Веселин Ђуретић
Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.
Веселин Ђуретић | |
|---|---|
| Датум рођења | 17. мај 1933. |
| Место рођења | Мојановићи, код Подгорице, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 18. фебруар 2020. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]
Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.
Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]
Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]
Признања
уредиЗа књигу "Разарање српства у 20. вијеку" добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге "Савезници и југословенска ратна драма" награду "Слободан Јовановић".
Дјела
уреди- Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)
- Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)
- Влада на беспућу, Београд, (1982)
- Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)
- Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]
- Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)
- Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
- Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
- Српска беспућа XX века, Београд, (2006)
- Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)
- Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)
Извори
уреди- ^ Радановић 2011, стр. 264.
- ^ Радановић 2011, стр. 266.
- ^ „Српске новине: Говор Матије Бећковића на скупу црногорских држављана у Србији (2001)”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2019.
- ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2019.
- ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ „Историчар Ђуретић за „Некад било“: Михаиловић је био велики патриота”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 4. 2012. Приступљено 26. 4. 2012.[мртва веза]
Литература
уреди- Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 07. 2014. г. Приступљено 11. 06. 2014.
