Отворите главни мени

Вранци[1] или корморани (лат. Phalacrocoracidae) је породица птица која се према традиционалној класификацији сврстава у ред несита или пеликана (лат. Pelecaniformes), а према модерној у ред Suliformes.

Вранци
Временски распон: Касна креда? –
Microcarbo melanoleucos Austins Ferry 3.jpg
Мали шарени вранац
(Microcarbo melanoleucos)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Ред:
Породица:
Phalacrocoracidae

Род:
Phalacrocorax

Brisson, 1760
Синоними

Према једној класификацији врста у оквиру породице у њој се налази само род Phalacrocorax који укључује 42 врсте, док према другим класификацијама у породици Phalacrocoracidae постоји већи број родова (нпр. према једној од њих у породици постоје родови Phalacrocorax, Leucocarbo, Microcarbo).

Садржај

ОписУреди

Вранци воде активан начин живот. Имају усправно држање, дугачак врат и њихови прсти су повезани пловним кожицама. Веома су добри пливачи и рониоци.

Перје одрасле птице је сјајно црно са белим мрљама на подбратку и образима, а понекад је са сјајно зеленим преливом.[2]

РаспрострањеностУреди

Живе свуда по свету осим у региону средњег Пацифика.[2]

СтаништеУреди

Већина врста живи дуж морских обала, а неке врсте живе на копну поред слатких вода.[2]

ИсхранаУреди

Вранци се хране углавном рибом.[2]

СистематикаУреди

Вранци су традиционално смештени у ред несита (лат. Pelecaniformes).[1] Род Phalacrocorax је увео француски зоолог Матурин Жак Брисон 1760. године са великим вранацом (Phalacrocorax carbo) као типском врстом.[3][4] Phalacrocorax је латинска реч за „корморана”.[5] Род садржи 22 врсте укључујући једну врсту која је постала изумрла у 19. веку.[6]

Врсте које припадају породици вранаца према Приручнику птица света (енгл. Handbook of the Birds of the World):[7]

Подврсте

ИнтересантностиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 201, 202. ISBN 86-489-0303-3. 
  3. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511. 
  4. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163. 
  5. ^ Jobling, J.A. (2019). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E., ур. „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 9. 4. 2019. 
  6. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Hamerkop, Shoebill, pelicans, boobies, cormorants”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 12. 4. 2019. 
  7. ^ Orta 1992
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 Васић, С.; Д. В. Симић; Станимировић; Каракашевић; Шћибан; Ружић; Кулић; Кулић; Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2018. Приступљено 11. 10. 2018. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди