Отворите главни мени
Ковање косе

Варцарка је врста косе кованице, односно оруђа за ручно кошење траве. Назив је добила по „Варцар Вакуфу“, некадашњем називу Мркоњић Града у Републици Српској, Босни и Херцеговини, у којем се ове косе израђују неколико вјекова уназад.[1] Често се представља као заштитни знак овог краја,[2] који иначе има дугу традицију ковачког заната.[3] Постоје тврдње да је варцарка била најквалитетније оруђе ове врсте у бившој Југославији и да се извозила широм свијета.[2]

У ранијем периоду се ковала од посебне врсте челика, званог „мазија“, који се увозио из жељезаре Франц Мајер у аустријском граду Линцу.[2] У састав те легуре, поред гвожђа, улазе и угљеник, силицијум, манган, фосфор, сумпор итд.[1] Тајна каљења косе је увијек била добро чувана и преносила се са кољена на кољено. У кал се додају восак, лој, уље, сало медвједа и јазавца и различити други састојци.[2] Обично се коса израђује у зимском периоду, а кали се у априлу или мају. Начин откивања и каљења битно одређују њен квалитет, а при изради се води рачуна и о поднебљу на којем ће се коса користити. Битан тренутак јесте и прво клепање косе, које понекад траје и преко два сата, јер овај поступак утиче на вијек трајања оруђа.[2]

Уз косу варцарку, обавезни дио прибора су брус (алатка за оштрење косе) и водир (посуда са водом у којој се брус чува).[4] Данас се ове косе користе на бројним спортским манифестацијама.[5][6][7][тражи се извор]

О варцарки је писано и у књижевним дјелима. Нпр. спомиње се у приповијетци „Коса“ Иве Андрића, у књизи „Обашашћа и басања“ Ивана Ловреновића и сл. Традиција ковачког заната у Мркоњић Граду и околини и косе варцарке су тема филма „Косци“ етнографа Владимира Ђукановића.[тражи се извор] На надгробном споменику фра Ивана Фрање Јукића у Бечу стоји стих пјесника Миле Стојића, у којем се спомиње и ова коса.[8]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 „Признање за душу града], Радио Слободна Европа, Приступљено 11. 10. 2010.
  2. [[#cite_ref-glassrpske_2-0|2,0]] [[#cite_ref-glassrpske_2-1|2,1]] [[#cite_ref-glassrpske_2-2|2,2]] [[#cite_ref-glassrpske_2-3|2,3]] [[#cite_ref-glassrpske_2-4|2,4]] [http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/45100/lat/Cuvari-tajne-kaljenja-kose-kovanice.html Чувари тајне каљења косе варцарке], Глас Српске, Приступљено 11. 10. 2010.
  3. [[#cite_ref-3|^]] [http://korpa.evronhosting.com/index.php?option=com_content&view=article&id=93&Itemid=84&lang=hr [https://web.archive.org/web/20130712044519/http://korpa.evronhosting.com/index.php?option=com_content&view=article&id=93&Itemid=84&lang=hr Архивирано] на сајту [[Wayback Machine]] (јул 12, 2013) (на језику: енглески)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — енглески]] Стари занати”. Приступљено 11. 10. 2010.  line feed character у |title= на позицији 85 (помоћ); Спољашња веза у |title= (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ „Старе ријечи”. Приступљено 11. 10. 2010. 
  5. ^ „Аташевци”. Приступљено 11. 10. 2010. 
  6. ^ „Купрес”. Архивирано из оригинала на датум 12. 08. 2007. Приступљено 11. 10. 2010. 
  7. ^ „Балкана”. Приступљено 11. 10. 2010. 
  8. ^ Јукић Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 13, 2010) (на језику: енглески), БХ Дани, Приступљено 11. 10. 2010.

Спољашње везеУреди