Вода[2], такође познат и као Велика тајна воде (рус. Великая тайна воды), је научно популарни филм из 2006. године у режији Анастасије Попове који се бави тематиком чудесних својстава воде и феноменом „памћења воде”. Филм је пројекат ТВ канала „Русија 1”.

Вода
Изворни насловВода
Жанрнаучно популарни
РежијаАнастасија Попова
Јулија Перкул
СценариоМарина Дајновец
Михаил Вајгер
Андреј Медведев
Всеволод Лисовски
ПродуцентСаида Медведева[1]
Сергеј Шумаков
Главне улогеМасару Емото
Леонид Извеков
Влаиљ Казначејев
Курт Витрих
НараторСергеј Чонишвили
Дизајн звукаИлија Чичерин
Никита Ганкин
Графичка обрадаНиколај Ларионцев
Директор
фотографије
Олег Кириченко
МонтажаТатјана Миганова
Наталија Перкул
Продуцентска
кућа
„Мастерскаја”, Москва
Дистрибутер
„Русија 1”
Година2006.
Трајање82 минута
Земља Русија
Језикруски
Следећи
Тајна живе воде
IMDb веза

У филму шире признати научници, самостални научници и псеудонаучници износе своја сазнања о „структурирању воде”. Они су из разних земаља света као што су Енглеска, Израел, Кина, Русија, Америка, Јапан и др. У филму су такође учествовали и теолози различитих конфесија, који су из аспекта својих вероисповести исказали ставове о значају воде и њеној религијској примени. Представљено је и неколико експеримената о утицају разних фактора на воду, као што су интеракције људи и њихове емоције.

У новембру 2006. године филм је добио чак три филмске награде ТЕФИ, укључујући и награду за најбољи документарни филм[3], као и награду „Лавр” за најбољи научно популарни филм[4].

Осим тога, филм је наишао на противљења и оштре критике друштва и појединаца, а међу њима и Руског научног друштва, од кога је окарактерисан као паранаучни и псеудонаучни[5].

Учесници уреди

Научници:

  • Курт Витрих[6], добитник Нобелове награде из области хемије 2002. године;
  • Виктор Михајлович Ињушин[7], биофизичар, доктор билошких наука, професор, шеф катедре за биофизику казахстанског националног универзитета Ал-Фараби, шеф лабораторије за биофизичку екологију;
  • Герберт Клима, доктор наука, професор на Бечком институту за нуклеарну физику, Аустрија;
  • Влаиљ Петрович Казначејев, академик Руске академије медицинских наука, Новосибирск, Русија;
  • Рустом Рој, професор емеритус у пензији на Универзитету Пенсилваније, експерт у познавању материјала, присталица неконвенционалне медицине, науке и религије[8];
  • Мартин Чаплин, професор, шеф лабораторија Лондон Саут Каст универзитета[9], Велика Британија;
  • Владимир Леонидович Војејков, доктор наука, професор биолошког факултета Московског државног универзитета;
  • Вјачеслав Звоников, доктор медицинских наука, професор, Русија;
  • Ван Гујхуа, главни агроном академије агрономских наука, Кина;
  • Перл Лаперла, доктор алтернативне медицине[10], специјалиста ајурведске практике, имунолог, Невада, САД;
  • Константин Коротков, доктор техничких наука, професор, редовни члан Руске академије природних наука;
  • Александар Солодилов, доктор физико-математичких наука, дописни члан Руске академије природних наука, оснивач школе оригиналних технологија „Телос” у западном Сибиру.

Неакадемски истраживачи:

  • Алојс Грубер, истраживач;
  • Леонид Извеков, истраживач, шеф лабораторија за проучавање структуре воде, генерални директор АД „Аква-систем”[11], Русија;
  • Масару Емото, истраживач, Јапан.

Теолози и религијски делатници:

  • Шамиљ Хазрат Аљаудинов, имам-хатиб меморијалне џамије на Поклоној гори, Москва, Русија;
  • Митрополит смоленски и калињинградски Кирил, сада патријарх московски и све Русије;
  • Пинхас Полонски, доктор теологије, Израел;
  • Дамба Ајушејев, поглавар Будистичке традиционалне санге Русије;
  • Адин Штејнзалц, рабин, Израел.

Референце уреди

  1. ^ „Медведева Саида Саидовна”. www.tefi.ru (на језику: руски). Фонд академия Российского телевидения. Приступљено 13. 8. 2022. 
  2. ^ „Телеканал "РОССИЯ". web.archive.org (на језику: руски). 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 13. 08. 2022. 
  3. ^ „ТЭФИ :: Победители "ТЭФИ-2006"-"Профессии" :: Победители ТЭФИ-2006- "Профессии". web.archive.org (на језику: руски). 19. 3. 2012. Архивирано из оригинала 19. 03. 2012. г. Приступљено 13. 8. 2022. 
  4. ^ „Награды «Лавр» 2006 года”. www.vertov.ru (на језику: руски). Приступљено 25. 8. 2011. 
  5. ^ Кругляков, Э. П. Бюллетень «В защиту науки» (PDF) (на језику: руски). Приступљено 13. 8. 2022. 
  6. ^ Wyss, Rebecca (31. 1. 2018). „Fake News - Nobelpreisträger ist Star von Esoterikfilm – unfreiwillig”. St. Galler Tagblatt (на језику: немачки). Приступљено 13. 8. 2022. 
  7. ^ Кругляков, Э. П. «Лженаука» (на језику: руски). 
  8. ^ „Rustum Roy”. web.archive.org (на језику: енглески). 27. 2. 2010. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 13. 08. 2022. 
  9. ^ „Water structure and science: Contents”. web.archive.org (на језику: енглески). 28. 4. 2017. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 13. 08. 2022. 
  10. ^ „Page 4 Speakers”. web.archive.org (на језику: енглески). 26. 7. 2008. Архивирано из оригинала 26. 07. 2008. г. Приступљено 13. 08. 2022. 
  11. ^ „Масаро Эмото Аквадиск”. www.aqvadisk.ru (на језику: руски). Приступљено 13. 8. 2022. 

Види још уреди

Спољашње везе уреди