Буф

село у Грчкој, Западна Македонија

Буф (грч. Ακρίτας, Акритас, у преводу граничар, до 1955. Μπούφι, Буфи) је насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 100 становника.[1]

Буф
Егзархијска школа у изградњи, између 1908. и 1910. године
Административни подаци
ДржаваГрчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаЛерин
Становништво
 — 2021.100
Географске карактеристике
Координате40° 48′ 56″ С; 21° 18′ 04″ И / 40.815556° С; 21.301111° И / 40.815556; 21.301111
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина1.030 m
Буф на карти Грчке
Буф
Буф
Буф на карти Грчке

Географија

уреди

Село се налази на источним падинама Баба планине, на надморској висини од 1.030 метара. Удаљено је 17 километара северозападно од Лерина. Лежи у котлини коју формирају Баба планина и Битла. Поред села тече Стара река, која настаје спајањем три малих речица које извиру у суседним планинама.[2]

Историја

уреди
 
Мушка ношња у Буфу 1930. године

Буф је старо село, и према предању насеље су подигли лажичари (мајстори који су правили дрвене кашике), тако да и данас у непосредној близини села постоји место које се зове Лажичари. Код локалитета Градиште, у близини села, постоје рушевине некадашњег утврђења. У прошлости локално становништво је било познато по својој храбрости у борби против турског ропства, па су им се често обраћали за помоћ становници околних села када би били нападнути од стране разбојничких банди.

Према Стефану Верковићу, у селу је 1889. године било 104 словенских породица и 521 становник.[3] У Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878, која се односи на мушко становништво 1873. године, Буф има 40 домаћинства и 115 житеља Словена.[4] Према Василу Канчову, у Буфу је 1900. године живело 1.900 Словена хришћана.[5] Према подацима секретара Бугарске егзархије, Димитра Мишева, у селу је 1905. године било 1.400 Словена егзархиста и радила је егзархијска школа.[6] На попису из 1913. године село је имало 2.228 житеља, 1920. године 1.709, 1928. године 1.760 а 1940. године 1.989 житеља. Између два светска рата број становника се смањио због исељавања у прекоокеанске земље као и у Битољ, где се у том периоду населило 60 породица.

Село је доста настрадало за време Грађанског рата, када је у Југославију (првенствено СР Македонију) избегло 189 породица са 686 чланова, и око 96 породица са 140 чланова у источноевропске земље. У Грађанском рату је из Буфа учествовало више од 250 бораца као припадници Демократске армије Грчке, од којих је страдало више од 120. После тога, због великог притиска и терора грчких власти, почео је нови талас исељавања у прекоокеанске земље, што је проузроковало постепени пад броја становника у насељу.[2]

Пописи

уреди
Година 1940 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 1.989 766 723 281 190 152 134 100

Привреда

уреди

Село је познато по производњи велике количине кромпира, а због пространих пашњака је развијено и сточарство.[7]

Познате личности

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015) statistics.gr (језик: грчки)
  2. ^ а б Христов Симовски 1998, стр. 143.
  3. ^ Стефан Веркович. „Топографическо-этнографический очерк Македонии“. СПб, 1889.
  4. ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, с. 84 - 85.
  5. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 249.
  6. ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, (1905). pp. 176.-177.
  7. ^ Христов Симовски 1998, стр. 144.

Литература

уреди
  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 

Спољашње везе

уреди