Владислав I Херман
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Владислав I Херман (пољ. Władysław I Herman; око 1044 — 4. јун 1102) био је кнез Пољске од 1079. године до своје смрти.
Владислав I Херман | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Владислав I Пјаст |
Датум рођења | око 1044. |
Место рођења | Краков, Пољска |
Датум смрти | 4. јун 1102.57/58 год.) ( |
Место смрти | Плоцк, Пољска |
Гроб | катедрала у Плоцку |
Породица | |
Супружник | Јудита Чешка, Јудита од Швабије |
Потомство | Болеслав III Обновитељ, Софија, Агнеса I, Аделаида |
Родитељи | Казимир I Обновитељ Марија Доброњега |
Династија | Пјастови |
кнез Пољске | |
Период | 1079—1102. |
Претходник | Болеслав II Смели |
Наследник | Болеслав III Обновитељ |
Биографија
уредиВладислав је био млађи син Казимира I Пјаста и Марије, кијевске принцезе. Престо је преузео државним ударом од свога брата Болеслава II. Следеће године оженио је чешку принцезу Јудиту. Био је вазал светоримског цара Хенрика IV. Племство га је присилило да за наследника именује Мјешка Болеславића, сина погинулог Болеслава. Међутим, године 1089. Мјешко је умро у неразјашњеним околностима. Престолонаследник постаје Владиславов незаконити син Збигњев Пјаст. Исте године Владиславу је умрла прва жена, па се оженио Јудитом од Швабије. Први крсташки рат покренуо је низ антисемитских погрома у Немачкој и другим државама Европе. Како је Владислав био толерантан владар, Јевреји се почињу масовно досељавати у Пољску. Умро је 1102. године. Његова смрт изазвала је борбу за власт између његових синова.
Породично стабло
уреди16. Мјешко I Пјаст | ||||||||||||||||
8. Болеслав I Храбри | ||||||||||||||||
17. Дубравка од Чешке | ||||||||||||||||
4. Мјешко II Пјаст | ||||||||||||||||
18. Dobromir of Lusatia | ||||||||||||||||
9. Емнилда од Лужица | ||||||||||||||||
2. Казимир I Обновитељ | ||||||||||||||||
20. Herman I, Count Palatine of Lotharingia | ||||||||||||||||
10. Ецо, гроф Лотарингије | ||||||||||||||||
21. Heylwig von Dillingen | ||||||||||||||||
5. Ричеза од Лотарингије | ||||||||||||||||
22. Отон II, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
11. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије | ||||||||||||||||
23. Теофанија | ||||||||||||||||
1. Владислав I Херман | ||||||||||||||||
24. Игор Рјурикович | ||||||||||||||||
12. Свјатослав I Кијевски | ||||||||||||||||
25. Олга Кијевска | ||||||||||||||||
6. Владимир I Велики | ||||||||||||||||
13. Малуша | ||||||||||||||||
3. Марија Доброњега | ||||||||||||||||
Види још
уредиЛитература
уреди- Czubinski, Antoni; Topolski, Jerzy (1988). History of Poland. Warsaw: Ossolineum.