Болнички центар број 1-Ниш
Болнички центар број 1-Ниш био је привремена санитетска установа Народноослободилачке војске и ПО Југославије настала преименовањем Болнице 13. корпуса НОВ и ПО Југославије 5. фебруара 1945. године Са променом назива ишле су и нове, све веће обавезе на збрињавању болесника и рањеника.[1] Током 1945, болница је проширила свој обим посла примањем рањених и болесних људи са фронтова Војводине и Босне, у оквиру завршних операција НОВ и ПО Југославије.[1]
Назив | |
---|---|
Основана | |
Земља | |
Седиште |
Предуслови
уредиУ октобру и новембру 1944. године у Србији је започето, а у фебруару и марту 1945. године окончано организовање четири јака болничка центра (Ниш, Крагујевац, Пожаревац и Јагодина) и мреже војних болница скоро у свим варошицама у тада ослобођеним деловима Србије, са укупно 14.000 до 16.000 кревета, и са јасно прецизираном наменом и специјализацијом појединих болница или одељења.
У склопу ове организације у Нишу је прво основан, октобра 1944. године Болница 13. корпуса НОВ и ПОЈ, која је потом 5. фебруара реорганизована у Болнички центар број 1.[1]
Размештај
уредиБолнички центар број 1 је у Нишу једним делом био смештена у и хируршком павиљону (са 150 постеља), и другим објектима Опште болнице у Нишу, другим делом у Војној болници чији су павиљони били јако оштећени. Велики прилив рањеника тражио је брзу реорганизацију, тако да је формирано шест хируршких одељења:[1]
- Прво и друго, у кругу војне болнице,
- Треће, у градској болници,
- Четврто, у бившој згради Моравске Бановине и некадашњем штабу армије,
- Пето, у згради команде војска
- Шесто, у хотелу „Парк”.
Шефови ових хируршких одељења били су др Милорад Глишић, др Јаков Калдеран, др Сарл Јосифов, Др Јаков Киљман, др Тома Лангиновић, др Димитрије Луганић.[1]
Рад болнице
уредиУ уводним борбама и у пробоју Сремског фронта од 3. до 13. априла 1945. губици Прве армије НОВЈ износили су: 1.713 погинулих, 5.948 рањених. Добар део рањеника из тих борби упућен је на даље лечење у Ниш. То је условило убрзани раст смештајних капацитети болнице.[1]
У опсежном раду хируршких одељења, осећао се недостатак образованих анестезиолога, па су анестезију водили за то едуковани медицински техничари.[2]
Због недостатка обученог медицинског особље, Болнички центар је ојачан хируршким тимом из редова Црвене армије на челу са мајором Павелом Ивановичем Зањином. Мали тим је ефикасним и симултаним радом већ првог дана збринуо 180 рањеника.[2]
Број постеља који је на дан оснивања Болничког центра износио 1.260, почетком марта 1945. године због све већих обавеза болнице у збрињавању рањеника нарастао је на 1.742 а у завршим операцијама за ослобођење Југославије болница је имала 1.933 постеља.[1]
Поред редовне делатности у својој зони одговорности Болница је морала да:
- пружа кадровску и другу помоћ војним болницама на ширем простору јужне Србије,
- организује бројне курсеве и обуку кадрова,
- води бригу о извештавању и медицинској документацији итд.
У периоду од 21. октобра 1944. до 31. маја 1945. „Болнички центар број 1“ је збринуо до 31. маја 1945. 9.860 рањеника. Просечна смртност у Болници, у задња три месеца износила је до 2,7%.[1]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в г д ђ е ж 125 година Војне болнице у Нишу, Сретен Миленковић, Милорад Димић, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр. ISBN 978-86-84819-01-9.
- ^ а б Paunović S, Maksimović M. Monograph on 110th anniversary of the Military Hospital Niš. Niš: the Military Hospital Niš; 1988. (Serbian)