Википедија

Ботаничка башта Крагујевац

Ботаничка башта Крагујевац је организациона целина Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу.[1] Отворена је 1997. године. Налази се у склопу Спомен-парка Крагујевачки октобар у Шумарицама. Простире се на 18,4 ha, представља научно-наставну базу Природно-математичког факултета у Крагујевцу и тренутно је највећа ботаничка башта на Балкану.[2]

Ботаничка башта Крагујевац
Положај
Место Крагујевац
Држава  Србија
Координате 44° 01′ 23″ С; 20° 53′ 14″ И / 44.0230451° С; 20.88732° И / 44.0230451; 20.88732
Карактеристике
Површина 18,4 ha
Заштита и посећеност
Категорија заштите Заштићена у оквиру Спомен-парка Крагујевачки октобар
Старатељ Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу
Отворен 8. септембар 1997.
Остало
Веб презентација Ботаничка башта Крагујевац

Захваљујући бројним садржајима, како едукативним тако и забавним, намењеним свим узрастима, Ботаничка башта Крагујевац уврштена је у туристичку понуду града Крагујевца.[3]

Карактеристике локације уреди

Положај уреди

Ботаничка башта се налази на надморској висини 199—212,85 m, са нагибом терена од 6-20%, северне и јужне експозиције. Како се налази на територији Спомен-парка Крагујевачки октобар који је заштићен као непокретно културно добро, Башта потпада под ову заштиту.[4]

Климатске карактеристике уреди

Клима подручја је умерено континентална, са израженим годишњим добима. Башта је подигнута на станишту климатогене заједнице храста сладуна и цера (Quercetum confertae-cerris Rudski).[4]

Геолошке карактеристике уреди

Геолошка подлога је хетерогена и састоји се од више врста седиментних и еруптивних стена. У педолошком саставу земљишта доминира смоница.[4]

Историја уреди

Идеја о потреби формирања Ботаничке баште у Крагујевцу потиче још од Јосифа Панчића (1847). Оснивањем Института за биологију у оквиру Природно-математичког факултета, 1972. године,[1] реализација ове идеје постала је све извеснија.

У оквиру програма заштите биодиверзитета Влада СР Југославије донела је 1993. године Резолуцију о очувању биодиверзитета у нашој земљи.[а] Једна од важних мера ове Резолуције предвиђала је и формирање ботаничких башти. Као резултат сарадње ресорног министарства и локалне самоуправе, у Крагујевцу је основана Ботаничка башта, као посебна организациона целина Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Исте те 1993. године урађени су Претходни услови за израду пројекта Баште и Идејни пројекат. Радови на изградњи Баште трајали су четири године и свечано је отворена 8. септембра 1997. године,[2] а управљање Баштом поверено је Природно-математичком факултету.

До сада је потпуно уређено око 5 ha,[6] а Башта се и даље уређује и допуњује новим садржајима и биљним врстама. Тако је 2000. урађен Главни пројекат уређења слободних површина прве фазе.[7] Ботаничка башта нема стална средства финансирања, па се нове биљке обезбеђују донацијама, најчешће грађана,[8] а 2022. године, уз помоћ компанијске донације, уређене су две површине на којима је засађено 35 дрвенастих и зељастих биљних врста.[9] Како за Ботаничку башту Крагујевац постоји пројекат, у њу се могу уносити само оне биљне врсте које су предвиђене концептом.[10]

Организација Баште уреди

Према првобитном идејном пројекту Ботаничка башта Крагујевац подељена је на три целине:

Изложбени део уреди

Изложбени део представља највреднији део Ботаничке баште. Обухвата већи број тематских целина и зона са различитим биљним врстама. Специфичне и посебне тематске целине су:

  • зона флоре Европе — доминанта целина Баште, која садржи најкарактеристичније представике европске флоре
  • зона флоре Азије — део Баште у којм се могу видети врсте са тог географског подручја
  • зона балканских ендемита и терцијарних реликата
  • камењар са хазмофитним[б] и сукултентним биљкама са подручја Балканског полуострава
  • зона шумских воћкарица у којој су заступљене дрвенасте и жбунасте врсте са подручја Србије
  • дендраријум
  • зелени лавиринт са аутохтоним врстама
  • зона са лековитим и зачинским биљкама — баште лековитог биља садрже најпознатије лековите и зачинске биљке, а одржавају их студенти, који неке од узгојених биљака користе током својих вежби и предавања у различитим ботаничким предметима[10]
  • Школски биолошки центар са садржајима прилагођеним за децу предшколског и школског узраста
  • део са огледним баштама и топлим лејама
  • глистењак за производњу органског ђубрива
  • мини стакленик
  • дечији забавни кутак са интерактивним играчкама
  • кутак за шумску педагогију — кутак за животиње, мали водени екосистем и други садржаји[2]
Главни чланак: Списак биљних врста у Ботаничкој башти у Крагујевцу

Значај Ботаничке баште у Крагујевцу уреди

Ботаничка башта у Крагујевцу има вишеструки значај. На простору Баште као научно-наставне базе одвијају се активности научних радника којима се омогућава континуирано очување биодиверзитета флоре Србије, доприноси очувању генофонда аутохтоних врста што има велики практични значај и у очувању угрожених биљних врста Србије и Балканског полуострва. Такође, Башта је и место активности едукације у области заштите биодиверзитета и животне средине, чиме се подиже степен еколошке културе најшире популације.

Научно-наставна база уреди

Ботаничка башти пре свега представља научно-наставну базу и велику лабораторију на отвореном, тако да пружа велике едукативне могућности. Поред наставе за студенте Природно-математичког факултета, Института за биологију и екологију реализује се теоријска и практична настава, као и научни радови из области као што су: морфологија, систематика и фитогеографија биљака, екологија биљних врста и заједница, таксономска истраживања биљака, флористичка истраживања Србије, заштита ретких и угрожених биљних врста флоре Србије, истраживања индикаторске улоге биљака али и животиња у детекцији стања животне средине и друга фундаментална истраживања из области биологије.[13][14]

У Ботаничкој башти, као центру за очување биљног генофонда и заштити угрожених биљних врста, врше се примењена ботаничка истраживања првенствено усмерена на конзервацији врста у in situ (на природном станишту)[в] и ex situ условима (ван природног станишта).[г]

  • Заштита in situ подразумева очување климатогене заједнице храстовог појаса, односно аутохтоних шума сладуна и цера (Quercetum frainetto - cerris Rudski 1949).
  • Заштита ex situ подразумева заштиту биодиверзитета флоре Србије умножавањем, на терену Ботаничке баште, појединих угрожених, реликтних и ендемичних врста. Њиховом поновном садњом на природним стаништима обезбеђује се опстанак врста на угроженим локалитетима. На простору Ботаничке баште гаје се и чувају реликтне и ендемичне врсте Балканског полуострава, као што су Picea omorika (Pančić) Purk., Pinus heldreichii H. Christ., Pinus peuce Griseb., Forsythia europaea Degen & Bald. и друге.[2]

Ширење еколошке културе уреди

У Ботаничкој башти Крагујевац велика пажња поклања се ширењу еколошке културе у најширој популацији, а посебна пажња поклања се најмлађима.[6] Део простора у Башти добио је Центар за еколошко образовање и одрживи развој и ту је успостављен Школски биолошки центар са различитим садржајима који су прилагођени школској и предшколској деци. Међу њима су летњиковац „Еко слагалица“, „Тематски врт – зачинска башта“, „Врт за колонизацију“, „Башта боја“, „Хотел за инсекте“, „Мини башта“, „Пица врт“, „Апотекарски врт“ и други. Осим едукације школске и предшколске деце, ови програми намењени су и едукацији васпитача, наставника и професора, који такву младу популацију треба да врате природи и очувању животне средине. Свако обданиште и школе имају једно парче баште где могу да направе своју малу башту, прате развој биљака од семена до плода и уче како се биљке саде, гаје и третирају. Ботаничка башта има кутак за аутистичну децу и кутак за особе које су глуве и наглуве, које корисници обогаћују биљкама и дрвећем различитих врста и редовно их одржавају.[10]

Оснивање Школског биолошког центра у Крагујевцу једна је од 38 иницијатива које су успешно реализоване у Србији у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану (РеЛОаД).[17]

Спортско-рекреативни и туристички потенцијали уреди

Осим едукативних, посетиоцима Ботаничке баште Крагујевац доступни су и бројни туристички садржаји, па је Башта укључена је у туристичку понуду Града Крагујевца,[3] а многе државне и локалне телевизијске станице користе то прелепо окружење као сценску поставку за своје програме.

Међу најатрактивнијим садржајима су „хотел за инсекте” и „бар за веверице”, а ту су и стаза осећања, кутије изненађења, велика слагалица са сликама корисних инсеката, садржаји који су посебно занимљиви најмлађима. Поред ових садржаја на простору Баште су, под трешњом и крај бунара, постављене и две библиотеке на отвореном — једна са литературом за најмлађе, а друга са стручном литературом. У Башти постоји и кутак за венчање,[2] а стреличарски клуб „Око соколово“ на простору Ботаничке баште одржава своје тренинге, а за узврат доприносе одржавању баште.[10]

У Ботаничкој башти Крагујевац током целе године организују се и бројни програми, међу којима су музички концерти,[18] летњи дневни камп за децу,[19] различите еколошке радионице,[20] Новогодишњи базар на ком се, између осталог, продају и сувенири направљени делом од биљака из баште и који су потпуно уникатни и домаће израде[21] и други.

Признања уреди

Тим Ботаничке баште и Институт за биологију и екологију Природно математичког факултета у Крагујевцу добили су 2022. године вредно признање „Зелени лист“ за креативност у осмишљавању природног амбијента и еколошког садржаја.[22]

Напомене уреди

  1. ^ Године 1992. донета је Декларација Уједињених нација о животној средини и развоју и Агенда 21. Овом декларацијом од држава потписница захтевано је, поред израде Црвене књиге угрожене флоре и хитно организовање и спровођење програма ex situ заштите формирањем ботаничких башта, банки семена и сличних пројеката. Резултат тога била је Резолуција о очувању биодиверзитета у СР Југославији.[5]
  2. ^ Хазмофите су оне биљке које настањују пукотине стена или полице каменитих клифова и стеновитих одсека са развијеним земљиштем.[12]
  3. ^ „In situ” је израз који потиче из латинског језика и значи „на положају”, „на првобитном положају”, „на непромењеном (исконском) месту”.[15]
  4. ^ „Ex situ” је израз који потиче из латинског језика и значи „измештено са природног, оригиналног или одговарајућег положаја”[16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Институт за биологију и екологију”. Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу. Приступљено 27. 7. 2023. 
  2. ^ а б в г д Milošević, Dejan; Branković, Snežana; et al. (17. 12. 2022). „Botanička bašta u Kragujevcu”. Prvi Prvi Na Skali. Приступљено 27. 7. 2023. 
  3. ^ а б „Ботаничка башта”. Градска туристичка организација „Крагујевац“. Приступљено 31. 7. 2023. 
  4. ^ а б в „Lokacija”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  5. ^ „Zašto Bašta?”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  6. ^ а б Đelić, Nevenka (30. 12. 2022). „Kada ledena kraljica četinara dobije novogodišnje ruho – raskoš Pančićeve omorike”. RTS. Приступљено 28. 7. 2023. 
  7. ^ „Istorijat”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  8. ^ Rebić, Ana (2. 10. 2020). „U najvećoj botaničkoj bašti na Balkanu staza osećanja, kutije iznenađenja, hotel za insekte...”. RTV. Приступљено 28. 7. 2023. 
  9. ^ „MOL Serbia donirala sredstva za uređenje Botaničke bašte Kragujevac”. MOL Serbia. 30. 11. 2022. Приступљено 27. 7. 2023. 
  10. ^ а б в г „Botanička bašta u Kragujevcu – Najveća na Balkanu”. Glas Šumadije. 30. 4. 2022. Приступљено 28. 7. 2023. 
  11. ^ „Celine”. Zvanični veb sajt. Botanička bašta Kragujevac. Приступљено 27. 7. 2023. 
  12. ^ „PEDOBIOMI” (PDF). Fakultet zaštite na radu Univerziteta u Nišu. Приступљено 28. 7. 2023. 
  13. ^ Avramović et al. 2007, стр. 121-130
  14. ^ Pavlović Muratspahić et al. 2010, стр. 101-108
  15. ^ „in situ”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 31. 7. 2023. 
  16. ^ „ex situ”. Collins dictionary. Приступљено 31. 7. 2023. 
  17. ^ „Grad Kragujevac šampion dobre prakse u saradnji sa lokalnim organizacijama civilnog društva”. UNDP Srbija. 30. 12. 2020. Приступљено 31. 7. 2023. 
  18. ^ „Dušan Jevtović i Vasil Hadžimanov za vikend u Botaničkoj bašti u Kragujevcu”. Balkanrock. 7. 7. 2021. Приступљено 31. 7. 2023. 
  19. ^ „Letnji dnevni kamp za decu uzrasta od 6 do 12 godina”. Vrabac. јул 2021. Приступљено 31. 7. 2023. 
  20. ^ V. G. (28. 7. 2022). „U Kragujevcu organizovan Eko fan kamp”. Danas. Приступљено 31. 7. 2023. 
  21. ^ „Новогодишњи базар у Ботаничкој башти”. РТК. 20. 12. 2022. Приступљено 31. 7. 2023. 
  22. ^ Ђорђевић, Маја (20. 7. 2022). „БОТАНИЧКА БАШТА ДОБИЛА ПРИЗНАЊЕ „ЗЕЛЕНИ ЛИСТ“: На младима природа остаје”. Недељне новине крагујевачке. Приступљено 31. 7. 2023. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Ботаничка башта Крагујевац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ботаничка_башта_Крагујевац&oldid=27425479”