Википедија:Гласање/Предлог/Измена политике коришћења изворних имена и назива

Приметио сам да је Википедија у протеклом периоду дожива велику популарност међу новим корисницим, што ме јако радује. Међутим недовољно развијена политика и нејасни стандарди проузрокују многе промене. Поред многобројних чланака одређене тематике, почели су да се појављују чланци, међу којима и има веома квалитетних што доказује и налепница за изабрани у категорију добрих, који употребљавају двоструке стандарде. Реч је о појединим корисницима који поред имена на српском унутар чланка стављају и име на изворном језику. За пример даћу један од изабраних чланака као што је чланка Звездане стазе: Војаџер или Кортни Кокс. Тако се на пример поред имена Кетрин Џејнвеј налази (енгл. Kathryn Janeway) или поред Ени Лебовиц стоји (енгл. Annie Leibovitz). Поред властитих личних имена оваква употреба налази се и код продукцијских кућа, назива часописа, личних имена животиња, филмских улога, романа, измишљених ликова. Напомиње да је примена унутар текста а не на почетку.

У правопису српског језика (бар у мојој књизи) не постоји оваква употреба. Српскохрватски језик је употребљавао овакав случај па се само поред властитог имена налазило и име на енглеском и / или понеком изворном језику. Ово није Википедија на српскохрватском језику.

Предлажем јавно изјашњавање о мом предлогу да се оваква употреба изворног имена у случају када постоји и транскрипт на српском, стандардизује. Да ли ће се забранити или подржати таква употреба остаје на нама да изгласамо. Мој лични став је да је то непотребно и пре свега правописно погрешно. Ја сам за забрану јер то изазива многе конфликте. Долази до необјективности и неравноправности према осталим језицима јер је тренутно употеба фаворизована за шпански и енглески. Затим до неравноправности код других предузећа, улога, измишљених ликова. Ја сам кажи 14:28, 8. новембар 2008. (CET)

Амадмани, предлози и коментари

Ја сматрам да би требало да стоје имена у оригиналу у заградама код имена за које још увијек не постоје чланци. Овако, ако ја кажем Теодор Хакен, а тај чланак још увијек не постоји, неко ко је заинтересован ту шупљину да попуни неће знати је ли то Theodor Hacken, Teodor Haaken, Theodore Haken или нешто четврто. --Дарко Максимовић (разг.) 15:45, 8. новембар 2008. (CET)

Особа која је узела да пише неки чланак највероватније (по мом мишљењу) требало би да зна то о чему ће писати. Колико ја знам није обавезно да се поред назива чланка налази и његово изворно име, али је пожељно. Замисли да ја сада поред имена Џигме Сингје Вангчук ставим у сред текста у загради . или поред Вен Ђија-бао да стоји (кин: 温家宝). Особа која се одлучи да пише о нечему пре свега пронађе материјал па се зда у писање. Ја сам кажи 16:09, 8. новембар 2008. (CET)

---

Не слажем се уопште - зашто бих ја морао да знам ишта о Марији Монтесори да бих могао успијешно да преведем чланак са енглеске википедије, пронађем материјал на Интернету итд. и остварим лијеп и користан чланак? С друге стране, ако неког занима ко је тај који се овде спомиње, а о њему нема чланка на српској вики, не може ни да користи Гугл јер не зна како се његово име пише. И наравно да није тачно да се мора прије свега пронаћи материјал па онда дати у писање; мени лично се десило безброј пута да видим да о неком важном имену (о којем ја не знам много али знам да је битан) нема чланка и одлучим да нађем материјал и преведем нешто. У том тренутку не морам да знам како се он изворно зове - нпр. Arnold Schwarzenegger? --Дарко Максимовић (разг.) 17:04, 8. новембар 2008. (CET)

Нисам приметио да се игде на било којој Википедији нашла слична употреба. Првио име је име четвртог краља Бутана а друго име је премијера Кине. Обијица су изузетно важне политичке личности. Ако ће се користити енглески или било који други језик зашто не би смо користили и са кинеским или јапанским или слично. То што већина нас не зна јапанскии или кинески не значи да неко не зна и да не треба да се нађе поред имена на српског. Ту не можемо бити меродавни. Значи ако се користи за један језик требало би за све. Уз мало труда на интернету се може пронаћи и изворно име било кога и било чега. Знам из личног искуства. Ја сам кажи 17:59, 8. новембар 2008. (CET)

Слажем се са Дарком: ако се на неком личном имену, називу предузећа, књиге итд. налази црвена веза или уопште не постоји веза, у загради би требао да стоји оригинал из три разлога. Први је навео Дарко: шта ако неко хоће на „Гуглу“ хоће да потражи податке о некој особи чије име на Википедији пише само у српској транскрипцији? Мора да нагађа како се то име транскрибује и да лупа главу. Други разлог је провера транскрипције: шта ако је неко име погрешно транскрибовано? Ако у загради не би стајао оригинал, нико други не би могао да провери тачност те транскирпције. Трећи разлог је информативне природе: неко, једноставно жели да зна како се неко име пише изворно.

Наравно, мислим да то стављање не треба да буде обавезно: нека то ради онај ко мисли да тако треба. Сматрам да то не представља „недовољно развијену политику и нејасне стандарде“.

Даље, мислим да то нема ама баш никакве везе са правописом, тако да то није никакав аргумент.

Појасни ми ово:

„ Ја сам за забрану јер то изазива многе конфликте. Долази до необјективности и неравноправности према осталим језицима јер је тренутно употеба фаворизована за шпански и енглески. Затим до неравноправности код других предузећа, улога, измишљених ликова. ”

На какве конфликте мислиш? Наведи ми где су се то десили необјективност, неравноправност и фаворизација енглеског и шпанског?

Да, мислим да је безвезе што си навео баш два чланка која сам ја написао, али претпоставићу да је било случајно...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:15, 8. новембар 2008. (CET)

А, ко је рекао да кинеска, јапанска, грузијска, арапска итд. оригинална имена не треба стављати у заграду? Погледај чланак Западни Дарфур, који сам ја написао.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:17, 8. новембар 2008. (CET)

Такође се слажем да треба да остану имена у оригиналу у заградама, по аргументима које су изнели Дарко и Џонаја. Не видим никакву фаворизацију енглеског језика - наравно, то важи за све језике. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:31, 8. новембар 2008. (CET)

Ја се извињавам што си се осетио прозваним. Образложење зашто су за пример наведени твоји чланци већ има горе, али ево објаснићу поново. Зато што сам желео да покажем неки изабрани чланак, и приликом моје претраге видо сам да су оба чланка са сличним „проблемом“. Случајно се поклопило да је аутор истих једна те иста особа. Као што сам рекао ја не доводим у питање вредност тих чланака, нити њихов квалитет Јасно је шта се мисли о њима, а то се показало гласањем. Тај чланак ми се показао и као занимљивим јер има преко 30 примера да се поред једог имена у загрди налази друго. фаворизааиа два језика – највише је употребу имао шпански и енглески, најмању кинески, мађарски, руски, румунски и остали. Ти си изузетно значајан корисник али методе које си ти почео да користиш до сада се нису користиле (бар не у великој мери). За конфликт могу узети например мој чланак Папски грбови где има око 100 грбова и исто толико имана папа. Међутим пошто ми имамо само негде око десетаг чланака о папама, употребом изворног имена поред српског дошли би у позицију да добијемо око 90 италијанских имена на 100 српских. Друге примере и да не спомињем шта се све може догодити сада када би свих 65.000 чланака на Википедији прилагодили оваквом писању. Ја само желим да се то стандардизује, па да уколико се усвоји кренемо сређивању, или уколико се не усвоји да постојеће чланке прилагодимо исходу гласања.Ја сам кажи 18:46, 8. новембар 2008. (CET)

Разлог због којег се оригинали имена на тим језицима које си навео мање стављају у заграду јесте јако прост: чланци у којима се спомињу енглеска имена су јако бројнији од чланака у којима се спомињу јапанска/кинеска/мађарска/румунска/руска имена. Што се тиче чланка Папски грб, имена свих тих папа се налазе у табелама, тако да би стављање имена у заграду било естетски ружно. Међутим, ако је у питању просто набрајање, без табеле, оригинал је, по мом мишљењу, пожељан у загради.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:52, 8. новембар 2008. (CET)

Да, методе су се користиле и даље, проњушкај по сјајним чланцима, наћи ћеш гомилу оригиналних имена у заградама.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:56, 8. новембар 2008. (CET)

Pročačko sam i video koliki je procenat zastupljenosti. Što se tiče stavljenja u tabele, Vikipedija je primarno izvor informacija i nemožemo zarad lepote odustati od standarda. Engleska imena jesu zastupljena ali pogledaj i zastupljenost francuskih, hrvatskih, nemačkih i ruskih. Ја сам кажи

Добро, ако инсистираш, онда их треба ставити и у табелу. Успут, погрешио сам, оно није табела, већ галерија. Кад се прави табела, треба направити посебну колону. Искрено, немам неку претерану жељу да се бакћем са овим; сматрам да не мора баш све да буде стандардизовано и једнообразно. Јави ми кад отвориш гласање.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:07, 8. новембар 2008. (CET)

Горе је превише текста за мој укус, тренутно време и околности, па нећу прочитати шта горе пише. Укратко, мислим да не треба писати у сред чланка оригинале. Они треба да стоје у линкованим чланцима, а ако такви не постоје, вероватно ће постојати у неком тренутку. --ФилиП × 00:19, 9. новембар 2008. (CET)

Ja u zagradi uvek navodim izvorno ime. Bio to engleski, japanski ili kineski. To je potpuno enciklopedijski, jer enciklopedija treba da pruži što više podataka. Transkripcija je često pogrešna, a transkribovano ime nedovoljno poznatog pojma je jednostavno neupotrebljiva stvar. --loshmi (разговор) 01:27, 9. новембар 2008. (CET)

Превише је текста, Филипе, зато што се ниси раније укључио ;-) Ако баш не желиш да читаш све изнад, ево ти резиме: 1. неко ко хоће да направи чланак о особи која фали, не може да сазна како се она тачно зове да би пронашла више података 2. неко ко неће да пише чланак, али га занима транскрипција ради сопственог информисања преко Гугла исл. мора да зна име у оригиналу 3. као што рече Џонаја, неког једноставног занима име у оригиналу. 4. опет као што рече Џонаја, без оригиналног записа се не може провјерити исправност транскрипције. И ја сам, лично, против стављања ориг. имена у загради ако већ постоји чланак о томе (тамо ће то писати) али ако не постоји, онда постоје сви наведени проблеми. --Дарко Максимовић (разг.) 02:56, 9. новембар 2008. (CET)

Јесмо ли то против оног навођења оригинала имена у заградама након транскрипције? Наравно, против предлога сам по горе наведеном а и због тога што као читалац желим додатну удобност да поред мени мање или више познате транскрипције видим и оригинал без чепркања по међувикију или гуглу и без нагађања по писму које може да буде и јапанско или кинеско. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 06:13, 9. новембар 2008. (CET)

Evo i izabranog članka s engleske gde su sva kineska imena i pojmovi navedeni kineskim pismom u zagradi. Baš kao što treba. The Bus Uncle --loshmi (разговор) 15:08, 9. новембар 2008. (CET)

Da li smo spremni da sve članke standardizujemo da budu isti? I toliko pričamo o famoznom srpskom pravopisu. Ni u jednoj knjizi nisam video da se piše na taj način. Ја сам кажи 15:52, 9. новембар 2008. (CET)

Непотребно малтретирање. Успорава, а већина нас нема инсталирану подшрку за нећирилична и нелатинична слова, тако да не видим разлога да малтретирамо себе због овог [] [] [] или овог ??????, а ако не могу сви, онда ја не бих ниједне. Што се тиче претраге, рекао бих да Google скоро увек предложи исправан облик, па мислим да није потребно пуно труда за претрагу. И коначно рекао бих да много више чланака не користи остављање изворног облика у средини текста (рецимо сва француска села за почетак), тако да вас, ако усвојите да се ипак пишу изворни облици по целом тексту, очекује дугачак посао. -- Bojan  Razgovor  16:04, 9. новембар 2008. (CET)

Milens, to što nisi video takvo pisanje ne znači da drugi nisu videli. Ja jesam video. A u naučnim i stručnim radovima, u šta valjda spada i enciklopedija, se takvo pisanje preporučuje. Bojane, prosto ne mogu da verujem da još uvek nisi instalirao podršku za nelatinična i nećirilična slova. Uradi to, i veruj mi da će ti biti mnogo lepše da gledaš u slova koja ne razumeš umesto u bele kvadrate. Ja sam se sve vreme nadao da će ukoliko što više korisnika počne tako da piše i ostali početi da slede taj primer. Uopšte mi nije jasno. Nekog mrzi da nešto radi i onda hoće da zbog toga unazađuje stvari. Malo, malo pa se na trgu postavi pitanje kako se nešto transkribuje. Neko kaže, jedno drugi drugo. Sve i da se dobije tačna transkripcija šta može neko da uradi samo s takvim imenom u cilju daljeg istraživanja? Može da se slika. --loshmi (разговор) 16:16, 9. новембар 2008. (CET)

Да напоменем да овде није реч о читљивости слова (већина их је на латиници и ћирилици) већ о навођењу оригинала. То што ови оригинали неком не служе не значи ништа. Битно је да некоме служе. Пази само тезе: „мени не користи па не треба да постоји“. Хоћемо тако ботове да покренемо да бришу све што неки појединац не окарактерише као њему корисно? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:19, 9. новембар 2008. (CET)

Уз то гугл није свезнајућ, тако да је бирање између гугла и експлицитног навођења оригинала исто што и бирање између исказа чија тачност подлеже одређеној вероватноћи и аксиома. Такође је и питање хоћемо ли уделити пар бајтова да пружимо и оригинални запис или ће сваки заинтересовани корисник морати да се помучи да га нађе. Драго ми је што с овог аспекта већина није изразила никакве сумње по питању избора. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:24, 9. новембар 2008. (CET)

Ako ste vi spremni da zagorčate život sebi pa hajde da vas vidim. Govorimo o čitanju teksta, traženju prvog pojavljivanja u članku i pronalaženja originalnog ispisa, pa tako još nekoliko puta u nekoliko desetina hiljada članaka. -- Bojan  Razgovor  17:16, 9. новембар 2008. (CET)

Милане, то је ствар стила, а не правописа.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 16:44, 9. новембар 2008. (CET)

Наравно да је правопис такође упитању јер долази до мешања два писма, српског и неког другуг. Као што је неправилно да се у ћериличном изању нађе DVD тако није ни правило написати да је председник хрватске Стјепан Месић (хрв. Stipe Mesić) или нпр Шемса (хрв. Šemsa). Узео сам пример да ови чланци нису написани. Гугл је толико прецизнији од других извора а то је и доказано. Један од могућих конфликта јесте да поред имена као што је на пример Алексеј Иванов у загради (Алексей Иванов). Или други пример је уколуко напишемо реченицу да је нпр. нешто изашло у новинама Пипл (енгл. People)И сада кад узмем и укуцам у гуглу изворно име на руском добићу хиљаде страница различитих особа са истим именом, а са примером пипл добићу 2,050,000,000 страница, а притом незнам јел се ради о америчком, европском или аустралиском часопису, јер се свуда зове исто а нису исти. Такође сматрам да смо ми на википедији доста радили у побољшању тачности транскрипта имена и назива, и нисмо се сусретали са низом проблема. А и понављам да ако се нађе употреба само у једном онта такво правило треба да се употребљава у свих 67.000. Желео бих само да потседим да су ово само предлози и аргументи на дати предлог који је био не забрањивање изворних имена већ стандаризција и увоћење у систем Википолитике. И даље је ово само коментарисање, гласање ће тек да следи на којем ће се можда појавити нове присталице или противници. Ја сам кажи 17:25, 9. новембар 2008. (CET)

Мислим да не можемо Википедију „очистити“ од оригинала (нити то треба радити). Наравно да на почетку треба оставити и оригинални назив, јер транскрипција није увек тачна (многи од нас су се сусретали са тим). Такође се у појединим случајевима јавља различит (а исправан) изговор, што може довести до забуне. Ипак, не треба претеривати. Прочитала сам текст у коме су потпуно непотребно, у готово свакој реченици, остављени оригинали (попут имена рођака, па чак и кућног љубимца). Требало би одредити границу. Мислим да на почетку текста треба оставити оригинале и да треба одредити критеријуме када се остављају оригинални називи у тексту. И само да додам, пошто су овде поменути и научни радови, пожељно је поред важних термина оставити оригинални назив. --Sanja разговорстраница 17:45, 9. новембар 2008. (CET)

Милане, не користиш реч конфликт у њеном правом значењу. Побогу, какав конфликт настаје ако у тексту стоји: Алексеј Иванов (рус. Алексей Иванов)? Доста људи не зна руски и никако не могу да претпоставе да је име у оригиналу готово идентично нашој транскрипцији. Да не помињем јапански, кинески, грузијски итд. Што се мене тиче, чак и оригинале хрватских имена треба стављати поред у заграду — колико год био сличан нашем, и то је језик, као и сваки други.

Ако је нешто урађено неправилно у 60.000 чланака, а урађено је добро у свега 5.000, то не значи да и тих 5.000 треба да подлегну под 60.000 других чланака, само зато што их више. При том не мислим да је стављање имена у заграду правилно или неправилно — то је питање стила и мислим да није неопходно да се као такво стандардизује неком већом акцијом.

Сања, где си видела оригинално име кућног љубимца у оригиналу? Не сећам се да сам то видео негде. Поред имена рођака треба да стоји оригинал у загради, иако на њиховим именима не стоји линк — то је ствар информативности: у енглеском постоји гомила варијанти за неко име, како да неко зна да ли се особа по имену Ени потписује као Annie, Anny, Enie, Ennie или Enny?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:41, 9. новембар 2008. (CET)

Да прокоментаришем само још и предлог особа које су рекле да би требало да поред српског назива стоји и изворни за чланке које још нисмо написали. Добро, ајмо сад овако на пример узећемо мој унос књига писца који још нема свој чланак код нас. И у свих петнест чланака о књигама ћу поред српског имена писца додати и изворно јер, као што кажете неко ће желети да напише нешто о том писцу или га само једноставно интересује изворно име. Али шта ће се десити када добијемо чланак и о том писму? Добићемо да у све чланке где се спомиње његово име налази изворно име и линк на свом засебном чланку у којем ће се свакако налазити и изворно име. И шта онда? Хоћемо ли онда да преправљамо остале чланке где стоји његово изворно име? Апсурдно је да се на сваки помен тог писца налази његово изворно име, иако ћемо у футуристичном погледу иати јегов чланак. То може проузроковати да се на сваки страни назив дода изворни, постајао засебни чланак о томе или не.

Сања ценим твоје мишљење и у праву си то за научне радове. Само си и рекла да је и пожељно написати их, али није обавезна. Обично ( у 99 % случајева) се ставља линк ка тим важним стварима. Двоструких стандарда може доћи у будућности јер би се можда написали ти чланци који нису били написани а били су поменути досада и свуда је стављено изворно име.

Да би боље појаснио узећи нпр. продукцијску кућу 20th Century Fox. Ми имамо стотине чланака где се појављује ово име у склопу филмова, али немамо засебан чланак о њој. И сад када би свуда стављали и изворно име јер не постоји главни чланак, у будућности када буде настао и тај чланак имаћемо ситуацију да се изворно име употребљава више стотина пута. То је сувишно и непотребно.

Притом подржаам Бојанову изјаву да многи од нас немају инсталирану подшрку за нећирилична и нелатинична слова. Ја сам кажи 20:10, 10. новембар 2008. (CET)

Onda bi mnogi od vas trebalo da instaliraju podršku. Radite na višejezičnom projektu i neozbiljno je da je nemate. To se uradi za pet minuta. Što se tiče hrvatskih imena naravno da ne treba navoditi originalno pisanje jer je pisanje isto. Ne treba praviti sprdnju, već ubaciti korisne informacije. Što se tiče kuće 20th Century Fox, to i ne treba transkribovati. Tventi senčeri foks? Ma daj. Pismo se danas otišlo mnogo dalje od onog "piši kao što govoriš". Mnoge stvari se pišu na jedan način a izgovaraju na drugi. Čak se ni ne može reći koji je jezik u pitanju. Pismo je danas postalo zasebna kategorija u odnosu na govorni jezik. Npr. pisanje emotikona koji služe da izraze osećanja. Stvar koja je danas postala uobičajena, a postoji tek desetak godina. Ne možeš izgovoriti :) ;) :P Često je bitnije kako se nešto piše nego šta piše i eventualno izgovara. Ima milion primera. Brdo pojmova su igre reči koje se transkripcijom gube. Npr. reper will.i.am. Čovek se zove William. Stavivši tačkice između slova svog imena dobio je rečenicu Will I am (Ja sam Will). Napišeš li to kao Vilijem ili Vil.Aj.Em ili šta već jednostavno radiš glupost po cenu transkripcije. I žešće me smaraju ovakve rasprave. Najgora stvar na ovoj Vikipediji su ove transkripcione rasprave! Toliko smaraju, toliko su kontraproduktivne, stvaraju lošu atmosferu i preko glave mi ih je. --loshmi (разговор) 23:50, 10. новембар 2008. (CET)

Штета што ниједна страна неће да попусти, зар не? ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 00:17, 11. новембар 2008. (CET)

Уопште нема потребе да било која страна попушта било којој. :) Свака страна износи аргументе које ће неко да прочита и да каже: „аха, овај има право више него овај“ или „пази стварно, о овом проблему нисам размишљао/ла“. На крају ће се десити гласање, људи ће се изјаснити и то ће бити то. Нема разлога да се ова расправа доживљава лично, да се ствара лоша атмосфера, љутња и тако даље.

Предлажем да посматрамо то овако: Миле је дао идеју, расправљамо о њој, неком ће се свидети, некоме не, на крају ће испасти нешто од свега тога, доћи ћемо до неких закључака и унапредићемо свој рад. Никад не заборављам да је свака расправа и сваки разговор уопште - двосмеран и да много зависи и од мене. Такође, уколико већ утрошим (позитивну) енергију и време (а време је новац) у неку расправу, дај да онда она макар буде конструктивна. :) --Методичар � 00:27, 11. новембар 2008. (CET)

Не разумем људе који раде нешто што не воле и при томе не морају да раде то. Ја нисам рекао да немам инсталирану подршку, нити да је имам. Причам о другим корисницима који дођу погледају и оду.....википедију уређују много манњи број људи него што је корист. То да ли 20th Century Fox треба или не треба да се нађе, нисмо меродавни ни ти ни ја да одредимо. Ако се користи неке арапске и кинеске речи зашто не би могле и енглеске. Ако већ стоји поред Тајм (енгл. Times), не видим разлог зашто не би поред Твенти сенчри фокс стајало (енгл. 20th Century Fox). Исти језик је у питању.

И стварно не разумем зашто сваки нови предлог који се изнесе на расправу у циљу опшег доброг, мора да се тумачи као расправа или као покушај саботаже нечијег рада, и прерасте у све сем онога што треба. Јел' треба неко да ћути и не износи своја мишљења у циљу стандардизације и побољшавању квалитета и политике Википедије. Зато нам и одлазе добри уређивачи и администратори. Због тих свађа, и тог тумачења да сваки покушај нечега има за циљ да умањи нечију вредност и опозове квалитет нечега. Да ли може и један озбиљнији рад да прође без сувишних и непотребних коментара које се после тумачи као препуцавање један против других и нека врста борбе за победу. Манимо се тога. Ова страна има 42 килобајта! Како смо сви сложни и речити у расправама. Али ај да се договоримо да уредимо неку клицу и доведемо је заједнички до бар 20 килобајта. Е, видите, то је мање заступљеније. Јер то боже мој што бих писао ја са неким и сарађивао као могу и сам. Лакше је овако.

Значи постоји опција за за , против против  неутралан и уздржан. Ајде да изгласамо то што ћемо изгласати. Било да испадне за или против, после нас чека посао како ћемо изгласано да примењујемо. Имамо до 15. новембра форе да се издоговарамо. Након тога следи гласање, највероватније на Википедија:Гласање/Измена политике коришћења изворних имена и назива. Трајаће најкасније до 21. новембра, а потом ћемо видети шта и како даље применити изгласано. Наставимо да мирним путем завршимо ствар.Ја сам кажи 01:21, 11. новембар 2008. (CET)

---

Гласање

После готово девет дана изјашњавања о предлогу, исти стављам на гласање на овој страни: Википедија:Гласање/Измена политике коришћења изворних имена и назива. Нахнадне коментаре остављајте на страни намењеном гласању ради лакше прегледности. Ја сам кажи 03:07, 17. новембар 2008. (CET)

Не бих да убијам било чији ентузијазам, али правила о гласању јасно предвиђају да се гласање о предлогу покреће само уколико се негативно о предлогу није изјаснило више од 20% корисника који су учествовали у расправи, што овде, исправићете ме ако грешим, није случај. На овај начин је неопходно постићи консензус пре покретања самог гласања (које треба да буде формалност), док консензус по овом питању очигледно не постоји. Такође, сам предлог би требало јасно формулисати; можда је до мене, али ми се чини да се предлаже измена непостојеће политике. Можда би било згодно нагласити и да су Википедијине смернице о стилу увек биле само то — смернице (мада је већина широко поштована на задовољство свих) — па би можда требало разјаснити гласачу-намернику по чему је ово питање значајно у мери да захтева увођење експлицитне забране... --Кале ^{↙info/talk↗} 03:28, 17. новембар 2008. (CET)

Због моје нестручности и недовољне упућености у процедуру гласања, обуставићу отварање гласања са моје страна, до даљњег. О предлогу се може наставити изјашњавање као и око тога да ли је гласање потребно или не.Ја сам кажи 03:55, 17. новембар 2008. (CET)

По мом мишљењу, оригинални назив треба дати у загради. Ово је енциклопедија, и њен циљ је увијек да даје читаоцу што ВИШЕ, а не што МАЊЕ информација. На крају, како би се провео јадник који би само читао српске транскрипције страних имена у иностранству? Не би знао да напише ниједно страно име. Ни појам.

Треба се угледати и на раније енциклопедијске подухвате на нашем језику. Нпр. Војна енциклопедија, 1975, књига пета, страна 390:

МЕКОНГ (тибетски Dzei Chhu, кин. Lan-Ts'ang Chiang, тајски Mae Khong, камб. Me' Kong, лаос. и вијет. Sơng Cưu Long) ...

Треба уочити да нису кориштена изворна слова већ латиница у писању назива због ограничења тадашње технике. Та ограничења данас више не постоје. И ваљало би увијек наводити оригинал бар једном у тексту. --Мирослав Ћика (разговор) 04:33, 17. новембар 2008. (CET)

Е па за то сам и ја да се изворно користи само на почетку текста. Имамо реч или појам на српском па у загради све остало. Али реч је о томе да се тако нешто појављује готово у целом тексту, као што су дати примери тик чланак још у уводном излагању. Ја сам кажи 04:37, 17. новембар 2008. (CET)

Да, у томе се слажем у потпуности. Довољно је једном, и само једном, навести страно писање појма. Послије тога, само српску транскрипцију. --Мирослав Ћика (разговор) 15:34, 17. новембар 2008. (CET)

Ево га цитат из Клајновог писма које у целости можете погледати овде.

„ Писани документи, сведочанства, завештања и сл. у целом свету имају већу важност од било каквог усменог исказа. Зато се и у приручницима и енциклопедијама као што је ваша (што сам већ напоменуо г. Ћосићу), изворна графија се не сме изоставити. Наиме, уколико читалац не зна како се изговара страно име, лако ће то накнадно сазнати, али ако га познаје само у нашој транскрипцији, неће моћи ништа с њим да уради у смислу даљег истраживања. Добар пример за то је група U-2 коју Ви помињете: ако је пишете „Ју ту“, неко ће помислити да то значи „You Two“ или „You Too“. При том је ипак битно да се изворна графија наведе у насловници или приликом првог помињања, а не да се сваки пут понавља. ”

—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:25, 18. новембар 2008. (CET)

Волео бих само да ми објасниш зашто у овом делу чланка (доле наведеном) поред Звездане стазе: Оригинална серија и Звездане стазе не стоји у загради изворно име, а код Рик Берман стоји ?

Звездане стазе: Војаџер“ (енгл. Star Trek: Voyager) је америчка научнофантастична ТВ серија, чија је радња смештена у измишљеном свету „Звезданих стаза“. Серију су створили Рик Берман (енгл. Rick Berman), Мајкл Пилер (енгл. Michael Piller) и Џери Тејлор (енгл. Jeri Taylor). „Звездане стазе: Војаџер“ је четврти наставак првобитне серије — „Звездане стазе: Оригинална серија“. Први пут је приказана 16. јануара 1995, на телевизијској мрежи „UPN“ (Јунајтед парамаунт нетворк, на енгл. United Paramount Network), а последња, 172. епизода серије је приказана 23. маја 2001. године.

Ја сам кажи 13:44, 27. новембар 2008. (CET)