Википедија

Вишеканална интралуминална импеданса

Вишеканална интралуминална импеданса (ВИИ) је нова техника за процену функције једњака и гастроезофагеалног рефлукса, заснована на промени отпора наизменичне струје између две металне електроде изазване присуством болуса (грудве хране) унутар лумена једњака. ВИИ се може изводити у комбинацији са манометријом или пХ метријом. Када се комбинује са манометријом, даје информације о функционалној компоненти манометријски откривених контракција (или транзиту болуса). Када се комбинује са пХ метријом, омогућава детекцију гастроезофагеалног рефлукса независно од пХ вредности (детекција киселог и некиселог рефлукса).[1]

Опште информације уреди

 
Већина пацијената са гастроезофагеалном рефллуксном болешћу подвргава се испитивању ВИИ

Болести једњака су честе у гастроентеролошкој пракси. Побољшање дијагностике и боље разумевање патофизиологије ових болести у последње време је могуће захваљујући напретку технологије. Напредак остварен у области компјутерског софтвера је још један кључни развој који помаже даљем побољшању дијагностике. Међу њима је и метода вишеканалне интралуминалне импедансе једњака која је корисна за разумевање функционалних корелата абнормалности у манометрији и посебно корисна током накнадних студија и истраживања.[2]

Сви пацијенти са гастроезофагеалном рефллуксном болешћу можда неће захтевати ова испитивања, али они са атипичним симптомима, као и они који су отпорни на медицински третман и/или захтевају операцију, требало би обавезно да буду подвргнути овим испитивањима.[2]

Комбинована вишеканална интралуминална импедансе са манометријом уреди

Како стандардна манометрија не показује да ли контракције једњака доводе до стварног пролаза болуса, примена комбиноване вишеканалне интралуминалне импедансе са манометријом једњака (ВИИ-М) показала се као бољи тест за процену функције једњака јер пружа информације о притисцима и пролазу болуса унутар једњака.

Методе комбинована вишеканална интралуминална импеданса и манометрија изводе се веома слично стандардној манометрији. На основу студија на здравим добровољцима и пацијентима, комбинована МИИ и манометрија (ВИИ-М) временом је довела у питање постојеће критеријуме који дефинишу ефикасност функције зида једњака.[1]

Комбиновано ВИИ-пХ тестирање уреди

Комбиновано ВИИ-пХ тестирање доноси промену у парадигми тестирања гастроезофагеалног рефлукса. У ВИИ-пХ тестирању, догађаји рефлукса се више не детектују помоћу само пХ вредности.[3] Присуство, дистрибуција и уклањање рефлуксата које се првенствено детектује помоћу ВИИ, сада се пХ метријом једноставно се карактерише као кисело наспрам некиселог на основу пХ промене и као течно, гасовито или мешано на основу комбинована вишеканална интралуминална импедансе (ВИИ).[4][5]

Према томе код ове методе комбинована вишеканална интралуминална импеданса (ВИИ) одређује време клиренса рефлуксата, док пХ мери време клиренса киселине.[4]

ВИИ-пХ све више наговештава да ће постати важан клинички алат, посебно за процену гастроезофагеалног рефлукса у постпрандијалном периоду и код пацијената са упорним симптомима на терапији и код оних са атипичним симптомима.[4] Тако нпр. комбиновано ВИИ-пХ тестирање могло би помоћи у разликовању болести узроковану рефлуксом (посебно некиселински тип) код случајева неерозивне рефлуксне болести (НЕРД-а) отпорног на терапија инхибиторима протонске пумпе.[6]

Принцип испитивања импенденсије уреди

Испитивање импедансе се заснива на мерењу промене отпора наизменичном електричном струјом када болус прође поред пара металних прстенова постављених на катетер. У празном тубуларном органу као што је једњак, електричну струју између два прстена спроводи неколико јона присутних у и на слузокожи. Болуси који садрже течност са повећаним бројем јона имају већу проводљивост и, када уђу у сегмент за мерење импедансе, снижаваће импедансу на најнижу вредност. Импеданса остаје на најнижем нивоу све док је болус присутан у сегменту, враћајући се на основну линију када се болус уклони контракцијом. Контракција доводи до благог повећања импедансе изнад основне линије због смањења попречног пресека лумена. Гас који трензтно пролази кроз сегменте за мерење импедансе доводи до брзог и високог (обично >3.000 Ома) пораста импедансе пошто има слабу електричну проводљивост.[1]

Мерењем импедансе на више места (вишеканално) омогућава одређивање правца кретања болуса на основу временских разлика у улазу и излазу болуса.[7]

Болусни уноси који напредују од проксималног ка дисталном делу једњака указују на антеградно кретање болуса, док уноси болуса који напредују од дисталног до проксималног указују на ретроградно кретање болуса.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г Radu, Tutuian. „Esophageal multichannel intraluminal impedance testing”. www.uptodate.com. Приступљено 2022-12-24. 
  2. ^ а б Ghoshal, Uday C.; Singh, Renu; Misra, Asha (2010). „Esophageal function tests in clinical practice: a review”. Tropical Gastroenterology: Official Journal of the Digestive Diseases Foundation. 31 (3): 145—154. ISSN 0250-636X. PMID 21560517. 
  3. ^ Masiak, Wioletta; Wallner, Grzegorz; Wallner, Jan; Pedowski, Tomasz; Solecki, Michał (2011). „Combined esophageal multichannel intraluminal impedance and pH monitoring (MII -pH) in the diagnostics and treatment of gastroesophageal reflux disease and its complications”. Polski Przeglad Chirurgiczny. 83 (9): 488—496. ISSN 2299-2847. PMID 22166737. doi:10.2478/v10035-011-0076-7. 
  4. ^ а б в Tutuian, Radu; Vela, Marcelo F.; Shay, Steven S.; Castell, Donald O. (2003). „Multichannel intraluminal impedance in esophageal function testing and gastroesophageal reflux monitoring”. Journal of Clinical Gastroenterology. 37 (3): 206—215. ISSN 0192-0790. PMID 12960718. doi:10.1097/00004836-200309000-00004. 
  5. ^ Tutuian R, Mainie I, Agrawal A, et al. Nonacid reflux in patients with chronic cough on acid-suppressive therapy. Chest 2006; 130:386.
  6. ^ Kohata, Yukie; Fujiwara, Yasuhiro; Machida, Hirohisa; Okazaki, Hirotoshi; Yamagami, Hirokazu; Tanigawa, Tetsuya; Watanabe, Kenji; Watanabe, Toshio; Tominaga, Kazunari (2012). „Pathogenesis of proton-pump inhibitor-refractory non-erosive reflux disease according to multichannel intraluminal impedance-pH monitoring”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 27 Suppl 3: 58—62. ISSN 1440-1746. PMID 22486873. doi:10.1111/j.1440-1746.2012.07074.x. 
  7. ^ Koya DL, Agrawal A, Freeman JE, Castell DO. Impedance detected abnormal bolus transit in patients with normal esophageal manometry. Sensitive indicator of esophageal functional abnormality? Dis Esophagus 2008; 21:563.

Литература уреди

  1. Sifrim D, Dupont L, Blondeau K, et al. Weakly acidic reflux in patients with chronic unexplained cough during 24 hour pressure, pH, and impedance monitoring. Gut 2005; 54:449.
  2. Clayton SB, Rife C, Kalbfleisch JH, Castell DO. Viscous impedance is an important indicator of abnormal esophageal motility. Neurogastroenterol Motil 2013; 25:563.
  3. Tutuian R, Vela MF, Balaji NS, et al. Esophageal function testing with combined multichannel intraluminal impedance and manometry: multicenter study in healthy volunteers. Clin Gastroenterol Hepatol 2003; 1:174.
  4. Yigit T, Quiroga E, Oelschlager B. Multichannel intraluminal impedance for the assessment of post-fundoplication dysphagia. Dis Esophagus 2006; 19:382.
  5. Tutuian R, Castell DO. Combined multichannel intraluminal impedance and manometry clarifies esophageal function abnormalities: study in 350 patients. Am J Gastroenterol 2004; 99:1011.
  6. Conchillo JM, Nguyen NQ, Samsom M, et al. Multichannel intraluminal impedance monitoring in the evaluation of patients with non-obstructive Dysphagia. Am J Gastroenterol 2005; 100:2624.
  7. Tutuian R, Castell DO. Clarification of the esophageal function defect in patients with manometric ineffective esophageal motility: studies using combined impedance-manometry. Clin Gastroenterol Hepatol 2004; 2:230.
  8. Tutuian R, Mainie I, Agrawal A, et al. Symptom and function heterogenicity among patients with distal esophageal spasm: studies using combined impedance-manometry. Am J Gastroenterol 2006; 101:464.
  9. Hirano I, Richter JE, Practice Parameters Committee of the American College of Gastroenterology. ACG practice guidelines: esophageal reflux testing. Am J Gastroenterol 2007; 102:668.
  10. Ford CN. Evaluation and management of laryngopharyngeal reflux. JAMA 2005; 294:1534.
  11. Oelschlager BK, Quiroga E, Isch JA, Cuenca-Abente F. Gastroesophageal and pharyngeal reflux detection using impedance and 24-hour pH monitoring in asymptomatic subjects: defining the normal environment. J Gastrointest Surg 2006; 10:54.
  12. Pritchett JM, Aslam M, Slaughter JC, et al. Efficacy of esophageal impedance/pH monitoring in patients with refractory gastroesophageal reflux disease, on and off therapy. Clin Gastroenterol Hepatol 2009; 7:743.
  13. Sifrim D, Castell D, Dent J, Kahrilas PJ. Gastro-oesophageal reflux monitoring: review and consensus report on detection and definitions of acid, non-acid, and gas reflux. Gut 2004; 53:1024.
  14. Shay S, Tutuian R, Sifrim D, et al. Twenty-four hour ambulatory simultaneous impedance and pH monitoring: a multicenter report of normal values from 60 healthy volunteers. Am J Gastroenterol 2004; 99:1037.
  15. Vela MF, Camacho-Lobato L, Srinivasan R, et al. Simultaneous intraesophageal impedance and pH measurement of acid and nonacid gastroesophageal reflux: effect of omeprazole. Gastroenterology 2001; 120:1599.
  16. Tutuian R, Mainie I, Agrawal A, et al. Normal values for ambulatory 24-h combined impedance-pH monitoring on acid suppressive therapy. Gastroenterology 2006; 130 Suppl 2:A171.
  17. Zerbib F, Roman S, Bruley Des Varannes S, et al. Normal values of pharyngeal and esophageal 24-hour pH impedance in individuals on and off therapy and interobserver reproducibility. Clin Gastroenterol Hepatol 2013; 11:366.
  18. Weusten BL, Roelofs JM, Akkermans LM, et al. The symptom-association probability: an improved method for symptom analysis of 24-hour esophageal pH data. Gastroenterology 1994; 107:1741.
  19. Bredenoord AJ, Weusten BL, Timmer R, Smout AJ. Reproducibility of multichannel intraluminal electrical impedance monitoring of gastroesophageal reflux. Am J Gastroenterol 2005; 100:265.
  20. Mainie I, Tutuian R, Shay S, et al. Acid and non-acid reflux in patients with persistent symptoms despite acid suppressive therapy: a multicentre study using combined ambulatory impedance-pH monitoring. Gut 2006; 55:1398.
  21. Zerbib F, Roman S, Ropert A, et al. Esophageal pH-impedance monitoring and symptom analysis in GERD: a study in patients off and on therapy. Am J Gastroenterol 2006; 101:1956.
  22. Mainie I, Tutuian R, Agrawal A, et al. Combined multichannel intraluminal impedance-pH monitoring to select patients with persistent gastro-oesophageal reflux for laparoscopic Nissen fundoplication. Br J Surg 2006; 93:1483.
  23. Sharma N, Agrawal A, Freeman J, et al. An analysis of persistent symptoms in acid-suppressed patients undergoing impedance-pH monitoring. Clin Gastroenterol Hepatol 2008; 6:521.
  24. Kline MM, Ewing M, Simpson N, Laine L. The utility of intraluminal impedance in patients with gastroesophageal reflux disease-like symptoms but normal endoscopy and 24-hour pH testing. Clin Gastroenterol Hepatol 2008; 6:880.
  25. Tutuian R, Vela MF, Hill EG, et al. Characteristics of symptomatic reflux episodes on Acid suppressive therapy. Am J Gastroenterol 2008; 103:1090.
  26. Savarino E, Zentilin P, Tutuian R, et al. The role of nonacid reflux in NERD: lessons learned from impedance-pH monitoring in 150 patients off therapy. Am J Gastroenterol 2008; 103:2685.
  27. ASGE Technology Committee, Wang A, Pleskow DK, et al. Esophageal function testing. Gastrointest Endosc 2012; 76:231.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеканална_интралуминална_импеданса&oldid=27442482”