Божићни јарац
Божићни јарац је скандинавски и северноевропски симбол и традиција Божића. Његово порекло је из германског паганизма и постојало је у многим варијантама током скандинавске историје. Савремени прикази божићног јарца типично су направљени од сламе.[1]
Историја
уредиПорекло божићног јарца сеже у древне паганске празнике. Овај догађај јасно означава годишњи поновни улазак Сунца у астролошки знак Јарца, а јаре је приношено као жртва у част нордијског бога Њорда или Сатурна; бога пољопривреде и обиља који влада овим посебним знаком. Елемент "cornus" у Јарчевом имену (Capricorn) односи се на рог изобиља са својим обећањем о богатој жетви која долази. Иако је његово порекло нејасно, популарна теорија је да је прослава јарца повезана са обожавањем нордијског бога Тора, који се возио небом у кочијама које су вукла два јарца, Тангриснир и Тангњост; сеже до уобичајених индоевропских веровања. Последњем снопу жита у жетви приписана су магијска својства као духа жетве и чуван је за прославе Божића, између осталих под именом божићни јарац.[2]
Ово се повезује са древним старо словенским веровањима у којима Коледа фестивал слави бога плодног сунца и жетве. Овог бога, Девца (познатог и као Дажбог), представљао је бели јарац,[3] стога је на Коледа фестивалу увек била обучена особа као јарац, често захтевајући приносе у виду поклона.[4] Фигура јарца величине човека позната је из сећања на Покољ младенаца витлејемских из 11. века, где ју је предводио човек обучен као Свети Никола, симболизујући његову контролу над ђаволом.[2]
Друге традиције су вероватно везане за сноп кукуруза који се зове Божићни јарац. У Шведској су људи гледали на божићног јарца као на невидљивог духа који ће се појавити нешто пре Божића да би се уверио да су припреме за Божић обављене како треба.[2]
Функција Божићног јарца се кроз векове разликовала. У скандинавском обичају који се одржава или на Божић или на Богојављење, младићи у костимима шетали би од куће до куће певајући песме, играјући представе и изводећи шале. Ова традиција је позната из 17. века и још увек траје у одређеним областима. Група божићних ликова често би укључивала божићног јарца, бунтовно и понекад страшно створење које захтева поклоне.[2][5][6]
Током 19. века улога божићног јарца у целој Скандинавији се померила ка томе да постане доносилац божићних поклона, при чему се један од мушкараца у породици облачи у божићног јарца.[7] У томе би могла бити веза са Деда Мразом и пореклом божићног јарца у средњовековним прославама Светог Николе.[2] Јарца је тада заменио jultomte (Деда Мраз) или julenisse (вилењак) током друге половине 19. века и почетком 20. века, иако се у Финској још увек назива Joulupukki (божићни јарац), а традиција јарца величине човека је нестала.
Модерни божићни јарац
уреди
Божићни јарац данас је у нордијским земљама најпознатији као божићни украс. Ова модерна верзија фигурице божићног јарца је украсни јарац направљен од сламе и везан црвеним тракама, популарни божићни украс који се често налази испод или на јелки. Велике верзије овог украса се често постављају у градовима око Божића; традиција је започела са јарцом у граду Јевлеу 1960-их.
Маскирање за Божић
уредиМаскирање за Божић је божићна традиција скандинавског порекла.[8] Између Божића и Нове године, људи који носе маске и костиме иду од врата до врата, где комшије које их примају покушавају да идентификују ко је под маском. У једној верзији маскирања, људи иду од врата до врата певајући божићне песме. Након што отпевају, обично бивају награђени слаткишима. Друга традиција захтева да се бар једна особа из посећеног домаћинства придружи групи и настави до следећег домаћинства.[9]
У одређеним аспектима, обичај је личио на савремену традицију за Ноћ вештица.[10][11] Маскиране особе често промене своје гласове и говор тела да би продужили трајање маскенбала. Понудити људима празничне посластице и нешто за пиће је уобичајено. Када се сазна идентитет и када се храна поједе, они настављају до следећег дома.[12]
Популарна култура
уредиБожићни јарац се помиње у многим старијим божићним песмама које датирају из касног 19. и почетка 20. века, када традиција Деда Мраза није била у потпуности успостављена широм Шведске.
Галерија
уреди-
Божићни јарац у Стокхолму -
Украс за јелку од сламе -
Божићни орнаменти јарца у Пољској -
Божићни јарац Џона Бауера(1912) -
Сламнати божићни јарац из Пољске
Референце
уреди- ^ Cf. Rossel & Elbrönd-Bek (1996:xiv).
- ^ а б в г д Schager, Karin. Julbocken i folktro och jultradition (Yule goat in Folklore and Christmas tradition), Rabén & Sjögren, 1989.
- ^ Kropej, Monika. Supernatural Beings From Slovenian Myth and Folktales, Scientific Research Centre of the Slovenian Academy of Sciences and Arts, 2012.
- ^ Zguta, Russell. "Russian Minstrels", University of Pennsylvania Press, 1978.
- ^ The Museum of Nordic History - Julbocksmask (Yule goat Mask) Архивирано јун 6, 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ Att gå med stjärnan (To Walk with the Star) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2008) (The Museum of Nordic History)
- ^ Cf. Reade (1914:71).
- ^ Julebukk (Dictionary of American Regional English) Retrieved 14 November 2012
- ^ Jul (Store norske leksikon) Retrieved 14 November 2012
- ^ Julebukking or Christmas Fooling Retrieved 5 August 2013
- ^ Vernon county museum notes: Julebukking a tradition in Norwegian communities Retrieved 5 August 2013
- ^ Julebukk (Juleleker) Архивирано 2010-12-08 на сајту Wayback Machine Retrieved 14 November 2013
Други извори
уреди- Reade, Arthur (1919). Finland and the Finns. (Dodd, Mead and Company)
- Rossel, Sven H.; Elbrönd-Bek, Bo (1996) Christmas in Scandinavia. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-3907-6.
- Berg, Knut Anders (1993). Julen i norsk og utenlandsk tradisjon. ISBN 8205217688. (Oslo: Gyldendal)
Спољашње везе
уреди- Official page of the Gävle goat (English)
Медији везани за чланак Божићни јарац на Викимедијиној остави
