Високо образовање
Високо образовање остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес.
Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, у складу са општим актом самосталне високошколске установе. Потребно за упис на студије првог степена утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности. Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре, у складу са општим актом самосталне високошколске установе. Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са овим законом, може се уписати на студије првог степена, под условима и на начин прописан општим актом самосталне високошколске установе, на лични захтев.[1]
Делатност
уредиДелатност високог образовања обављају следеће високошколске установе: Универзитет, Факултет, Академија струковних студија, Висока школа, Висока школа струковних студија.
Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде које је утврдио Национални савет и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са Законом о високом образовању. Поступак акредитације спроводи се на захтев Министарства, оснивача, односно саме високошколске установе.[2]
Врсте студија
уредиСтудије првог степена су: основне академске студије, основне струковне студије. Студије другог степена су: дипломске академске студије — мастер, специјалистичке струковне студије, специјалистичке академске студије. Студије трећег степена су докторске академске студије.
Више образовање у различитим земљама
уредиВелика Британија
уредиУ оквиру деваолуције у Уједињеном Краљевству образовање се управља посебно у Енглеској, Велсу, Северној Ирској и Шкотској.[3] У Енглеској термин „терцијарно образовање“ одговара глобалном термину „више образовање“ (тј. образовање након 18. године).[4][5] Године 2018. влада Велса усвојила је термин „терцијарно образовање“ за означавање образовања и обуке након 16. године у Велсу.[6] Међутим, од 1970-их, специјализовани колеџи даљег образовања у Енглеској и Велсу зову себе „терцијарним колеџима“, иако су део система средњег образовања. Ове установе служе како дипломцима школа, тако и одраслима, чиме обједињују основне функције ФЕ колеџа и шестифоног колеџа.
Аустралија
уредиУ Аустралији „терцијарно образовање“ односи се на наставак школовања након завршетка средње школе. Опције за стицање вишег образовања обухватају универзитете, техничко и додатно образовање (TAFE) и приватне универзитете.
Европска унија
уредиИако високо образовање у ЕУ укључује универзитетско образовање, оно се може разликовати у различитим земљама.[7]
Француска
уредиНакон завршетка вртића (фр. école maternelle), основне школе (фр. école primaire), средње школе (фр. collège) и гимназије (фр. lycée) ученик може уписати универзитет, али може и да престане на том нивоу.
Немачка
уредиОбразовање у Немачкој је првенствено у надлежности појединих немачких покрајина (Länder), док федерална влада игра само споредну улогу. Сваки универзитет у Немачкој има свој скуп услова за упис и докумената за пријаву, прилагођене њиховим програмима.[8] Немачка је добро позната на међународном нивоу по свом моделу стручног образовања[9][10] Ausbildung (ученичка пракса), у оквиру којег око 50 процената свих матураната уписује стручне образовне установе.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ http://www.paragraf.rs/ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015)
- ^ „http://www.mpn.gov.rs/ Званичан сајт мпн.”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2016. Спољашња веза у
|title=(помоћ) - ^ „What is devolution and how does it work in the UK?”. www.bbc.com. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „It's Clarification On What Tertiary Education Means, Uk, My”. www.justanswer.co.uk. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „How does the European higher education system work?”. vince.eucen.eu. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „Ma isa-isa ang kahalagahan ng tertiary education sa pag angat ng antas ng buhay ng isang pamilya”. brainly.in. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „Trends 2024: European higher education institutions in times of transition” (PDF). eua.eu. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „How to Apply for German Universities in 2025”. www.iu.org. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „The German Vocational Training System: An Overview - Federal Foreign Office”. germany.info. Приступљено 23. 6. 2025.
- ^ „German apprenticeships: A model for Europe?”. www.bbc.co.uk. Приступљено 23. 6. 2025.
Спољашње везе
уреди- http://www.mpn.gov.rs/ Званичан сајт мпн. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. август 2013)
- http://www.paragraf.rs/ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015)
