Отворите главни мени

Вилијам Јуарт Гледстон (енгл. William Ewart Gladstone; Ливерпул, 29. децембар 1809Замак Харден, 19. мај 1898) био је британски политичар из викторијанског доба који је четири пута биран за премијера. Гледстон је ушао у Парламент као торијевац 1832. године. Био је велики поборник слободне трговине и морао је да поднесе оставку, заједно са премијером сер Робертом Пилом, након укидања закона o кукурузу 1846. године. На Гледстонове назоре је умногоме утицало његово дивљење Пиловом економском либерализму. Вршио је дужност министра финансија од 1852. до 1855. и поново од 1859. до 1866. године. Предложио је низ буџета који су снизили царине и смањили трошкове владе. Гледстон је 1867. изабран за вођу Либералне партије, а 1868. за премијера. Током првог премијерског мандата, Гледстон је спровео значајне реформе, међу којима су одвајање Ирске протестантске цркве од државе 1869, тајно гласање на изборима и реформе правног статута синдиката, законодавства и образовања. Гледстон је тврдио да је заслужан за укидање неправедних закона и омогућавање личног напретка сваког појединца. Такође је организовао решавање спорова за САД путем међународне арбитраже.

Вилијам Гледстон
William Gladstone by Mayall, 1861.jpg
Биографија
Име при рођењуВилијам Јуарт Гледстон
Датум рођења(1809-12-29)29. децембар 1809.
Место рођењаЛиверпул, Ланкашир, Уједињено Краљевство
Датум смрти19. мај 1898.(1898-05-19) (88 год.)
Место смртиЗамак Харден, Флинтшир, Велс
СупружникКатарина Гледстон
Деца8
УниверзитетУниверзитет у Оксфорду
Политичка
партија
Конзервативна, Пилити, либерална
ПотписWilliam Ewart Gladstone Signature 2.svg
Премијер Уједињеног Краљевства
Лидер опозиције
Канцелар благајне
Председник одбора за трговину

Године 1874. на изборима га је победио Бенџамин Дизраели, али је Гледстон поново постао премијер након мидлодијанске кампање. Године 1884. осигурао је усвајање треће реформе Парламента. Међутим, изгубио је популарност после неуспелог спасавања Чарлса Гордона и пада Картума, те је у јуну 1885. поднео оставку.

Када је следеће године поново изабран за премијера, Гледсон је предлог закона о самоуправи Ирске. Ова политика је поделила Либералну политику и његова влада је пала.[1] Међутим, поново је постао премијер 1892. и изнова покушао са новим предлогом закона о самоуправи 1893, који је одбијен у Горњем дому. Године 1894. Гледстон је последњи пут поднео оставку. Његов либерализам је укључивао мере за реформу закона, ограничење јавне потрошње и помоћ развоју трговине.

БиографијаУреди

Вилијам Гледстон је рођен 29. децембра 1809. године у Ливерпулу, као четврти син Џона Гледстона.[2] Потиче из старе угледне шкотске породице. Образовање је почео у малој школи коју је основао његов отац, а наставио на колеџу Итону 1821. У октобру 1828. је отишао на Оксфорд, Christ Church.[2]

Тамо је похађао класичне студије и студије математике. Дипломирао је 1831. године са најбољим успехом у децембру. Током студија је био запажен као добар говорник, а постао је и председник Друштва за дебате (Oxford Union debating society). Тада је са својим пријатељима поставио темеље политичке каријере. Након студија је са својим братом посетио престонице Белгије, Француске и Италије. По повратку у Енглеску 1832, улази у Парламент и почиње да се активно бави политиком.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Рођен је енглески државник Вилијам Гледстон - 1809“ Архивирано на сајту Wayback Machine (април 7, 2014) (на језику: енглески), М. С, dnevno.rs, 29. децембар 2013. Приступљено 31. марта 2014.
  2. 2,0 2,1 „Биографија Вилијама Јуарта Гледстона“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 6, 2012) (на језику: енглески), Роџер Пинкам, liberalhistory.org.uk, 18. фебруар 2008. Приступљено 31. марта 2014.

ЛитератураУреди

  • Michael Barker, Gladstone and Radicalism. The Reconstruction of Liberal Policy in Britain. 1885–1894 . The Harvester Press.1975..
  • David Bebbington and Roger Swift (eds.), Gladstone Centenary Essays . Liverpool University Press.2000..
  • E.F. Biagini, Liberty, Retrenchment and Reform. Popular Liberalism in the Age of Gladstone, 1860–1880 . Cambridge University Press.1992..
  • Eugenio Biagini and Alastair Reid (eds.), Currents of Radicalism. Popular Radicalism, Organised Labour and Party Politics in Britain, 1850–1914 . Cambridge University Press.1991..
  • Bright, J. Franck. A History Of England. Period 4: Growth Of Democracy: Victoria 1837–1880 (1902)online 608pp; highly detailed older political narrative
    • A History of England: Period V. Imperial Reaction, Victoria, 1880‒1901 (1904) online
  • Sydney Buxton, Finance and Politics. An Historical Study. 1783–1885. Volume I (John Murray, 1888)
  • F.W. Hirst, Gladstone as Financier and Economist (1931).
  • F.W. Hirst, In the Golden Days (Frederick Muller, 1947).
  • Philip Magnus, Gladstone: A Biography (1954).
  • H.C.G. Matthew, Gladstone. 1809–1874 . Oxford University Press.1988.; Gladstone. 1875–1898 . Oxford University Press.1995..
  • Morley, John (1903). The Life of William Ewart Gladstone. London & New York: Macmillan and CO. Limited and The Macmillan Company.  volume I; volume II, volume III via Internet Archive.
  • Reid, Sir Wemyss, ур. (1899). The Life of William Ewart Gladstone. London, Paris, New York, Melbourne: Cassell and Company. Limited. Приступљено 13. 10. 2017. .
  • Joseph A. Schumpeter, History of Economic Analysis (George Allen & Unwin Ltd, 1954).
  • Richard Shannon, Gladstone: Peel's Inheritor, 1809–1865. 1985. ISBN 978-0-8078-1591-5.; Gladstone: Heroic Minister, 1865–1898. 1999. ISBN 978-0-8078-2486-3..

Примарни извори

  • W.E. Gladstone, Midlothian Speeches. 1879 . Leicester University Press.1971..
  • Viscount Gladstone, After Thirty Years (1928).
  • Lord Kilbracken, Reminiscences of Lord Kilbracken (Macmillan, 1931).
  • Herbert Paul (ed.), Letters of Lord Acton to Mary Gladstone (George Allen, 1904).
  • Russell, G.W.E. (1911). One Look Back. London: Wells Gardner, Darton and Co., LTD. Приступљено 13. 10. 2017 — преко Internet Archive. .
  • Tollemache, Lionel A. (1898). Talks with Mr. Gladstone (1 изд.). London: Edward Arnold. Приступљено 13. 10. 2017 — преко Internet Archive. .
  • Matthew, H.C.G. and M.R.D. Foot, eds. Gladstone Diaries. With Cabinet Minutes & Prime-Ministerial Correspondence (13 vol; vol 14 is the index; 1968–1994); includes diaries, important selections from cabinet minutes and key political correspondence. online at Questia are vol 1, 4, 6, 7, and 11–14.; vol 14, pp. 1–284 includes brief identification of the 20,000+ people mentioned by Gladstone.

БиографијеУреди

Специјалне студијеУреди

  • Aldous, Richard. The Lion and the Unicorn: Gladstone vs Disraeli (2007).
  • Beales, Derek. From Castlereagh to Gladstone, 1815–1885 (1969), survey of political history online
  • Bebbington, D.W. The Mind of Gladstone: Religion, Homer and Politics (2004).
  • Boyce, D. George and Alan O'Day, eds. Gladstone and Ireland: Politics, Religion, and Nationality in the Victorian Age (Palgrave Macmillan; 2011), 307 pp.
  • Bright, J. Franck. A History Of England. Period 4: Growth Of Democracy: Victoria 1837–1880 (1893)online 608 pp; highly detailed political narrative
  • Bright, J. Franck. A History of England: Period V. Imperial Reaction: Victoria 1880–1901 (vol 5, 1904); detailed political narrative; 295pp; online; also another copy
  • Butler, P. Gladstone, church, state, and Tractarianism: a study of his religious ideas and attitudes, 1809–1859 (1982).
  • Gopal, S. "Gladstone and the Italian Question." History 41#141 (1956): 113–21. in JSTOR
  • Guedalla, Philip. Queen and Mr. Gladstone (2 vols, 1933) online edition
  • Isba, Anne. Gladstone and Women London: Hambledon Continuum. 2006. ISBN 978-1-85285-471-3..
  • Hammond, J.L. Gladstone and the Irish nation (1938) online edition.
  • Jenkins, T.A. Gladstone, whiggery and the liberal party, 1874–1886 (1988).
  • Langer, William L. The Diplomacy of Imperialism: 1890–1902 (2nd ed. 1950), a standard diplomatic history of Europe
  • Loughlin, J. Gladstone, home rule and the Ulster question, 1882–1893 (1986). online
  • Parry, J. P. Democracy and religion: Gladstone and the liberal party, 1867–1875 (1986).
  • Quinault, Roland, et al. eds William Gladstone: New Studies and Perspectives (2012).
  • Quinault, Roland. "Chamberlain and Gladstone: An Overview of Their Relationship." in Joseph Chamberlain: International Statesman, National Leader, Local Icon ed. by I. Cawood, C. Upton, (Palgrave Macmillan UK, 2016). 97–115.
  • Schreuder, D. M. Gladstone and Kruger: Liberal government and colonial ‘home rule’, 1880–85 (1969).
  • Schreuder, D. M. "Gladstone and Italian unification, 1848–70: the making of a Liberal?", The English historical review, (1970) vol. 85 (n. 336), pp. 475–501 . in JSTOR
  • Seton-Watson, R.W. Disraeli, Gladstone and the eastern question: a study in diplomacy and party politics (1935).
  • Shannon, Richard. The crisis of imperialism, 1865–1915 (1976), pp. 76–100, 142–98.
  • Vincent, J. Gladstone and Ireland (1978).
  • Vincent, J. The Formation of the Liberal Party, 1857–1868 (1966).

ИсториографијаУреди

  • St. John, Ian. The Historiography of Gladstone and Disraeli . Anthem Press.2016. 402 pp excerpt

Спољашње везеУреди