Википедија

Воденкос

Воденкос (лат. Cinclus cinclus) је птица станарица из реда певачица која насељава обале брдско-планинских потока и мањих река. Карактеристичан је по томе што рони у потрази за храном. Директно га угрожава изградња деривационих хидроелектрана на планинским потоцима и рекама.

Воденкос
Воденкос
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Aves
Ред:
Passeriformes
Породица:
Cinclidae
Род:
Cinclus
Врста:
C. cinclus
Биномно име
Cinclus cinclus

     станарица      зими[2]
Синоними

Sturnus cinclus Linnaeus, 1758

Опис уреди

Дужина тела је 17 - 20cm. Птица је здепаста, има јаке ноге и кратак реп. Код одраслих јединки глава и тело су смеђе обојени, док су грло и горњи део груди бели. Тело младих јединки је сиве боје, а на грлу се назире бела боја без јасног прелаза. Креће се кратким и одсечним покретима по брзацима планинских потока и река. Током кретања помера задњи део тела горе-доле. Лети праволинијски, ниско изнад воде са брзим и кратким замасима крила. Рони у потрази за храном, а кроз воду се креће замасима крила.[3][1]

Распрострањење и станиште уреди

Насељава брдско-планинске делове Европе, Мале Азије и северозападне Африке. Гнезда гради на обалама брдско-планинских река и иза водопада. Неке од интересантних држава и острва где су забелажени на лутању су: Фарска острва, Малта и Тунис. Подврста која је насељавала Кипар, (Cinclus cinclus olympicus) је изумрла 1958. године. У зимском периоду се спушта у долине река и на морске обале.[1]

Биологија уреди

За гнежђење користи шупљине у камењу на обалама водотокова, а неретко се гнезди и испод мостова. Гнездо је лоптастог облика, грађено од маховине, са кружним улазом, а изнутра је обложено сувим лишћем. Полаже 3-6 белих јаја, у периоду од марта до маја. Годишње излегу једно до два легла. Храни се воденим инсектима и њиховим ларвама, воденим пужевима, такође једе и мале рибе и водоземце. Омиљена храна су му рачићи из рода Gammarus.

Кости воденкоса нису шупље као код осталих птица летачица. Процењује се да у Европи има од 131 000 до 292 000 парова.[1][3]

Подврсте уреди

Постоји 14 подврста воденкоса од којих је једна изумрла:[4][5]

  • C. c. cinclus - Црнотрби воденкос (Linnaeus, 1758). Насељава Северну и источну Европу и западну Француску;
  • C. c. gularis - Британски воденкос (Latham, 1801). Насељава Енглеску, Шкотску и Велс;
  • C. c. hibernicus - Ирски воденкос (E. Hartert, 1910). Насељава Ирску и западну Шкотску;
  • C. c. aquaticus - Јужно-европски воденкос (Bechstein, 1797). Насељава централну и јужну Европу, Белгију, источну Француску, Шпанију, Пољску, Грчку;
  • C. c. minor - Северозападни Афрички воденкос (Tristam, 1870). Насељава Алжир, Тунис и Мароко;
  • C. c. caucasicus - Кавкаски воденкос (von Madarász, 1903). Насељава планински масив Кавказа, све до Ирана и Турске. Зимује у Авганистану и Пакистану;
  • C. c. persicus - Персијски воденкос (Witherby, 1906). Насељава југозападни Иран и планински венац Загрос;
  • C. c. rufiventris - Либански воденкос (Tristam, 1884). Насељава Антилибанске планине;
  • C. c. olympicus - Кипарски воденкос (von Madarász, 1903). Насељавао је планину Тродос на Кипру. Последњи пут је забележен 1945. Сматра се изумрлим од 1958;
  • C. c. uralensis - Уралски воденкос (Serebrovski, 1927). Насељава планински масив Урала;
  • C. c. leucogaster - Белотрби воденкос (Bonaparte, 1850). Насељава северни Авганистан, cентралну Азију и источни Сибир;
  • C. c. cashmeriensis - Кашмирски воденкос (Gould, 1860). Насељава Хималаје од Кашмира до области Сиким у Индији;
  • C. c. przewalskii - воденкос Пржевалског (Bianchi, 1905). Насељава планине јужног Тибета и западне Кине;
  • C. c. baicalensis - Бајкалски воденкос (Dressen, 1892). Нема прецизних географских података о распрострањењу.

Галерија уреди

Воденкос у Србији уреди

Најстарији податак о присуству врсте у Србији потиче из околине Неготина, где је 1887. прикупљен један примерак за Музеј Српске земље у Београду. У Војводини никад није забележен. Равномерно је распрострањен у брдско-планинским деловима Србије, јужно од Саве и Дунава. Популација се сматра стабилном. Станарица је. На потоцима се задржава док се потпуно не заледе. Орнитолози процењују да се у Србији гнезди од 2.200 до 3.000 парова. Највећа бројност је у Југозападној Србији (800-1.100 гнездећих парова).[6][7][8]

 
Млади воденкос на Божичком каналу
 
Млади воденкос тражи храну.
 
Одрасли воденкос маркиран алуминијумским прстеном у Парку природе „Стара планина"

Референце уреди

  1. ^ а б в г д BirdLife International (2018). „Cinclus cinclus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ Brewer, David (2001). Wrens, Dippers and Thrashers. Pica Press. ISBN 978-1-873403-95-2. 
  3. ^ а б Collins bird guide 2nd edition
  4. ^ Brewer, David (2001). Wrens, Dippers, and Thrashers. Yale University Press. стр. 199–202. ISBN 978-0-300-09059-8. 
  5. ^ „White-throated Dipper Cinclus cinclus (Linnaeus, 1758)”. Avibase. Приступљено 14. 4. 2015. 
  6. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
  7. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  8. ^ „Воденкос - bioras.petnica.rs”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 16. 09. 2018. 

Спољашње везе уреди

 
Воденкос на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Воденкос.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Воденкос&oldid=26843811”