Википедија

Венерн

Венерн (швед. Vänern)[2][3][4][5][6] највеће је језеро у Шведској и треће је по величини у Европи. Налази се на подручју округа Вестра Јеталанд и Вермланд. Заузима површину од 5.648 km² и има запремину од 153 km³. Просечна дубина је 27 метара а највећа дубина је 106 метара.

Венерн
Венерн
Координате58° 55′ 00″ С; 13° 30′ 00″ И / 58.916667° С; 13.5° И / 58.916667; 13.5
58° 55′ 00″ С; 13° 30′ 00″ И / 58.916667° С; 13.5° И / 58.916667; 13.5
Типприродно, слатководно
ПритокеТидан, Бјелвен, Гулспенгселвен, Кларелвен, Норселвен, Лидан
Земље басена Шведска
Макс. дужина140 km
Макс. ширина75 km
Површина5,650 km2 (2,181 sq mi)[1] km2
Прос. дубина27 m (89 ft)[1] m
Макс. дубина106 m (348 ft)[1] m
Запремина153 km3 (37 cu mi)[1] km3
Над. висина44 m (144 ft)[1] m
Венерн на карти Шведске
Венерн
Венерн
Водена површина на Викимедијиној остави

Венерн се улива у Гета алв према Гетеборгу и Категатској притоци Атлантског океана. То је једино од десет највећих језера у Шведској које се не испушта на источној обали земље. Због изградње канала Гета у 19. веку, постоји узводни водени пут до Ветерна и источне обале од Венерна. Главни доток воде долази из Кларелвена који улази у Венерн код Карлстада са извором у Тренделагу у Норвешкој.

Историја уреди

 
Венерн

Југоисточни део Венерна је депресија за коју се чини да је настала ерозијом седиментних стена старе палеозоика током квартарне глацијације која је стигла до тог подручја.[7] Ова ерозија би поново открила делове субкамбријске ерозије земљишта.[7] Пошто су јужна и источна обала делови где се субкамбријски терен благо нагиње ка северу, односно западу, језеро је на овим местима прилично плитко.[7] Западна обала језера углавном прати раседну скарпу повезану са раседом Венерн-Гета.[7]

Савремено језеро је настало после квартарне глацијације пре око 10.000 година; када се лед отопио, читава ширина Шведске је била прекривена водом, стварајући мореуз између Категата и Ботничког залива. Због чињенице да је накнадни опоравак после глацијације превазишао истовремени пораст нивоа мора, језеро Венерн је постало део Анцилског језера које је заузимало Балтички басен.[8] Венерн је био повезан са језером Анцилус мореузом у Дегерфорсу, Вермланд. Даље уздизање је учинило да језера као што су Венерн и Ветерн постану одсечена од Балтика.[8] Као резултат тога, још увек постоје врсте које су преостале из леденог доба које се иначе не срећу у слатководним језерима, као што је амфипод Monoporeia affinis. Викиншки брод пронађен је на дну језера 6. маја 2009. године.[9]

Прича коју је исландски митограф из 13. века Снори Стурлусон у својој Прозној еди испричао о пореклу Меларена вероватно је првобитно била о Венерну: шведски краљ Гилфи је обећао жени Гефјон онолико земље колико четири вола могу да ору у једном дану и ноћи, али је она користила волове из земље дивова, и штавише истргла земљу и одвукла је у море, где је постала острво Селанд. Проза Еда каже да 'увале у језеру одговарају ртовима у Селанду';[10] пошто ово много више важи за Венерн, мит је вероватно првобитно био о Венерну, а не о Меларену.[11]

Битка на леду језера Венерн је била битка из 6. века забележена у нордијским сагама и поменута у староенглеском епу Беовулф. У Беовулфу се наводи да се Венерн налази у близини локације змајеве хумке у Ернанесу.[12]

Географија уреди

 
Сателитски снимак Варерна

Венерн покрива површину од 5.655 km2 (2.183 sq mi), отприлике двоструко више од површине Луксембурга. Његова површина је 44 m (144 ft) надморске висине и у просеку је дубок 27 m (89 ft). Максимална дубина језера је 106 m (348 ft)[13] Ниво воде у језеру регулише хидроелектрана Варгон.[14]

Животна средина уреди

Студије праћења стања животне средине се спроводе годишње. У извештају из 2002. године, подаци нису показали значајно смањење укупног квалитета воде, али је запажен благи пад видљивости услед повећања заступљености алги. Повећани ниво азота био је проблематичан током 1970-их до 1990-их, али се сада одржава и на сталном је нивоу.

Неки заливи такође имају проблема са еутрофикацијом и обрасли су алгама и биљним планктоном.[15][16][17][18]

Риба уреди

Венерн има много различитих врста риба. Локално становништво и владини званичници покушавају да спроведу пројекте очувања рибарства, због претњи по рибље станиште. Ове претње укључују водену култивацију у притокама, загађење и синдром М74.[19][20][21][22] Спортски риболов у Венерну је бесплатан и нерегулисан, како са обале тако и из чамаца (уз одређена ограничења, на пример, највише три лососа или пастрмке по особи дневно). За комерцијални риболов је потребна дозвола.

У отвореним водама Венерна, најзаступљенија риба је златоперка (Osmerus eperlanus),[23] која доминира у источном Далбосјону, где је у просеку 2.600 златоперки по хектару. Друга по заступљености је златоперка (Coregonus albula),[24][25] такође најистакнутија у Далбосјону, са 200–300 риба по хектару. Популације могу значајно да варирају између година, у зависности од температуре, нивоа воде и квалитета.

Лосос уреди

Језеро Венерн има две преостале подгрупе атлантског лососа (Salmo salar),[26][27][28] који нема излаз на море, локално познатог као Венернски лосос („Ванерлакs“). Обе су пореклом из језера Венерн и све родитељске рибе морају да се мресте у суседним текућим водама да би обезбедиле опстанак и произвеле потомство. Прва подгрупа је добила име по источној притоци језера, Гулспeнгсeлвен, и стога се зове Гaлспeнг лосос („Gullspångslax”). Други сој је лосос Кларeлв („Klarälvslax“), који се углавном мрести у систему за одводњавање реке Кларалвен, који је дуг преко 500 km. Кларалвенски лосос је историјски мигрирао чак 400 km узводно у Норвешку да би се мрестио у северним деловима реке.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Seppälä, Matti, ур. (2005), The Physical Geography of Fennoscandia, Oxford University Press, стр. 145, ISBN 978-0-19-924590-1 
  2. ^ „Vänern”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 14. 4. 2019. 
  3. ^ „Vänern”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 14. 4. 2019. 
  4. ^ "Vänern" (US) and „Vänern”. Oxford Dictionaries UK English Dictionary. Oxford University Press. 
  5. ^ „Vänern”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 14. 4. 2019. 
  6. ^ Jöran Sahlgren; Gösta Bergman (1979). Svenska ortnamn med uttalsuppgifter (на језику: шведски). стр. 28. 
  7. ^ а б в г Hall, Adrian M.; Krabbendam, Maarten; van Boeckel, Mikis; Hättestrand, Clas; Ebert, Karin; Heyman, Jakob (2019-12-01). The sub-Cambrian unconformity in Västergötland, Sweden: Reference surface for Pleistocene glacial erosion of basement (PDF) (Извештај). Swedish Nuclear Fuel and Wast Management Co. Приступљено 2020-11-26. 
  8. ^ а б Björck, Svante (1995). „A review of the history of the Baltic Sea, 13.0-8.0 ka BP”. Quaternary International. 17: 19—40. Bibcode:1995QuInt..27...19B. doi:10.1016/1040-6182(94)00057-C. 
  9. ^ „'Viking ship' discovered in Sweden's largest lake”. www.thelocal.se (на језику: енглески). 2009-05-08. Приступљено 2019-02-06. 
  10. ^ Anthony Faulkes (ed. and trans), Snorri Sturluson: Edda (London: Everyman, 1987), p. 7.
  11. ^ Heimir Pálsson, 'Tertium vero datur: A study of the text of DG 11 4to', p. 44 http://urn.kb.se/resolve?urn=urn:nbn:se:uu:diva-126249.
  12. ^ Howell D. Chickering, Jr. (ed. and trans), Beowulf (New York: Anchor Books, 2006), lines 3030-3032.
  13. ^ „World Lakes Database”. Архивирано из оригинала 2005-08-02. г. Приступљено 2006-04-22. 
  14. ^ „Våra kraftverk: Vargön - Vattenfall”. powerplants.vattenfall.com (на језику: шведски). 
  15. ^ Chapin, F. Stuart, III (2011). „Glossary”. Principles of terrestrial ecosystem ecology. P. A. Matson, Peter Morrison Vitousek, Melissa C. Chapin (2nd изд.). New York: Springer. ISBN 978-1-4419-9504-9. OCLC 755081405. 
  16. ^ Wetzel, Robert (1975). Limnology. Philadelphia-London-Toronto: W.B. Saunders. стр. 743. ISBN 0-7216-9240-0. 
  17. ^ Elser, James J.; Bracken, Matthew E. S.; Cleland, Elsa E.; Gruner, Daniel S.; Harpole, W. Stanley; Hillebrand, Helmut; Ngai, Jacqueline T.; Seabloom, Eric W.; Shurin, Jonathan B.; Smith, Jennifer E. (2007). „Global analysis of nitrogen and phosphorus limitation of primary producers in freshwater, marine and terrestrial ecosystems”. Ecology Letters (на језику: енглески). 10 (12): 1135—1142. ISSN 1461-0248. PMID 17922835. S2CID 12083235. doi:10.1111/j.1461-0248.2007.01113.x. hdl:1903/7447  . 
  18. ^ Le Moal, Morgane; Gascuel-Odoux, Chantal; Ménesguen, Alain; Souchon, Yves; Étrillard, Claire; Levain, Alix; Moatar, Florentina; Pannard, Alexandrine; Souchu, Philippe; Lefebvre, Alain; Pinay, Gilles (15. 2. 2019). „Eutrophication: A new wine in an old bottle?” (PDF). Science of the Total Environment. 651 (Pt 1): 1—11. Bibcode:2019ScTEn.651....1L. PMID 30223216. S2CID 52311511. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.09.139. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 
  19. ^ Marja Keinänen; et al. (19. 3. 2012). „The thiamine deficiency syndrome M74, a reproductive disorder of Atlantic salmon (Salmo salar) feeding in the Baltic Sea, is related to the fat and thiamine content of prey fish”. ICES Journal of Marine Science. 69 (4): 516—528. doi:10.1093/icesjms/fss041  . 
  20. ^ Marja Keinänen; et al. (2008). „The M74 syndrome of Baltic salmon: the monitoring results from Finnish rivers up until 2007” (PDF). Riista- ja kalatalous – Selvityksiä. 4/2008: 21. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-14. г. Приступљено 2012-04-25. 
  21. ^ P. Koski (30. 6. 2002). „Parental Background Predisposes Baltic Salmon Fry to M74 Syndrome”. Acta Veterinaria Scandinavica. 43 (2): 127—130. PMC 1764190  . PMID 12173502. doi:10.1186/1751-0147-43-127. 
  22. ^ Atanasov, Vasil; Tzanova, M.; Valkova, E.; B. Krastev, B.; Dimitrov, Zh. (9. 6. 2015). „Ecology-Biochemical aspects of the reproductive syndrome M74 in salmonids”. LII: 63—77. 
  23. ^ Freyhof, J. (2011). „Osmerus eperlanus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2011: e.T15631A4924600. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T15631A4924600.en  . Приступљено 12. 11. 2021. 
  24. ^ Freyhof, J.; Kottelat, M. (2011). „Coregonus albula”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2011. 
  25. ^ „repsis - Coregonus albula (L.) - Zivis - Latvijas daba”. 
  26. ^ The Audubon Society Field Guide to North American Fishes, Whales & Dolphins. Chanticleer Press. 1983. стр. 395. 
  27. ^ „Atlantic Salmon”. animallist.weebly.com. Приступљено 19. 11. 2013. 
  28. ^ „Atlantic salmon (Salmo salar)”. NOAA Fisheries - Office of Protected Resources. 2017-05-05. 

Литература уреди

  • "Lakes, Streams and Rivers" Smorgasbord, 2007, webpage (English language): SverigeTur-lakes Архивирано 2007-11-15 на сајту Wayback Machine.
  • Lidmar-Bergström, K.; Olsson, S.; Roaldset, E. (1999). „Relief features and palaeoweathering remnants in formerly glaciated Scandinavian basement areas”. Ур.: Thiry, Médard; Simon-Coinçon, Régine. Palaeoweathering, Palaeosurfaces and Related Continental Deposits. Special publication of the International Association of Sedimentologists. 27. Blackwell Science Ltd. стр. 275—301. ISBN 0-632 -05311-9. 
  • Hobbs, Joseph J., ур. (2009). „Northern Europe: Prosperous, wild and wired”. World Regional Geography (6th изд.). стр. 127. ISBN 978-0495389507. 
  • Lundqvist, Jan (1969). „Landskapet”. Ур.: Lundqvist, Magnus. Det Moderna Sverige (на језику: шведски). Bonniers. стр. 64—67. 
  • Lidmar-Bergström, Karna (2002). „Berggrundens ytformer”. Ур.: Fredén, Curt. Berg och jord. Sveriges Nationalatlas (на језику: шведски). Sveriges Nationalatlas. ISBN 91-87760-50-9. 
  • Terrängformer i Norden (на језику: шведски). Nordiska ministerrådet. 1984. стр. 9. ISBN 9789138082416. <
  • Andersson, Gunnar (1915). „Ytbildning”. Ур.: Guinchard, Joseph. Sveriges land och folk: historisk-statistisk handbok (на језику: шведски). стр. 13—14. </ref><ref>Thordeman, Bror; Söderlund, Alfr., ур. (1930). „Södra Sverige”. Svensk världsatlas (на језику: шведски). Generalstabens litografiska anstalts förlag. стр. 17. 
  • „Geografisk region”. lansstyrelsen.se (на језику: шведски). Приступљено 25. 4. 2017. „Urbergsområden under HK runt de stora mellansvenska sjöarna. Relativt svårvittrade berg- och jordarter. Läget under högsta kustlinjen med förekomst av leror och andra finkorniga jordar ökar dock motståndskraften mot försurning. Höga naturliga kloridhalter förekommer i kustnära områden samt från kvarvarande relikt havsvatten i berggrund och jordlager.” 

Спољашње везе уреди

 
Венерн на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Венерн&oldid=27551544”