Бокељски устанак 1869.

(преусмерено са Бокељски устанак)
Вође кривошијског устанка 1869. Слева надесно: Први ред (седећи став): Кнез Филип Суботић, Кнез Томо Одаловић. Други ред (седећи став): Кнез Милан Радојичић, Кнез Петар Самарџић. Трећи ред (стојећи став): Симо Самарџић, Капетан Ђуко Самарџић, Кнез Тодор Лазовић.[1]

Племена на југу Далмације су се оружијем у руци противила 1869. увођењу тада новог војног закона првог аустријског „грађансог” министарства са општом обавезом, добише уверење (такозвани „кнезлачки мир” у селу Кнежлаз са Бокељима) и заложену царску реч, да се тај закон неће извршити у Боки Которској. На том основу постигнуто је споразумевање и измирење Бокеља са владом аустријском. Неколико недељној самосталности и „независности” бокељској учињен је крај, и Аустрија је наново почела да господари над − оружаним Бокељима.[2] Испод највишег врха Сиљевика се одиграла прва битка последњег устанка (текст је писан 1885. па се вероватни мисли на устанак из 1882.). Ту је погинуо и аустријски мајор Рукавина. Мало даље је Јанков врх око ког су се усташи други дан били. Одатле су се морали повући у Буковицу, преко поља на црногорску границу, одакле су бранили села Драгаљ, Баре, Хумац, Црне Нугле, Пољковац и Грдовину, која се нижу крајем поља испод Буковице. [3]

Друге буне Срба Бокеља у 19. векуУреди

Било је четири буне Срба Бокеља у 19. веку: 1814, 1848, 1869, 1882. Трећа по реду је била најобимнија, најкрвавија и најуспешнија.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Проф. Лазо М. Костић: СТОГОДИШЊИЦА I КРИВОШИЈСКОГ УСТАНАКА (1869-1969) историјска и правна расправа (Минхен, 1970)
  2. ^ Српска независност: орган Народно-либералне странке - 1881 (број 23, 10 новембра 1881)
  3. ^ Томановић 2007, стр. 117.
  4. ^ Проф. Лазо М. Костић: КРИВОШИЈСКИ УСТАНАК 1869. (Хамилтон, 1959)

ЛитератураУреди

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везеУреди