Отворите главни мени

Викентије I Стефановић је био архиепископ пећки и патријарх српски у време великих превирања у врху патријашијске управе (1758).[1]

Патријарх српски Викентије I
Датум смрти1758.
Архиепископ пећки и патријарх српски
Године(1758)
ПретходникГаврило III
НаследникПајсије II
Митрополит београдски
Године(1753)

Монашки чин је примио у неком од фрушкогорских манастира, пошто је био васпитаник Карловачке митрополије. Био је архиђакон на двору карловачког митрополита Викентија Јовановића. Као архиђаком вршио је и дужност визитатора митрополита Викентија, коме је подносио писмене реферате о својим визитацијама. Такође је за време заточења епископа бачког Висариона Павловића управљао Бачком епархијом.

После пораза митрополита Викентија у борби против Владике Висариона и других епископа, био је заједно са генералним секретаром Павлом Ненадовићем и секретаром Матулајем, 1736. године, затворен неколико недеља.

Пре доласка за патријарха пећког био је митрополит београдски. Као митрополит београдски посетио је манастир Дечане. О тој његовој посети остао је запис у коме се каже да је „26. јуна 1753. године посетио свету обитељ манастир Дечане, и поклонио се светим моштима светог краља Стефана и сестре му Јелене и да је дао 11 златника и 11 гроша“.

Када је постао патријарх Викентије је отпутовао у Цариград, где је напрасно умро вероватно од последица тровања, 1758. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 73.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди