Отворите главни мени

Вилхелм Вилим Хорвај (псеудоним Шварцман; Бела Црква, 1901Москва, 19. април 1939), југословенски револуционар немачког порекла и секретар СКОЈ-а.

Вилим Хорвај
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења1901.
Место рођењаБела Црква
 Аустроугарска
Датум смрти19. април 1939.(1939-04-19) (37/38 год.)
Место смртиМосква
 Совјетски Савез
Члан КПЈ од1923.

БиографијаУреди

Рођен је 1901. године у Белој Цркви код Вршца. По народности је био Немац.

Испрва је био члан КП Румуније од 1922. до 1923. године, а од 1923. године члан КП Југославије. Био је лидер београдске комунистичке омладине, а потом секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску 1925. године, те члан Централног комитета СКОЈ-а.[1] Од 1927. године је био члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију.[2]

Током велике полицијске провале у СКОЈ и партијску организацију у Београду, октобра 1927. године Вилим Хорвај је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора.[3] Претходно су ухапшени омладинци мучени у београдској Главњачи, о чему су јавно говорили током суђења.[3]

Године 1929. био је поново ухапшен у Загребу. У Судбеном столу припремало се његово суђење. За неколико дана очекивало се да буде осуђен и бачен на робију.[1] Након успешне акције коју су организовали његови партијски другови, из загребачке полиције је спашен Вилим Хорвај. Вођа акције спашавања био је Стјепан Цвијић.[4]

После бекства из Југославије живео је у Бечу, Берлину и Москви. Према једном извору, 1929. године је емигрирао у Совјетски Савез[1], а према другом извору 1933. године.[2]

У Москви је завршио Комунистички универзитет националних мањина Запада и постао руководилац југославенског сектора Међународне лењинске школе.[2] Такође је био један од истакнутих званичника светске Комунистичке омладинске интернационале. Хорваја су, по правилима конспиративности, партијски другови звали Милан Белић, а московски псеудоним му је био Степан Антонович Шварцман.

Ухапшен је 3. новембра 1938. на радном месту уредника издавачког предузећа „Страни радник“ у Москви. Истог дана, поред њега су ухапшени и шпански борци Владимир Ћопић и Јанко Јовановић. Стрељан је у Москви 19. априла 1939. године.

Рехабилитован је у Совјетском Савезу 10. јуна 1958. године.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Petrović, Slobodan (1962). Sedam sekretara SKOJ-a. Rad. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Ivan Očak, Jugoslavenske vanpartijske emigrantske organizacije u SSSR-u između dva rata
  3. 3,0 3,1 Cazi, Josip (1962). Nezavisni sindikati, 1921-1929. Republičko vijeće SSJ za Hrvatsku. 
  4. ^ Očak, Ivan (1982). Braća Cvijići. Spektar. 

ЛитератураУреди