Бранибор Дебељковић

Бранибор Дебељковић (Приштина, 15. април 1916 — Монтреал, Канада, 13. јули 2003) био је српски фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог.

Бранибор Дебељковић
Лични подаци
Датум рођења	(1916-04-15)15. април 1916.
Место рођења	Приштина,
Датум смрти	13. јул 2003.(2003-07-13) (87 год.)
Место смрти	Монтреал, Канада

Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавио од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције Српског планинарског друштва и Фото клуба „Загреб“ (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду учествовао у оснивању Клуб фото аматера „Београд“ (1939). Један од оснивача часописа Фотографија у коме је сарађивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952 (а главни и одговорни уредник часопсиа био је Јосип Боснар).

Уметнички рад

Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада претежно израженог у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима „Гутеограми“ (1967), „Ја и моје не-Ја“ (1984), „Макулаже“ (1971-96).

Историографски и педагошки рад

Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела Стара српска фотографија (1977, друго издање 2005) и Монографија о Првој изложби фотоаматера у Београду 1901 (1989), као и већи број чланака и огледа о појавама у српској фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића (2008). "Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века." (Г. Малић)

Изложбе

Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998).

Литература

• Горан Малић, „Фотографија“, 40 година УЛУПУДС-а 1953-1993, Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107;
• Драгица Вукадиновић, „Место у простору“, Бранибор Дебељковић, Ретроспектива: првих шездесет пет година (каталог), Чачак : Галерија „Надежда Петровић“, 2001, стр. 9-16;
• Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272.
• Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.