Велика награда Бразила

Велика награда Бразила је трка у оквиру шампионата Формуле 1.

Бразил Велика награда Бразила
Интерлагос стаза
Подаци о стази
Број одржаних трка {{{број_одржаних_трка}}}
Прва трка {{{прва_трка}}}
Највише победа (возач) {{{највише_победа_возач}}}
Највише победа (тим) {{{највише_победа_тим}}}
Дужина круга 4,309 км
Дужина трке 305,879 км
Рекорд круга 1:10,540 Финска Валтери Ботас
Број кругова 71
Последња трка (2021)
Пол позиција
Подијум
Најбржи круг
схема стазе Нелсон Пике, крај Рио де Жанеира на којој се до 1989. године возила ВН Бразила

У сезони 2007. ВН Бразила се возила 21. октобра на аутодрому Жозе Карлос Паче крај градића Интерлагос, који се налази у близини Сао Паола. Најбржи на стази је био Кими Рејкенен у Ферарију, који је том победом освојио и титулу најбољег возача у сезони 2007.

Историја уреди

Велика награда Бразила се вози од 1972. године, а од 1973. је била у званичном календару трка Формуле 1. ВН се возила на стазама у Интерлагосу ('72.-'77., '79.-'80. i od '90. до данас) и у Рио де Жанеиру ('78. и '81.-'89.).

Од 2004. године ВН Бразила је трка која затвара сезону Формуле 1.

Иако по безбедносним критеријумима стаза у Интерлагосу не спада у најмодерније, на њој су се одиграле многе трке за памћење. ВН Бразила је сматрана за домаћу стазу за многе бразилске возаче формуле 1:

и друге.

Скорашње трке уреди

Сезона 2007.

У сезони 2007. најбржи је био Кими Рејкенен у Ферарију, који је том победом освојио шампионску титулу. Трка је била специфична пошто су пре трке (која је иначе била последња у сезони) чак тројица возача имала изгледе да освоје титулу:

Возачи Ферарија, Рејкенен и Фелипе Маса су изванредном тимском вожњом одмах после старта оставили иза себе оба Макларена. Хамилтон је због проблема са мењачем већ у почетним круговима спао на последњу позицију. До краја је успео да се врати на 7. место, што му није било довољно. Рејкенен је успео да током трке (у боксу) претекне Масу који је имао пол позицију на домаћој стази и који је водио од почетка трке. Тако је финац успео да дође до шампионске титуле са свега бод предности над оба конкурента, иако је пред трку он имао најмање шанси.

Сезона 2008.

И у сезони 2008. ВН Бразила је одлучивала о шампиону формуле 1. Пре трке шансе за победу су имали:

Хамилтону је било потребно 5. место да би обезбедио титулу, а Маса је морао пред домаћом публиком да буде међу два најбржа возача да би уопште имао шансу за титулу.

Непосредно пред почетак трке је наишао један кишни облак, што је натерало тимове на промене гума и измену тактике. Почетак трке је обележио мањи инцидент, који је резултовао крајем трке за Дејвида Култарда. Култарду је ово иначе била последња трка у каријери, а његова кацига је била опремљена посебном камером која је требало да да спектакуларне снимке трке из возачеве перспективе (види спољашње везе).

Сама трка је протекла у знаку Масе, који је имао пол позицију и суверено владао трком до краја. Неколико кругова пред крај, Маса је био водећи, али је Хамилтон био на 5. позицији што му је било довољно за титулу. Ипак, још један кишни облак, након иначе суве трке, је поново натерао возаче на одлазак у бокс и донело ново узбуђење на стази.

У тренутку када је Маса прошао кроз циљ Хамилтон је био на 6. месту пошто га је у међувремену обишао Себастијан Фетел. Изгледало је да ће Хамилтон и ове сезоне изгубити титулу за свега 1 поен. Славље у Фераријевом боксу је почело, али су у скроз последњој кривини у сезони, Фетел и Хамилтон су обишли Тима Глока, који је возио са гумама за суво. Тиме је енглез освојио пето место и титулу светског шампиона за 2008. годину.

Победници трка уреди

Возачи коју су подебљано означени такмиче се у шампионату Формуле 1 у текућој сезони.

Ружичаста позадина означава догађај који није био део светског шампионата Формуле 1.

Победе Возач Године победе
6   Ален Прост 1982, 1984, 1985, 1987, 1988, 1990
4   Карлос Ројтеман 1972, 1977, 1978, 1981
  Михаел Шумахер 1994, 1995, 2000, 2002
3   Себастијан Фетел 2010, 2013, 2017
  Луис Хамилтон 2016, 2018, 2021
2   Емерсон Фитипалди 1973, 1974
  Нелсон Пике 1983, 1986
  Најџел Менсел 1989, 1992
  Аиртон Сена 1991, 1993
  Мика Хекинен 1998, 1999
  Хуан Пабло Монтоја 2004, 2005
  Фелипе Маса 2006, 2008
  Марк Вебер 2009, 2011
  Нико Розберг 2014, 2015

Спољашње везе уреди