Википедија

Б-ћелија

(преусмерено са Б-ћелије)

Б-ћелије или Б-лимфоцити су главне ћелије хуморалног имунског одговора које настају у костној сржи.[1][2]

Основна функција Б-ћелија: везивање за антиген, добијање сигнала од сродне помоћничке Т-ћелије и диференцијација у плазма ћелију, која секретује антитела у великим количинама

Њихова главна ефекторска функција је секретовање антиген-специфичних антитела. Такође, Б-ћелије луче различите цитокине и презентују антигене, због чега оне спадају у професионалне антиген-презентујуће ћелије (АПЋ).[3]

Развиће

уреди
 
3D приказ Б-ћелије

Б-ћелије се диференцирају из матичних ћелија хематопоезе (МЋХ) које се налазе у костној сржи.[4][5] МЋХ се најпре диференцирају у мултипотентне прогениторске ћелије (МПП), потом у заједничке лимфоидне ћелије прогениторе (ЗЛП).[5] Затим, њихова диференцијација у Б-ћелије одиграва се кроз неколико стадијума (приказаних десно), од којих је сваки означен обрасцима генске експресије и продукцијом имуноглобулинских Ха ланаца и Ел ланаца реаранжирањем генских лоукса, које потиче од проласка Б-ћелија кроз фазу В(Д)Ј рекомбинације током развића.[6]

 
Рано развиће Б-ћелија: од матичних ћелија хематопоезе до наивних Б-ћелија
 
Развиће прелазне Б-ћелије: од незреле Б-ћелије до МЗ Б-ћелије или зреле (ФО) Б-ћелије.

Б-ћелије пролазе кроз два стадијума селекције у току њиховог развоја у костној сржи, како би се осигурало њихово адекватно развиће, од којих оба укључују Б-ћелијске рецепторе (БЋР) на плазма мембрани. Позитивна селекција се одиграва кроз антиген-независне сигналне путеве који укључују и пре-БЋР и БЋР.[7][8] Ако се за ове рецепторе не веже одговарајући лиганд, Б-ћелије не добијају одговарајуће сигнале и престају са развићем.[7][8] Негативна селекција се дешава приликом везивања за антиген пореклом од ћелије сопственог организма са БЋР-ом; Ако се БЋР снажно веже за сопствени антиген, онда Б-ћелија пролази кроз једну од четири могуће судбине: клонска делеција, рецепторско преуређивање, анергија или имунолошко игнорисање (Б-ћелије игноришу сигнале и настављају развиће).[8] Процес негативне селекције доводи до централне толеранције, у којој зреле Б-ћелије се не везију за антигене сопственог организма у костној сржи.[6]

Како би комплетирали процес развића, незреле Б-ћелије мигрирају из костне сржи у слезину као прелазне Б-ћелије, пролазећи кроз два прелазна стадијума: Т1 и Т2.[9] У току читавог процеса миграције у слезину и након што мигрирају у слезину, оне се сматрају Т1 Б-ћелијама.[10] У слезини, Т1 Б-ћелије диференцирају се у Т2 Б-ћелије.[10] Т2 Б-ћелије се диференцирају или у фоликуларне (ФО) Б-ћелије или Б-ћелије маргиналне зоне (МЗ), у зависности од сигнала које одбију кроз БЦР и друге рецепторе.[11] Када је окончан процес диференцијације, оне се сматрају зрелим Б-ћелијама или наивним Б-ћелијама.[10]

Референце

уреди
  1. ^ Murphy, Kenneth (2012). Janeway's Immunobiology (8th изд.). New York: Garland Science. ISBN 9780815342434. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 185. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Cooper, Max D. (2015-01-01). „The early history of B cells”. Nature Reviews Immunology. 15 (3): 191—7. PMID 25656707. doi:10.1038/nri3801  . 
  4. ^ Fischer U, Yang J, Sanchez-Garcia I (новембар 2020). „Cell Fate Decisions: The Role of Transcription Factors in Early B-cell Development and Leukemia”. Blood Cancer Discovery. 1: 224—233. doi:10.1158/2643-3230.BCD-20-0011  . 
  5. ^ а б Kondo, Motonari (2010-11-01). „Lymphoid and myeloid lineage commitment in multipotent hematopoietic progenitors”. Immunological Reviews. 238 (1): 37—46. ISSN 1600-065X. PMC 2975965  . PMID 20969583. doi:10.1111/j.1600-065X.2010.00963.x. 
  6. ^ а б Pelanda, Roberta; Torres, Raul M. (2012-04-01). „Central B-Cell Tolerance: Where Selection Begins”. Cold Spring Harbor Perspectives in Biology. 4 (4): a007146. ISSN 1943-0264. PMC 3312675  . PMID 22378602. doi:10.1101/cshperspect.a007146. 
  7. ^ а б Martensson, Inga-Lill; Almqvist, Nina; Grimsholm, Ola; Bernardi, Angelina (2010). „The pre-B cell receptor checkpoint”. FEBS Letters. 584 (12): 2572—9. PMID 20420836. S2CID 43158480. doi:10.1016/j.febslet.2010.04.057. 
  8. ^ а б в LeBien, Tucker W.; Tedder, Thomas F. (2008-09-01). „B lymphocytes: how they develop and function”. Blood. 112 (5): 1570—1580. ISSN 0006-4971. PMC 2518873  . PMID 18725575. doi:10.1182/blood-2008-02-078071. 
  9. ^ Loder, By Florienne; Mutschler, Bettina; Ray, Robert J.; Paige, Christopher J.; Sideras, Paschalis; Torres, Raul; Lamers, Marinus C.; Carsetti, Rita (1999-07-01). „B Cell Development in the Spleen Takes Place in Discrete Steps and Is Determined by the Quality of B Cell Receptor–Derived Signals”. The Journal of Experimental Medicine. 190 (1): 75—90. ISSN 0022-1007. PMC 2195560  . PMID 10429672. doi:10.1084/jem.190.1.75. 
  10. ^ а б в Chung, James B.; Silverman, Michael; Monroe, John G. (2003-01-06). „Transitional B cells: step by step towards immune competence”. Trends in Immunology. 24 (6): 342—348. ISSN 1471-4906. PMID 12810111. doi:10.1016/S1471-4906(03)00119-4. 
  11. ^ Cerutti, Andrea; Cols, Montserrat; Puga, Irene (2013-01-01). „Marginal zone B cells: virtues of innate-like antibody-producing lymphocytes”. Nature Reviews Immunology. 13 (2): 118—32. PMC 3652659  . PMID 23348416. doi:10.1038/nri3383. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Б-ћелија&oldid=26816886”