Бог из воде
Бог из воде један је од еуфемистичких назива коришћен у словенској митологији, укључујући и поједине крајеве Србије и Хрватске за воденог човека у кога се веровало да је митолошко биће.[1] За Словене он је представљао моћну силу чијих се услуга није требало лишавати и које се морало на разне начине умилостиивити.
 Бог из воде, зелени патуљак налик жаби са црвеном капом на глави | |
| Група: | митолошко биће |
|---|---|
| Подручје: |  Србија, Хрватска, |
Опис уреди
У народу Бог из воде је описивано као човека малог раста са црвеном капом на глави, у којој се, по неким казивањима, крила његова снага. Овакав опис воденог демона је потпуно у складу са представама о изгледу водењака чије постојање је забележено на ширим словенским просторима. То указује да на то да се ради о варијанти назива за исто демонолошко биће.[2]
Међу банатским Херама, назив бог из воде користио се као еуфемизам за ђавола.[3]
До поистовећивања водењака са ђаволом дошло је у многим крајевима српског етничког простора, због веровање да ђаво обично борави у води, као и због извесних особина приписиваних водењаку и његове основне функције да дави људе.
Прем етнолошким истраживањима, идеја да бог из воде има црвену капу у складу је са истоветним описом водењака забележеним међу штајерским Словенцима, као и са начином на који су Лужички Срби замишљали водењака (кога су описивали као кепеца обученог у црвено). С друге стране, представе о томе да је бог из воде патуљастог раста имају своје паралеле како у већ поменутом веровању међу Лужичким Србима, тако и међу Чесима у Мославини (Хрватска), који су га описивали као зеленог патуљка налик жаби. Из појединих веровања забележених међу Пољацима и Русима види се да идеје о патуљастом изгледу водењака потичу од веровања да водени духови настају од некрштене утопљене деце.[4]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Бандић, Душан. 1991. Вода и Водени дух у Народна религија Срба у 100 појмова. Београд: Нолит
- ^ Зечевић, Слободан. 1981. „Водењак“ у Митска бића српских предања, Београд: Вук Караџић – Етнографски музеј;
- ^ Филиповић С., Миленко. 1958. „Вера и црква у животу банатских Хера“, Банатске Хере, Нови Сад: Војвођански музеј.
- ^ Ђорђина Трубарац Матић Бог из воде У: Појмовник српске културе САНУ, Приступљено 2.10.2019.
Литература уреди
- Белова, О. В. 2001. „Боја“ у Словенска митологија – енциклопедијски речник. Редактори: Светлана М. Толстој, Љубинко Раденковић, Београд: ZEPTER BOOK WORLD.
- Ђорђевић Белић, Смиљана. 2013. „Власински водени бик. Фолклорни текст, ритуална пракса и замишљање заједнице“. Aquatica. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт – књ. 122, Београд: Балканолошки институт САНУ, 103–130.
- Зечевић,Слободан. (1968–1969). „Митска бића народних веровања североисточне Србије“, Гласник Етнографског музеја у Београду 31–32, 327–362.
- Раденковић, Љубинко. 2000. „Митолошки становници вода – водењак“. Даница 8, 310–316.
- Раденковић, Љ. 2013. „Водени дух – водењак. Словенске паралеле“. в. Aquatica, 161–172.
Спољашње везе уреди
- Slavenski bog vode i proturječja mitologije (језик: хрватски)