Владимир Трифуновић
Владимир Владо Трифуновић (Ракелићи код Приједора, 1938 — Београд, 17. јануар 2017) био је генерал-мајор Југословенске народне армије и командант 32. корпуса копнене војске у Вараждину на почетку рата у Хрватској.
| Владимир Трифуновић | |
|---|---|
 Владимир Трифуновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1938. |
| Место рођења | Ракелићи, код Приједора, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 17. јануар 2017. (78/79 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Професија | војно лице |
| Војна каријера | |
| Служба | Југословенска народна армија 1961 — 1991. |
| Чин | генерал-мајор |
| Учешће у ратовима | Рат у Словенији Рат у Хрватској |
Остао је упамћен по томе што је једино војно лице који је у Хрватској осуђен за ратни злочин а у Југославији за издају.[1]
Биографија
уредиВладимир Трифуновић је рођен 1938. у селу Ракелићи, општина Приједор као десето дете у породици. Током официрске каријере сакупио је 43 године стажа, а селио се 17 пута.[1]
22. септембра 1991. године, како би спасао око 280 војника и официра у окружењу, генерал Владимир Трифуновић је предао касарну у Вараждину, са великом количином наоружања, укључујући тенкове. Остављен на цедилу, у окружењу вишеструко бројнијих припадника Хрватске војске, уцењен животима својих жене и деце који су били таоци, генерал Трифуновић је у преговорима са хрватским официрима издејствовао је да они буду његови таоци док војници и официри ЈНА са лаким наоружањем напусте Вараждин и да им до слободне територије буде гарантована безбедност. Сам Трифуновић тврди да је својим подређенима издао задатак да онеспособе технику и борбена средства и да непријатељу нису оставили готово ништа.[2]
У Београду је 1994. осуђен за издају. Њему је пребацивано то што није срушио брану да потопи цео Вараждин, чиме би подавио сопствене војнике, као и грађане Вараждина.[3] Трифуновића је 1997, након снажног притиска демократске јавности аболирао тадашњи председник СР Југославије Зоран Лилић. Врховни суд Србије је 2010. године укинуо пресуду против њега и групе његових официра.[4] Трифуновић се до краја живота борио правним средствима да и у Хрватској докаже да је невин.[5]
Ослобођен је оптужби за ратни злочин над цивилима у Словенији 1991. године.[6] Веће Жупанијског суда у Вараждину је 2013. донело одлуку да се процес против њега у Хрватској обнови.[7]
Преминуо је 17. јануара 2017. на Војномедицинској академији у Београду.[8][9] Сахрањен је 21. јануара 2017. у родним Ракелићима.
Објављене књиге
уреди- „Моја борба за истину”
- „Буђење савести у борби за истину и правну државу”
- „Нећу милост”
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б Lik i delo: Vlado Trifunović
- ^ „General žive vojske”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2010. г. Приступљено 21. 06. 2013.
- ^ Trifunović: Srbiji su trebali mrtvi heroji
- ^ Generalu bivše JNA ukinuta presuda
- ^ Trifunović: Dokazaću i u Hrvatskoj da sam nevin
- ^ Пресуде официрима ЈНА за догађаје у Словенији („Вечерње новости“, 26. август 2013)
- ^ Обновљено суђење генералу Трифуновићу у Вараждину („Блиц“, 28. август 2013)
- ^ [„Umro general Vladimir Trifunović | N1 Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 17. 01. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Umro general Vladimir Trifunović | N1 Srbija]
- ^ Преминуо Владимир Трифуновић, генерал ЈНА („Вечерње новости”, 17. јануар 2017)
