Улица Јелисавете Начић

BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Улица Јелисавете Начић
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Стари Град
Почетак Улица Ђорђа Јовановића
Крај Венизелосова
Дужина 200 m
Ширина 7,5 m
Створена 1910.
Названа 2004.
Стари називи Римска, Павла Папа
Jelisaveta Nacic street 02.jpg
Поглед са угла са Улицом Ђорђа Јовановића
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Улица Јелисавете Начић налази се на Општини Стари град Београда, и протеже се правцем од Бајлонијеве пијаце (Пијаце Скадарлија), од Улице Ђорђа Јовановића, поред Улице кнез Милетине, пресеца Гундулићев венац до Венизелосове.

Име улицеУреди

 
Табла са старим и новим називом улице

Током историје је неколико пута мењала назив. Прво се звала Римска улица. Пружала се од Улице цара Душана до Гундулићевог венца, односно од Улице Џорџа Вашингтона кроз пијацу до Улице Ђуре Ђаковића (данашње Венизелосове). Тај период је био од 1910. до 1946. године.[1] Године 1946. је променила назив у Улицу Павла Папа. Тај назив је носила до 2004. године када га мења у Улицу Јелисавете Начић.[2]

Јелисавета НачићУреди

Јелисавета Начић била је прва српска жена архитекта. Рођена је у Београду 1878. године као тринаесто дете имућног трговца на велико Михаила С. Начића. Умрла је сиромашна и заборављена, а била је део прве генерације студената архитектонског одсека Техничког факултета основаног 1896. године и прва жена дипломирани архитекта у земљи, једна од првих жена запослена у јавном сектору, пројектовала прву модерну школску зграду (Основна школа Краљ Петар Први у Београду), прву кружну пећ за израду опеке, прву плански зидану стамбену зграду на Балкану. Пројектовала је Мало степениште на Калемегдану, изграђено у првој деценији 20. века од уникатне врсте београдског гранита - керсантит - јединственог камена зеленкасте боје којег и даље има у напуштеном мајдану (Тешићев мајдан) у Рипњу.[3][2][4]

Павле ПапУреди

Детаљније: Павле Пап Шиља

Павле Пап Шиља учесник је Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Студирао је у Београду Медицински факултет и прикључио се револуционарном покрету, због чега је прогањан и хапшен. Због прогањања повукао се у илегалност. За народног хероја проглашен је 1951. године.[5]

Јелисавета Начић
Павле Пап Шиља

Суседне улицеУреди

  • Кнез Милетина улица
  • Гундулићев венац
  • Улица Ђорђа Јовановића
  • Венизелосова улица

Улицом Јелисавете НачићУреди

ЗанимљивостиУреди

Оглас за намештене собе из 1931. године:

На углу са Новосадском (сада Ђорђа Јовановића), Дом Јужносрбијанаца је подигнут 1935.[7] У броју 3 пре рата се налазио "Завод Тесла", за "зрачење и масажу струјом високе фреквенције",[8][9] по методи "доктора" Цајлајса.[10][11] (→ de)

РеференцеУреди

  1. ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови : 1872-2003. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 332. 
  2. ^ а б Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 320—321. 
  3. ^ „Наша прва жена архитекта – Јелисавета Начић”. Политикин забавник. Приступљено 21. 10. 2020. 
  4. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 55. 
  5. ^ Радојевић, Данило (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа. стр. 125. 
  6. ^ а б Мали огласи. - У: Правда, 19. март 1931.
  7. ^ "Време", 17. окт. 1935
  8. ^ "Време", 19. нов. 1939
  9. ^ "Време", 17. нов. 1940
  10. ^ "Политика", 8. април 1939
  11. ^ "Политика", Ускрс 1940

ЛитератураУреди

  • Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 320—321. 

Спољашње везеУреди