Борсипа (сумерски: БАД.СИ. (А) .АБ.БАКИ; акадски: Барсип и Тил-Барсип)[1] или Бирс Нимруд (идентификован са Нимродом) је археолошко налазиште у провинцији Вавилон у Ираку. Зигурат је данас један од најупечатљивијих преживелих остатака који је у каснијој талмудској и арапској култури идентификован са Вавилонском кулом. Међутим, савремена наука закључује да су га сумерско-акадски градитељи Зигурата у стварности подигли као религиозни објекат у част локалног бога Набуа, названог "сином" вавилонског Мардука, што би одговарало мањем сестринском граду Вавилона.

Планина Борсипа (у антици Бабел). Нацртао Фаучер-Гудин.

Борсипа је био важан древни град Сумера, саграђен је са обе стране језера, око 17,7 km (11,0 mi) југозападно од Вавилона, на источној обали Еуфрата.

Историја уреди

Борсипа се помиње, обично у вези са Вавилоном, у текстовима од периода Ура III до периода Селеукида, па чак и у раним исламским текстовима. Помиње се и у Вавилонском Талмуду (Шабат 36а). Борсипа је био завистан од Вавилона и никада није био седиште регионалне моћи. Од 9. века пре нове ере град Борсипа је био на граници јужно од које су лежале племенске "куће" Халдеје.

Јеврејски историчар, Јосиф, спомиње град у вези са ратом Кира Великог и Набонида.[2] Храм Набу у Борсипи срушен је 484. године пре нове ере током сузбијања побуне против ахеменидског краља Ксеркса.[3]

Археологија уреди

 
Рушевине зигурата и храма Набу у Борсипи, Вавилонија, Ирак

Године 1854. рад у Борсипи спроведен је под вођством Хенрија Кресвикеа Равлинсона, а већину ископања вршили су његови подређени.[4] Равлинсон је лично открио темељне призме из периода Набукодоносора II током рестаурације вршене на храму Набу. Између 1879. и 1881. године на овом месту је ископаовања вршио Хормузд Расам за потребе Британског музеја.[5][6] Концентрирао се превасходно на Езиду, храм Набуа. Године 1902., Роберт Колдевеј је радио у Борсипи током свог главног истраживања у Вавилону, углавном на храму Набу.[7]

Од 1980. године аустријски тим Леополд-Франзенс-Универзитет Инзбрук на челу са Хелгом Пиесл-Тренквалдер и Вилфредом Алингер-Ксоличем је током шеснаест сезона вршио ископавања на овом налазишту. Рани радови сконцентрисали су се на велики зигурат Е-ур-имин-ан-ки и касније на храму Набу. Ископавања се тренутно не могу спровести због политичких догађаја. Обавља се обрада резултата ископавања у оквиру пројекта "Упоредне студије Борсипа - Вавилон".[8][9]

Многи правни административни и астрономски текстови на клинописним таблицама настали у Борсипи и појавили су се на црном тржишту. Архиви су почели да их објављују 1980-их. Натпис Набукодоносора II, „Борсипа натпис“, говори о томе како је обновио храм Набу, „храм седам сфера“, са „циглама племенитих лаписмела“. који је морао бити прекривен богатом плавом глазуром, сигурно био незабораван призор. Аустријски археолози утврдили су да је Набукодоносов зигурат обухватио рушевине мање куле из другог миленијума пре нове ере. Када је завршен, достигао је висину од 70 метара, са седам тераса; чак и у пропасти и даље стоји невероватних 52 метра над савршено равном равницом. Неке табле су пронађене, али се археолози и даље надају да ће открити храмовски архив клинописа, од којих је било неколико примерака у древним асирским библиотекама. Избачен је клесани камен темеља, који детаљно описује Набукодоносоров план да се зигурат у Борсипи изгради по истом плану као у Вавилону, од кога је сачуван само темељ. Небукодоносор је изјавио да ће Набуова кула стићи до неба,што стоји у још једном натпису. Реконструкција под патронатом Бел-Мардука резимирана је на цилиндру Антијоха I на акасдком језику, и представља пример изузетног културног континуитета региона.[10]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ The Cambridge Ancient History: Prolegomena & Prehistory: Vol. 1, Part 1. Accessed 15 Dec 2010.
  2. ^ Josephus, Against Apion (Book 1, section 20)
  3. ^ M. A. Dandamayev, "Ezida Temple and the Cult of Nabu in Babilonia of the First Millennium", Vestnik drevnej istorii, no. 3, pp. 87-94, 2009
  4. ^ Henry C. Rawlinson, "On the Birs Nimrud, or the Great Temple of Borsippa", The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland, vol. 18, pp. 1-34, 1861
  5. ^ Hormuzd Rassam (1897). „Asshur and the Land of Nimrod: Being an Account of the Discoveries Made in the Ancient Ruins of Nineveh, Asshur, Sepharvaim, Calah, (etc)...” (PDF). Curts & Jennings. 
  6. ^ J. E. Reade," Rassam's Excavations at Borsippa and Kutha, 1879-82", Iraq, vol. 48, pp. 105-116, 1986
  7. ^ Robert Koldewey. The excavations at Babylon, University of Michigan Library, 1914; Robert Koldewey, "Die Tempel von Babylon und Borsippa", WVDOG 15, Leipzig, 1911, ISSN 0342-118X
  8. ^ W. Allinger-Csollich: Birs Nimrud I. Die Baukörper der Ziqqurat von Borsippa, ein Vorbericht. Baghdader Mitteilungen (BaM). Gbr. Mann, Berlin, vol. 22, pp. 383-499, 1991, ISSN 0418-9698
  9. ^ W. Allinger-Csollich, Birs Nimrud II: Tieftempel-Hochtempel: Vergleichende Studien Borsippa - Babylon, Baghdader Mitteilungen, vol. 29, pp. 95-330, 1998, ISSN 0418-9698
  10. ^ A. Kuhrt and S. Selwin-White, "Aspects of Seleucid Royal Ideology : The Cylinder of Antiochus I from Borsippa", Journal of Hellenic Studies 111 (1991:71-86)

Извори уреди

  • G. Frame, The "First Families" of Borsippa during the Early Neo-Babylonian Period, Journal of Cuneiform Studies, vol. 36, no. 1, pp. 67–80, 1984
  • John P. Peters, The Tower of Babel at Borsippa, Journal of the American Oriental Society, vol. 41, pp. 157–159, 1921
  • Francis Joannes, Archives de Borsippa la famille Ea-Iluta-Bani : etude d'un lot d'archives familiales en Babylonie du VIIIe au Ve siecle av. J.-C, Droz, 1989
  • Susan Sherwin-White, Aspects of Seleucid Royal Ideology: The Cylinder of Antiochus I from Borsippa, The Journal of Hellenic Studies, vol. 111, pp. 71–86, 1991
  • Caroline Waerzeggers, The Carians of Borsippa, Iraq, vol. 68, pp. 1–22, 2006
  • Caroline Waerzeggers, The Ezida temple of Borsippa Priesthood, cult, archives (Achaemenid History vol. 15), Leiden, 2010 ISBN 978-90-6258-415-4

Спољашње везе уреди