Боза је освежавајуће безалкохолно пиће које се добија ферментацијом воденог раствора кукуруза - пројиног брашна, шећера и квасца. Пије се хладна, боја је жућкаста, течност је замућена као густи сок. [1]

Занатлија који прави бозу се назива бозаџија.

Споменик бозаџији, Радомир, Бугарска

Била је обавезни артикал, поред лимунаде, у посластичарницама оријенталног типа које су држали Албанци и Горанци. У тим посластичарницама су се могли добити и слаткиши оријенталног типа, јако слатки, као што су тулумбе, туфахије, ћетен халва, баклава, кадаиф ...[2]

Када би се помешала по принципу пола-пола са лимунадом добијало би се пиће по називу „шприцер“. Али наравно то није био онај прави шприцер од вина и сода воде.[3]

У Београду између два рата, боза је прво била у запећку, наводно је постојала само једна пристојна бозаџиница, у ул. краља Петра. Онда је у време кризе, почетком 1930-тих, отворена једна луксузна бозаџиница, а затим и још неколико локала, који су сад називани "оријенталним посластичарницама" - "презрена боза" је постала "рентабилан артикал".[4]

Данас се у неким самопослугама може купити флаширана боза у пластичним литарским флашама.

РеференцеУреди

  1. ^ „Шта значи боза?”. Шта значи. Приступљено 24. 1. 2020. 
  2. ^ „Boza”. Сoolinarika. Архивирано из оригинала на датум 30. 06. 2020. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Boza”. Opšte obrazovanje. Приступљено 24. 1. 2020. 
  4. ^ „Политика”, 16. јун 1936

Спољашње везеУреди