Борис Ковач
Борис Ковач (Нови Сад, 1955) српски је музичар и уметник. Његова се музика обично сврстава у world music. Иако слабо познат домаћој јавности, његово име је једно од неколико са Балкана препознатљиво у западној Европи и Америци.[1]
Борис Ковач | |
|---|---|
 Борис Ковач, фото: Желимир Гвојић el gvojos | |
| Датум рођења | 1955. |
| Место рођења | Нови Сад |
| Веб-сајт | www |
По многима најуспелије остварење је албум Последњи Балкански Танго снимљен за време НАТО бомбардовања 1999.
Биографија уреди
Школовао се у Новом Саду и Београду. Током 1989. постаје вођа позоришне и музичке трупе Огледало. Од 1991. до 1996. живи и ради у Италији, Словенији и Аустрији. Године 1996 се враћа у Буковац где и сада живи. Током овог времена вођа је музичких састава RITUAL NOVA ensemble, LaDaABa orchesta, La Campanella orchestra. Учествовао је на више од 100 фестивала одржавши неколико стотина концерата, у преко 30 земаља на 4 континента. Но, и поред овога остаје непознат широј јавности у Србији, иако се његове композиције појављују на две Serbia Sounds Global компилације у издању Б92.[2]
На почетку каријере, Ковач ради на тзв tape-music пројектима, односно издаје албум направљен од комбинације семплова различитих фолклорних мотива. Даље експериментише са различитим саставима који стандардно садрже акустичне инструменте. Свира саксофон и кларинет. Његов најуспешнији LaDaABa оркестар се састоји од кларинета, саксофона, виолине, гитаре, хармонике, контрабаса и бубњева. Његова музика је спој различитих музичких традиција које коегзистирају на простору Војводине, од утицаја са севера из Мађарске до традиционалне српске музике са турским утицајима комбиноване са филозофски сличним, а музички удаљеним стиловима као што је танго. Овај спој чини стил Бориса Ковача уникатним на светској музичкој сцени, и препознатљивим широм света у world music музичким круговима.[2]
Награде и признања уреди
- 2006. године албум The Last Balkan Tango уврштен је у листу 50 есенцијалних албума „rhythms of the world“ свих времена (објављено у британском часопису Songlines)
- Стеријина награда за најбољу позоришну музику 2007.
- Награда за најбољу музику филмског фестивала Синема сити 2008. и 2011.[3]
- Награда FIPRESCI за најбољу филмску музику у Србији 2011.[4]
Дискографија уреди
- 1986. Ritual Nova, Symposion rec., Yugoslavia
- 1989. Ritual Nova 2, Recommended rec., London
- 1993. Ritual Nova Collection, Recommended rec.,London/USA
- 1996. Play on String (string quartet), More Music, Italy
- 1996. Anamnesis - Ecumenical Mysteries, Victo, Canada
- 1997. The Mask, Interzone/Ikarus, Yugoslavia/Austria
- 1998. East OFF Europe, Victo, Canada
- 1999. Mirror of the Voice (CD+book) Radio 021, Yugoslavia
- 2001. The Last Balkan Tango, PIRANHA, Berlin
- 2003. Ballads at the End of Time, PIRANHA, Berlin
- 2004. Profana Liturgija, ADN, Milan, 1991 / Kachara, Bukovac
- 2004. DAMARI, Kachara, Bukovac
- 2005. World after History, PIRANHA, Berlin
- 2007. Songs from the Garden of Loves and Graves, SNP, Serbia
- 2008. Before and after... Apocalypse, PIRANHA, Berlin
- 2010. Chamber Music, Long Arms, Moscow
- 2012. ON EASTERN WAY, NARRATOR records, Budapest
- 2012. Fly by..., Multimedia Music, Belgrade
- 2012. Catalogue of Memories, KACHARA MM PRODUCTION[5]
- 2014. Eastern Moon Rising, World Music Network, London[6]
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Сајт Бориса Ковача
- Интервју са Борисом Ковачем Нова Мисао, часопис за савремену културу Војводине
