Болница Соколац
Болница Соколац је основна здравствена установа у општини Соколац. Основана је априла 1992. године као војна болница. Од 16. јуна 1992. болница је преименована у Војну болницу Главног штаба ВРС са сједиштем у Соколцу. Основни задатак болнице био је лијечење болесних грађана и рањеника Војске Републике Српске. Расформирана је 1998. али је због потреба становнштва радила смањеним капацитетом до 2001.
| Назив | |
|---|---|
| Основан | |
| Земља |  Република Српска |
| Начелник | |
| Седиште | |
| Адреса | |
Историјат
уредиБолница на Сокоцу је почетком рата дјеловала као санитетска јединица у оквиру 37. санитетског одреда. То је, према ЈНА, била ратна јединица, чији је кадар и опрему требало да обезбјеђује Војна болница у Сарајеву. Почела је да ради у априлу 1992. у новоизграђеном објекту, у који је требало да буде смјештена Психијатријска болница. Њен капацитет био је око 200 болесничких кревета, а за потребе хирургије оспособљене су посебне просторије и опремљене комплетима за операционе сале ратних болница.
Хируршку екипу, коју је предводио пуковник др Драгољуб Лазаревић, чинили су љекари и друго особље из Војне болнице у Сарајеву. Прве интервенције извршене су већ 6. априла 1992. Са формирањем ВРС, наредбом команданта Главног штаба ВРС од 16. јуна 1992, болница је преименована у Војну болницу ГШ ВРС, са сједиштем на Сокоцу. Њен управник, све до њеног расформирања (1998), био је пуковник примаријус др Томислав Таушан, бивши управник Војне болнице у Сарајеву (до 10. маја 1992.). У оквиру Хируршког одјељења били су одсјеци за ортопедију и трауматологију, урологију, оториноларингологију, очне болести, максилофацијалну хирургију. Формираноје и Интерно одјељење, Одјељење за неуропсихијатрију, Одјељење за санитетско снабдијевање, а постојала је и Гинеколошко - акушерска служба.
Током рата 1992- 1995, за потребе тешких и ургентних стања (углавном неурохируршки болесници), била је организована транспортна служба са хеликоптером. До краја рата извршено је 17.620 оперативних захвата, других интервенција и специјалистичких прегледа. Уз војнике, стациuнарно су лијечени и цивили. СНародна скупштина Републике Српске усвојила је 1997. године Стратегију развоја здравства у РС. Са мјерама за реконструкцију цијелог здравственог система, усвојена је нова мрежа здравствених установа. Закон који је усвојен исте године, а због преласка на нови систем породичне медицине, није више предвиђао да ВРС има одвојене стациониране здравствене установе.
Ипак, инерцијом и због великог интереса становништва и потреба за стационираном здравственом заштитом, болница је у смањеном капацитету наставила рад све до 2001. године.
У овој болници формирана су сљедећа одјељења:
- Хируршко одјељење, начелник др Драгољуб Лазаревић, до престанка службе због пензионисања у војсци. Након тога, дужност начелника обављао је др Бориша Стојановић хирург.
У оквиру овог одјељења функционисали су и сљедећа одсјеци:
- Одсјек за ортопедију и трауматологију, руководилац др Симо Библија,
- Одсјек за урологију, руководилац Зоран Чампара, уролог
- Одсјек за ОРЛ, руководилац др Сладомир Турунташ,
- Очни одсјек, руководилац др Томислав Давидовић,
- Одсјек за максилофацијалну хирургију, руководилац др Ратко Радовић.
- Интерно одјељење, руководилац др Светозар Јовановић.
- Одјељење за неуропсихијатрију, руководилац др Миломир Ђерић.
- Одјељење за санитетско снабдијевање, руководилац др Драган Ћућило.
- У оквиру болнице дјеловала је и гинеколошко-акушерска служба, којом је у току рата и послије рата руководио проф. др Борко Мимић.
Литература
уреди- „Република Српска двадесет година развоја”, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука 2012.
