Мокраћна цијев
Мокраћна цијев (лат. urethra) је цијев која спаја мокраћну бешику са спољним свијетом. Мокраћна цијев има функцију код оба пола у елиминацији урина, а код мушких јединки и одвођењу сперме.[1][2][3]
АнатомијаУреди
Женска мокраћна цијевУреди
Код жена, мокраћна цијев је дуга око 3-5 cm и завршава у вулви између клиториса и отвора вагине. Због те краткоће мокраћне цијеви, женске јединке су подложније уринарним инфекцијама него мушке.
Мушка мокраћна цијевУреди
Код мушкараца, мокраћна цијев је дуга око 20 cm и завршава на врху пениса. Унутрашњост мокраћне цијеви посједује спиралне наборе (као у цијеви пиштоља), који омогућавају бржи проток урина и спреме. Дужина мокраћне цијеви код мушких јединки отежава катетеризацију.
ХистологијаУреди
Епител мокраћне цијеви почиње ћелијама прелазног типа на изласку из мокраћне бешике. Послије епител прелази у вишеслојан високопризматичан епител, а завршава као вишеслојан плочаст епител.
У мокраћној цијеви се налазе и уретралне жлијезде које штите епител од урина.
ИзвориУреди
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада.
- ^ Предраг Керос; Марко Пећина; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб.
ЛитератураУреди
- Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада.
- Предраг Керос; Марко Пећина; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб.
| Уринарни систем |
|---|
| Бубрег | Мокраћовод | Мокраћна бешика | Мокраћна цев |