000
Језици
бобојски језик
Религија
бобојска вера, католицизам, ислам
Сродне етничке групе
остали мандејски народи

У литератури о афричкој уметности, група која живи око Бобо-Дјуласа се зове Бобо-Финг, или "црни Бобо" у буквалном преводу. Ти људи зову себе Бобо и говоре језиком Бобо из породице Мандејских језика. Има их око 110.000, од којих већина живи у Буркини Фасо. Највеће насеље Бобоа је Бобо-Дјуласа на југу државе, стара престоница Француске Горње Волте. Већи бобојски градови даље на северу Буркине Фасо укључују Фо и Коуку, а на крајњем северу бобојског етничког простора налази се град Боура у Малију.

Бобои су далеко од хомогеног народа. Они су заједница више племена која су се окупила око одређеног броја кланова који нису сачували своју усмену традицију о досељавању на то подручје. Њихов језик и култура су уже повезани са културом и језиком њихових мандејских комшија, народа Бамбара (на северу и западу), него са јужним и источним суседима Гурунсима и Мосима, који говоре гурским језицима. Требало би их посматрати као јужну грану мандијских народа који живе у данашњој Буркини Фасo, пре него као потомке мандејских досељеника који су се недавно доселили.

ПривредаУреди

Пољопривреда је од изузетне важности међу Бобо народима. Агрикултура није само начин обезбеђивања хране, већ је изузетно важна компонента њиховог свакодневног живота. Најзаступљенији усеви су црвени сирак, просо, батат, и кукуруз. Такође гаје и памук, који се продаје текстилним фабрикама у Коудогоуу. Колонијализам и подизање фабрика је довело до распада локалног привредног система заснованог на кооперацији.

Друштвено уређењеУреди

Сродство је темељ бобојског друштва. Бобои су децентрализовани народ. Концепт давања политичке моћи у руке појединца је стран Бобоима. Свако село је организовано према односима између индивидуа, по патрилинеарној основи што уједињује све потомке заједничког претка.

РелигијаУреди

Бог-створитељ је Вуро. Он не може бити описан, нити представљен у скулптури. Космогонија Бобо народа описује како је Вуро створио свет и поретку његових стварања. Он је створио ствари у паровима: човек/дух, мушко/женско, село/жбун, друштво/природа и тако даље. Вуро је направио избалансиране силе, које човек лако може да избаци из равнотеже. Пољопривреда, на пример, може да убаци неред и избаци баланс између сила као што су друштво/природа и село/жбун када се усеви покупе и донесу у село.

МаскеУреди

 
Бобојска маска

Маске се деле на три групе: антропоморфне, зооантропоморфне и зооморфне. На зооморфним маскама се налазе представе бика, овна и птица. Маска је мало стилизована, блиска природном изразу. Зооантропоморфне маске, или Нво маске, имају лице у облику равног диска, на коме су урезане очи у облику концентричних кругова и уста у облику круга. Изнад лица маске се налази искривљени зуб и дугачка и узана плоча у облику змије, украшена геометријским симболима, чије значење је познато само малом броју чланова заједнице. На лицу маске се налазе антропоморфни елементи и представа птице. Антропоморфне маске имају равно лице са испупченим челом и танким носом, а изнад лица се налази женска фигура или фигура камелеона.

Број и боја геометријских симбола на маски представљају кодове који се могу дешифровати: три је ознака броја и продности мушкараца, четири ознака броја и плодности жена, седам је елемент јединства мушког и женског принципа, хармоније у космосу. Црвена боја значи крв, снагу, живот. Број седам и црвена боја имају исту вредност, обе су симболи плодности и виталне енергије стваралаца света.

Бобојске маске имају значајну улогу у ритуалима и празницима у којима се млади упознају са принципима на којима почива заједница.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ Kovač, Senka (1996). Maska kao znak. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 79-85. ISBN 86-80269-20-4. 

ИзвориУреди

  • Christopher Roy: Art of the Upper Volta Rivers. Traduction et adaptation en francais F.Chaffin. Alain et Françoise Chaffin, Meudon, 1987
  • Guy Le Moal : Les Bobo. Nature et fonction des masques. Musée royale de l'Afrique centrale, Tervuren, 1999.

Спољашње везеУреди