Бошњани
Појам Бошњани је старински (архаични) појам који се током позног средњовековног и раног нововековног раздобља користио као општи назив (демоним) за становнике Босне.[1] Појам није имао посебно етничко значење, већ се у најширем смислу односио на све људе који су живели у областима тадашње Босне или су били родом, односно пореклом из босанских крајева.
Име Бошњанин први пут се спомиње у царској титули Манојла Комнена 1166. године. Етноним добри Бошњанин се односио на становнике читаве Босне без обзира не религију, а не само на уже језгро око извора рeке Босне што се може виђети у разним повељама 14. и 15. вијека за вpеме владавине бана Стјепана II Котроманића, бана Твртка I Котроманића, краља Стјепана Остоје итд. У овим повељама босански владари наводе добре Бошњане као сведоке.[2]
Историјски извори (De administrando imperio из средине 10. века) сведоче да је Босна као област првобитно била у саставу тадашње Кнежевине Србије,[3][4] а становници ове западне српске области су и након потоњег стварања Бановине Босне у етничком смислу изричито означавани као Срби (повеља бана Матеја Нинослава из прве половине 13. века),[5] док су у регионалном смислу чешће називани и Бошњанима.[5][6] Обласни назив Бошњани је за Србе из Босне употрбљаван у истом смислу у којем је за Србе из суседне Рашке употребљаван обласни назив Рашани.
Појам Бошњани се у свом општем (демонимском) значењу очувао и током раног нововековног раздобља, тако да се у оба издања Српског рјечника, првом из 1818.[7] и другом из 1852.[8] године, појављује као једна од неколико општих ознака за становнике Босне. Тим поводом, Вук Стефановић-Караџић је као састављач речника указао на истоветно значење појмова Бошњанин, Бошњак и Босанац.[9][8] Истоветно, односно опште демонимско значење појма Бошњанин и осталих истозначних појмова (Бошњак, Босанац) забележио је и познати српски филолог Ђура Даничић,[10] а изворна значења поменутих појмова су на истоветан начин забележена и у потоњем Речнику САНУ,[11] као и у Etimologijskom rječniku ЈАЗУ.[12]
Насупрот изворним сведочанствима и лексиколошким закључцима како српских, тако и хрватских филолога, међу заговорницима повратног утемељења националног бошњаштва постоје покушаји да се појму Бошњани припише и посебно етничко значење,[13] за шта не постоји потврда у изворима.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ћирковић 1964, стр. 93, 243, 350.
- ^ Накаш, Жупарић, Лалић, Даутовић, Куртовић, (2018), Цодекс дипломатицус регни боснае - повеље и писма старе босанске државе, стр. 70, 73, 75, 79, 93, 96, 99, 107, 112, 381, Младинска књига
- ^ Moravcsik 1967.
- ^ Ферјанчић 1959.
- ^ а б Ћирковић 1964, стр. 350.
- ^ Ћирковић 2004, стр. 48.
- ^ Стефановић-Караџић 1818, стр. 43.
- ^ а б Стефановић-Караџић 1852, стр. 38.
- ^ Стефановић-Караџић 1818, стр. 42, 43.
- ^ Daničić 1882, стр. 557, 562-563.
- ^ Стевановић 1962, стр. 73, 85-86.
- ^ Skok 1971, стр. 191.
- ^ Zoranić 2009.
Литература
уреди- Daničić, Đura, ур. (1882). Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 1. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
- Zoranić, Hakija (2009). O etnogenezi Bošnjana-Bošnjaka. Sarajevo: Svjetlost.
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Skok, Petar (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 1. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
- Стевановић, Михаило, ур. (1962). Речник српскохрватског књижевног и народног језика. 2. Београд: Институт за српскохрватски језик САНУ.
- Стефановић-Караџић, Вук (1818). Српски рјечник (1. изд.). Беч.
- Стефановић-Караџић, Вук (1852). Српски рјечник (2. изд.). Беч.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
