Отворите главни мени

Вранци[1] или корморани (лат. Phalacrocoracidae) је породица птица која се према традиционалној класификацији сврстава у ред несита или пеликана (лат. Pelecaniformes), а према модерној у ред Suliformes[2].

Вранци
Временски распон: Касна креда? –
Microcarbo melanoleucos Austins Ferry 3.jpg
Мали шарени вранац
(Microcarbo melanoleucos)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Ред:
Породица:
Phalacrocoracidae

Родови

Према класификацији ITIS-a, породица укључује три рода: Phalacrocorax, Leucocarbo и Microcarbo.[2] Постоје и другачије класификације, а према једној од њих у оквиру породице се налази само један род Phalacrocorax, који укључује све врсте, којих укупно има 42, док се према другим класификацијама породица Phalacrocoracidae дели на више од три рода.

ОписУреди

Вранци воде активан начин живот. Имају усправно држање, дугачак врат и њихови прсти су повезани пловним кожицама. Веома су добри пливачи и рониоци.

Перје одрасле птице је сјајно црно са белим мрљама на подбратку и образима, а понекад је са сјајно зеленим преливом.[3]

РаспрострањеностУреди

Живе свуда по свету осим у региону средњег Пацифика.[3]

СтаништеУреди

Већина врста живи дуж морских обала, а неке врсте живе на копну поред слатких вода.[3]

ИсхранаУреди

Вранци се хране углавном рибом.[3]

СистематикаУреди

Вранци су традиционално смештани у ред несита (лат. Pelecaniformes).[1] Род Phalacrocorax је увео француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године са великим вранацем (Phalacrocorax carbo) као типском врстом.[4][5] Phalacrocorax је латинска реч за „корморана”.[6] Род садржи 22 врсте укључујући једну врсту која је изумрла у 19. веку.[7]

Врсте које припадају породици вранаца према Приручнику птица света (енгл. Handbook of the Birds of the World):[8]

Подврсте

ЗанимљивостиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. 
  2. 2,0 2,1 „Phalacrocoracidae Reichenbach, 1849”. ITIS. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 201, 202. ISBN 86-489-0303-3. 
  4. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511. 
  5. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163. 
  6. ^ Jobling, J.A. (2019). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E., ур. „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 9. 4. 2019. 
  7. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Hamerkop, Shoebill, pelicans, boobies, cormorants”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 12. 4. 2019. 
  8. ^ Orta 1992
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Васић, С.; Д. В. Симић; Станимировић; Каракашевић; Шћибан; Ружић; Кулић; Кулић; Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2018. Приступљено 11. 10. 2018. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди