Владимир Трифуновић

генерал-мајор Југословенске народне армије

Владимир Владо Трифуновић (Ракелићи код Приједора, 1938Београд, 17. јануар 2017) био је генерал-мајор Југословенске народне армије и командант 32. корпуса копнене војске у Вараждину на почетку рата у Хрватској.

владимир трифуновић
Владимир Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1938-00-00)1938.
Место рођењаРакелићи, код Приједора, Краљевина Југославија
Датум смрти17. јануар 2017.(2017-01-17) (78/79 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаРат у Словенији,
Рат у Хрватској
СлужбаЈугословенска народна армија
19611991.
Чингенерал-мајор

Остао је упамћен по томе што је једино војно лице који је у Хрватској осуђен за ратни злочин а у Југославији за издају.[1]

Биографија уреди

Владимир Трифуновић је рођен 1938. у селу Ракелићи, општина Приједор као десето дете у породици. Током официрске каријере сакупио је 43 године стажа, а селио се 17 пута.[1]

22. септембра 1991. године, како би спасао око 280 војника и официра у окружењу, генерал Владимир Трифуновић је предао касарну у Вараждину, са великом количином наоружања, укључујући тенкове. Остављен на цедилу, у окружењу вишеструко бројнијих припадника Хрватске војске, уцењен животима својих жене и деце који су били таоци, генерал Трифуновић је у преговорима са хрватским официрима издејствовао је да они буду његови таоци док војници и официри ЈНА са лаким наоружањем напусте Вараждин и да им до слободне територије буде гарантована безбедност. Сам Трифуновић тврди да је својим подређенима издао задатак да онеспособе технику и борбена средства и да непријатељу нису оставили готово ништа.[2]

У Београду је 1994. осуђен за издају. Њему је пребацивано то што није срушио брану да потопи цео Вараждин, чиме би подавио сопствене војнике, као и грађане Вараждина.[3] Трифуновића је 1997, након снажног притиска демократске јавности аболирао тадашњи председник СР Југославије Зоран Лилић. Врховни суд Србије је 2010. године укинуо пресуду против њега и групе његових официра.[4] Трифуновић се до краја живота борио правним средствима да и у Хрватској докаже да је невин.[5]

Ослобођен је оптужби за ратни злочин над цивилима у Словенији 1991. године.[6] Веће Жупанијског суда у Вараждину је 2013. донело одлуку да се процес против њега у Хрватској обнови.[7]

Преминуо је 17. јануара 2017. на Војномедицинској академији у Београду.[8][9]

Објављене књиге уреди

  • „Моја борба за истину”
  • „Буђење савести у борби за истину и правну државу”
  • „Нећу милост”

Види још уреди

Извори уреди

Спољашње везе уреди