Википедија

Висок крвни притисак и мушка сексуалност

Висок крвни притисак и мушка сексуалност су два међусобно повезана система у људском телу која утичу на сексуалне дисфункције, јер оно што у организму утиче на једно често утиче и на друго. Иако многи сматрају да висок крвни притисак није повезан са сексом, ипак низак либидо и еректилна дисфункција су два начина на која високи крвни притисак може утицати на сексуалност мушкарца.

Висок крвни притисак и мушка сексуалност — уређивање
Специјалностисексологија,интерна медицина

Као и многа физиолошка телесна мерења, крвни притисак варира током дана. Међутим, када је он константно изнад одређеног нивоа, таква особаи формално има дијагнозу високог крвног притиска или хипертензију.

Скоро половина одраслих мушкараца у развијеним земљама света живи са високим крвним притиском, који је све чешћи међу биолошки активним мушкарцима. Како временом крвни притисак оштећује крвне судове у целом телу - то укључује и репродуктивни систем мушкарца.

Основне информације уреди

Анатомија ерекције уреди

 
Мушки полни орган: опуштен (лево) у ерекцији (десно)
Види још: Ерекција

У осовини пениса налазе се две (једна поред друге) коморе сунђерастог ткива које се називају кавернозна тела. Они су углавном одговорни за ерекцију. Одмах испод њих налази се још једна комора, сунђеру сличног еректилног ткива, која се зове лат. corpora cavernosa. Уретра, која носи сперму и мокраћу, пролази кроз њен центар.[1]

Каверноза тела се састоји од малих артерија и вена, глатких мишићних влакана и празних простора. Коморе су умотане у омотач од танког ткива.[1]

У моменту ерекцију, сигнали који полазе из мозга или нервних завршетака у пенису изазивају опуштање глатких мишића комора и ширење артерија. Ово омогућава прилив крви која попуњава празан простор.[1]

Притисак протока крви узрокује да омотач ткива око комора лат. corpora cavernosa притиска вене (које нормално одводе крв из пенис), што резултује задржавањем крв у пенису. Како више крви улази у коморе, пенис се шири и укрућује, настаје ерекција.[1]

Када се узбуђење заврши, глатки мишић се поново скупљају, настаје пад притиска крви у венама што омогућава да крв поноово тече назад из пениса у системску циркулацију. Тада се пенис из укћеног стања враћа у млохаво стање.[1]

Висок крвни притисак уреди

Види још: Хипертензија

Висок крвни притисак може утицати на сексуални однос мушкарца на више начина:

Оштећењем крвних судова

Које може директно ограничити проток крви, што може спречити правилну еректилну функцију и инхибирати либидо.

Друга хронична здравствена стања

Сва хронична стања повезана са хипертензијом, као што су болест бубрега, срчана обољења и психички стрес, такође могу изазвати сексуалне нуспојаве.

Емоционални и когнитивни процеси

Опште је познато да је сексуална функција резултат не само аутономних процеса, већ и емоционалних и когнитивних процеса; тако да особе са бољом когнитивном функцијом и поред хипертензије такође могу имати бољу сексуалну функцију и опште здравље.[2]

Лечењем хипертензије

Лекови за крвни притисак су спасоносни, али проблеми са ерекцијом су понекад нуспојава.[1] Па тако иако примена терапије хипертензије може побољшати сексуалну дисфункцију, неки лекови за висок крвни притисак могу погоршати сексуалне симптоме.[3][4][5] Резултати студије код 1007 пацијената мушкараца са хипертензијом који су били лечени било којим бета-блокатором најмање 6 месеци, открили су да је 73,3% пацијената који су узимали атенолол пријавило еректилну дисфункцију.[5] Слично, висок проценат еректилне дисфункцију примећен је код пацијената који су узимали бисопролол (72%), карведилол (80,5%) и метопролол (80%). Преваленција еректилну дисфункције међу пацијентима који су узимали небиволол била је релативно ниска (57,1%).[4]

Низак ниво хормона

Мушкарци са високим крвним притиском такође могу имати низак ниво тестостерона, мушкиог хормона који игра велику улогу у сексуалном узбуђењу.[1]

Сексуалним односом

Као и други облици благог до умереног напора, секс може повећати број откуцаја срца и крвни притисак.  Овај ефекат је привремен и све док је здравље срца стабилно, ризик од нежељених реакција је низак.

Нормалне вредности крвног притиска уреди

 
Очитавање крвног притиска

Очитавања крвног притиска се састоје од дијастолног и систолног мерења.

  • Дијастолни крвни притисак је вредност измерене силе унутар артерија између откуцаја срца.
  • Систолни крвни притисак је вредност измерене силе током откуцаја срца, када орган испумпава крв.

Нормални опсег ова два притисказа одраслу особу је следећи:

  • Систолни: мање од 120 mmHg (милиметара живе)
  • Дијастолни: мање од 80 mmHg)

Патофизиологија уреди

Проток крви до пениса је суштински део одрживе ерекције. Одговарајући проток крви осигурава да се артерије пениса могу опустити, омогућавајући периметарским судовима да се прошире и напуне крвљу.

Ако васкуларно оштећење ограничава проток крви, пенис можда неће добити довољно крви да обезбеди за ерекцију - или да је одржи ако до ње дође.

Мушкарци који живе са хипертензијом имају скоро двоструко већу вероватноћу да доживе еректилну дисфункцији и поремећени проток крви у пенис у поређењу са мушкарцима без високог крвног притиска.

Врста хипертензије такође може бити важна. На то указује студији из 2019. године (бјављена у часопису The Journal of Sexual Medicine), према којој су мушкарци са вишим дијастолним крвним притиском и нижим систолним крвним притиском имали мању вероватноћу да доживе еректилну дисфункцију истом брзином као и други мушкарци са хипертензијом.[6]

Сексуална дисфункција изазванa повишеним крвним притиском уреди

 
Сексуалну дисфункцију узроковану повишеним крвним притиском доживњавају појединци или партнери током било које фазе нормалне сексуалне активности.

Сексуална функција је важна компонента здравог квалитета живота, и било који облик нарушене сексуалне функције ремети ову важну компоненту здравог живота.[7]

Сексуалну дисфункцију Светска здравствена организација дефинише као разнолику групу поремећаја чија је заједничка карактеристика неуспех или непотпуност полног односа.[8]

Сексуална дисфункцију као потешкоћу доживљавају појединци или партнери током било које фазе нормалне сексуалне активности, укључујући физичко задовољство, жељу, склоност, узбуђење или оргазам.[8]

Код особа са високим притиском...стални висок крвни притисак узрокује сексуалну дисфункцију због оштећење крвних судова.

Пренапрегнути крвни судови код особе са хипертензијом могу да процуре или пукну. Како унутрашње облоге крвних судова временом постају слабе оне пуцају, а могу се формирати и масне наслаге познате као плакови, који сужавају крвне судове и смањујући им флексибилност. Овај процес назива се атеросклероза.

Све ово доводи до смањеног протока крви. Када процес оштети крвне судове репродуктивног система, то може довести до сексуалне дисфункције, јер се без правилног протока крви, либидо и сексуална способност може смањити., односно настаје сексуална дисфункција и еректилна дисфункција или ...различити начини на које појединац није у могућности да учествује у сексуалном односу како би он то желео...[9]

Она представља битан фактор за задовољство животом,[10] односе и стања расположења.[11]

Еректилна дисфункција уреди

Види још: Импотенција
 
3Д медицинска анимација која показује немогућност развијања или одржавања ерекције пениса током сексуалне активности.

Један од начина на који високи крвни притисак може утицати на сексуалност мушкарца је еректилна дисфункција или импотенција.[12] Еректилна дисфункција код мушкараца дефинише се као немогућност редовног постизања ерекције или одржавања ерекције довољно дуго за успешан сексуални однос.[13]

Висок крвни притисак није оно што ствара ерекцију, већ повећани проток крви у пенису, који помаже у стварању крутости кроз физиолошки процес сексуалног узбуђења.

Код мушкараца , еректилна дисфункција погађа 45% мушкараца у 60-им годинама, и преко 70% мушкараца старости 70 година или старијих. Очекује се да ће се преваленција повећати до 2025. године.[14] Док је еректилна дисфункција раније одбачен као органски поремећај и сматрало се да је првенствено психогеног порекла,[15] већина истраживача се тренутно слаже да еректилна дисфункција може бити резултат:[16]

  • васкуларних,[17]
  • психолошких,
  • хормоналних,
  • нервних или физиолошких фактора.[18]

Лечење хипертензије и мушка сексуалност уреди

 
Диуретик - ласикс

Снижавање високог крвног притиска може побољшати еректилну дисфункцију али није гарантовано решење за сексуалну дисфункцију. Наиме еректилна дисфункција[19] је чешћа међу мушкарцима са хипертензијом, јер неки лекови за висок крвни притисак могу погоршати сексуалне нежељене ефекте.[20]

Диуретици (или пилуле за измокравање) и бета-блокатори су лекови за висок крвни притисак који се најчешће повезују са еректилном дисфункцијом.[1]

  •  
    Бета-блокатор - пропранолол
    Диуретици могу изазвати еректилну дисфункцију смањујући снагу протока крви у пенис. Они такође могу смањити количину цинка у телу (неопходног за производњу тестостерона).
  • Бета-блокатори пригушују одговор на нервне импулсе који доводе до ерекције. Они такође отежавају ширење артерија у пенису и накупљање крви. Штавише, могу учинити да се мушкарац осећа седирано и депресивно - а ум увек игра важну улогу у сексуалном узбуђењу.[1]

Контрола над крвним притиском и сексуалним здрављем је у рукама пацијента. Ако пацијент води здрав начин живота и у сталном је контакту са својим лекаром како би правилно контролисао и лечио висок крвни притисак, постоји шанса да ће са еректилном дисфункцијом изазваном хипертензијом поново моћи да има релативно нормалну сексуалну функцију.[1]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Contributors, WebMD Editorial. „High Blood Pressure and Erectile Dysfunction”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-16. 
  2. ^ Hartmans, C.; Comijs, H.; Jonker, C. (2014). „Cognitive functioning and its influence on sexual behavior in normal aging and dementia”. Int J Geriatr Psychiatry. 29 (5): 441—446. PMID 24038191. S2CID 22995621. doi:10.1002/gps.4025. .
  3. ^ Grimm Jr, R. H.; Grandits, G. A.; Prineas, R. J.; McDonald, R. H.; Lewis, C. E.; Flack, J. M.; Yunis, C.; Svendsen, K.; Liebson, P. R.; Elmer, P. J. (1997). „Long-term effects on sexual function of five antihypertensive drugs and nutritional hygienic treatment in hypertensive men and women. Treatment of Mild Hypertension Study (TOMHS)”. Hypertension. 29 (1): 8—14. PMID 9039073. doi:10.1161/01.HYP.29.1.8. .
  4. ^ а б Chrysant, S. G. (2015). „Antihypertensive therapy causes erectile dysfunction”. Curr Opin Cardiol. 30 (4): 383—390. PMID 26049386. S2CID 25990794. doi:10.1097/HCO.0000000000000189. .
  5. ^ а б Cordero, A.; Bertomeu-Martínez, V.; Mazón, P.; Fácila, L.; Bertomeu-González, V.; Conthe, P.; González-Juanatey, J. R. (2010). „Erectile dysfunction in high-risk hypertensive patients treated with beta-blockade agents”. Cardiovascular Therapeutics. 28 (1): 15—22. PMID 20074255. doi:10.1111/j.1755-5922.2009.00123.x. .
  6. ^ Capri G. FOY, Ph.D., M.S.,a Jill C. NEWMAN, M.S.,b Dan R. BERLOWITZ, M.D.,c Laurie P. RUSSELL, M.S.,b Paul L. KIMMEL, M.D.,d Virginia G. WADLEY, Ph.D.,e Holly N. THOMAS, M.D., M.S.,f Alan J. LERNER, M.D.,g William T. RILEY, Ph.D.,h and SPRINT Study Research Group Blood pressure, sexual activity and erectile function in hypertensive men: baseline findings from the Systolic Blood Pressure Intervention Trial (SPRINT) J Sex Med. . 16 (2). фебруар 2019: 235—247.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  7. ^ eKlinika (2021-07-10). „Visok krvni pritisak i seksualni problemi kod muškaraca jesu u vezi, dokazali stručnjaci”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  8. ^ а б Lo, Y. C.; Chen, H. H.; Huang, S. S. (2020). „Panic Disorder Correlates with the Risk for Sexual Dysfunction”. J. Psychiatr. Pract. 26 (3): 185—200. PMID 32421290. S2CID 218643956. doi:10.1097/PRA.0000000000000460. .
  9. ^ World Health Organisation International Statistical Classifications of Diseases and Related Health Problems (ICD-10). 1992. Geneva, World Health Organisation
  10. ^ Fugl-Meyer, A. R.; Lodnert, G.; Bränholm, I. B.; Fugl-Meyer, K. S. (1997). „On life satisfaction in male erectile dysfunction”. International Journal of Impotence Research. 9 (3): 141—148. PMID 9315491. S2CID 36984591. doi:10.1038/sj.ijir.3900269. 
  11. ^ Rajkumar, Ravi Philip; Kumaran, Arun Kumar (2015). „Depression and anxiety in men with sexual dysfunction: A retrospective study”. Comprehensive Psychiatry. 60: 114—118. PMID 25818906. doi:10.1016/j.comppsych.2015.03.001. .
  12. ^ „What Is Erectile Dysfunction?”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
  13. ^ Doctissimo (2023-09-11). „Symptômes, causes, traitements : tout savoir sur l’impuissance”. Doctissimo (на језику: француски). Приступљено 2024-01-26. 
  14. ^ Ayta, I. A.; McKinlay, J. B.; Krane, R. J. (1999). „The likely worldwide increase in erectile dysfunction between 1995 and 2025 and some possible policy consequences”. BJU International. 84 (1): 50—56. PMID 10444124. S2CID 35772517. doi:10.1046/j.1464-410x.1999.00142.x. .
  15. ^ Manolis, A.; Doumas, M. (2008). „Sexual dysfunction: The 'prima ballerina' of hypertension-related quality-of-life complications”. Journal of Hypertension. 26 (11): 2074—2084. PMID 18854743. S2CID 32509566. doi:10.1097/HJH.0b013e32830dd0c6. .
  16. ^ „Comment fait on le diagnostic de l'impuissance sexuelle?”. www.centredurologiepradolouvain.fr (на језику: француски). Приступљено 2024-01-26. 
  17. ^ Azadzoi, K. M. (2006). „Vasculogenic erectile dysfunction: Beyond the haemodynamic changes”. BJU International. 97 (1): 11—16. PMID 16336320. S2CID 5407172. doi:10.1111/j.1464-410X.2006.05778.x. .
  18. ^ Salonia, A.; Briganti, A.; Dehò, F.; Naspro, R.; Scapaticci, E.; Scattoni, V.; Rigatti, P.; Montorsi, F. (2003). „Pathophysiology of erectile dysfunction”. International Journal of Andrology. 26 (3): 129—136. PMID 12755990. doi:10.1046/j.1365-2605.2003.00342.x. 
  19. ^ „Impotencija (Erektilna disfunkcija)”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  20. ^ Marko Mornar Jelavić (март 2018). „Sexual Activity in Patients with Cardiac Diseases”. Acta Clin Croat. 57 (1): 141—148. .

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Висок_крвни_притисак_и_мушка_сексуалност&oldid=27689651”