Венизелосова улица

категорија на Викимедији
Венизелосова улица
Општина Стари Град
Почетак Француска улица
Крај сквер Цариградске и Улице војводе Добрњца
Дужина 532 m
Ширина 16 m
Створена 1878
Названа 2004.
Стари називи Баштованска, Радничка, Кнегиње Олге, Ђуре Ђаковића
Венизелосова улица

Венизелосова улица налази се на Општини Стари град Београда и протеже се правцем од Француске до сквера Цариградске и Улице војводе Добрњца.

Име улице

уреди
 
Натпис улице

Улица је настала 1878. године и првобитни назив јој је био Баштованска. Године 1908. мења назив у Радничку, а од 1935. носи назив Улица кнегиње Олге. Улица се пружала до Дунав станице и обухватала је две општине (Стари град и Палилулу). После Другог светског рата, од 1946. названа је Ђуре Ђаковића, али само један део. Од тада припада само једној општини, Општини Стари град. Венизелосова улица се зове од 2004. године. [1] Именовање улице је потекло од Диогениса Валаванидиса. Он се неколико пута обраћао Скупштини града Београда да се Улица Ђуре Ђаковића преименује у Венизелосову. Његови захтеви су уродили плодом и од 2004. године ова улица носи назив по Елефтериосу Венизелосу.[2]

Елефтериос Венизелос

уреди

Назив је добила по Елефтериосу Венизелосу, значајном политичару у модерној грчкој историји. Он је био председник грчке владе за време Првог светског рата која је омогућила српској војсци рехабилитацију на Крфу.[2]

 
Спомен плоча на броју 4

Ђуро Ђаковић

уреди

Ђуро Ђаковић је био металски радник, секретар ЦК КПЈ. Борио се за јединство радничког покрета. Од године 1905. радио је у Сарајеву.[3][4]

Суседне улице

уреди

Венизелосовом улицом

уреди

Комплекс радничких станова

уреди

Комплекс радничких станова је споменик културе и протеже се улицама: Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16. Комплекс станова чине објекти од којих је први саграђен 1909. године по пројекту прве жене архитекте Јелисавете Начић, а изграђен је на иницијативу Београдске општине, због решења стамбеног питања радника у доба интезивног развоја индустрије у Београду почетком 20. века. [5] Станови су јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. Венизелосовом улицом се простире дугачка грађевина на броју 13. На фасади постоји врло плитка пластика сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Да би се разбила монотонија дугачке зграде, рашчлањена је по вертикали наглашеним карактеристичним дрвеним забатом.[6]

Референце

уреди
  1. ^ Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 114—115. 
  2. ^ а б „Именовање Венизелосове улице у Београду”. Диогенис Валаванидис. Приступљено 25. 10. 2020. 
  3. ^ „Убијен Ђуро Ђаковић 25.4.1929.”. Антифашистички вјесник. Приступљено 26. 10. 2020. 
  4. ^ Радојевић, Данило (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа. стр. 61—62. 
  5. ^ „Београд - велика варош европска”. Данас. Приступљено 25. 10. 2020. 
  6. ^ „Споменик културе: Комплекс радничких станова”. Културна добра Београда. Приступљено 25. 10. 2020. 

Литература

уреди
  • Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 114—115. 

Спољашње везе

уреди