Боривоје Домановић
Боривоје Домановић (1908–1990) из Лисица мање је познат мајстор драгачевске клесарске школе.[1] Био је син и ученик врсног каменоресца Филипа Домановића са којим је израдио је групу крајпуташа крај цркве у Самаили.[2]
| Боривоје Домановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1908. |
| Место рођења | Лисице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1990. |
| Место смрти | Лисице, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Живот уреди
Био је најмлађи од свих Филипових синова. У Првом светском рату, док је још био дете, настрадала су тројица његове браће, а отац као трећепозивац заробљен и интерниран у Мађарску.[1] По повратку из заробљеништва отац га је обучио длету, па су двадесетих и тридесетих година заједно израђивали надгробнике и крајпуташе широм Доњег Драгачева и у сливу Западне Мораве.[1]
Дело уреди
Уз Тихомира Петронијевића један је од последњих представника драгачевске школе каменореза. Наставио да следи архитектонске и стилске новине које је Филип Домановић унео је у обраду споменика (стубићи који носе лучно надсвође, „класицистички” флорални орнаменти), а што је касније широко прихваћено у каменорезу западне Србије.[1]
Типологија споменика уреди
Споменике је најчешће израђивао од пуховског пешчара у облика стуба покривеног „капом”.[1]
Орнаментика и религиозни симболи уреди
Одликује га вешта обрада флоралних орнамената и симболичних мотива (голубови који зобљу грожђе). Од религиозних симбола приказивао је Распећа на крстовима, а од предмета кандила и чираке са свећама.[1]
Фигуралне представе уреди
Након Првог светског рата, заједно са оцем Филипом исклесао је велики број надгробника и крајпуташа војницима палим на солунском фронту и другим ратиштима.[1] Војници су приказани у ставу пушком „к нози”, окићени реденицима и медаљама на грудима, округластих достојанствених лица испод дубоких шајкача.[2]
Епитафи уреди
Надгробни натписи, уклесани првокласиним словима, садрже обиље података о животу покојника.[2]
Извори уреди
Литература уреди
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.