Птице летачице
Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves.
Птице летачице | |
---|---|
Црвена дивља кокошка (Gallus gallus) | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Инфракласа: | Neognathae Pycraft, 1900 |
Кладуси | |
Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара.
Настанак и еволуција
уредиНајстарији нађени фосили птица летачица потичу са самог краја периода горње креде, пре око 70 милиона година. Међутим, молекуларни часовник сугерише да су птице летачице настале у првој половини горње креде пре око 90 милиона година.[1]
Од свог настанка птице летачице су доживеле адаптивну радијацију стварајући разноврсност која постоји данас. Ова инфракласа укључује ред птице певачице (лат. Passeriformes), који је највећи кладус копнених кичмењака и који садржи око 60% живућих врста птица. Ред птица певачица је више него дупло већи по броју врста од реда глодара (лат. Rodentia) и пет пута већи по броју врста од реда слепих мишева (лат. Chiroptera), реда који је највећи кладус сисара. Поред птица певачица, инфракласа птица летачица укључује и неколико веома малих редова чија је веза са осталим редовима нејасна, на пример хоацин (лат. Opisthocomiformes).
Кладограм
уредиКладограм инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) према Ричарду Пруму и сарадницима.[2] При чему су за неке кладусе употребљена имена која су користили Јури Т. и сарадници[3] и Кимбал и сарадници.[4]
Референце
уреди- ^ Claramunt, S.; Cracraft, J. (2015). „A new time tree reveals Earth history’s imprint on the evolution of modern birds”.
- ^ Prum, R.O.; et al. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. стр. 569—573.
- ^ Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. стр. 419—444.
- ^ Kimball, R.T.; et al. (2013). „Identifying localized biases in large datasets: A case study using the Avian Tree of Life”.
Литература
уреди- Claramunt, S.; Cracraft, J. (2015). „A new time tree reveals Earth history’s imprint on the evolution of modern birds”. Sci Adv. 1 (11). PMC 4730849 . PMID 26824065. doi:10.1126/sciadv.1501005.
- Kimball, R.T. (2013). „Identifying localized biases in large datasets: A case study using the Avian Tree of Life”. Mol Phylogenet Evol. doi:10.1016/j.ympev.2013.05.029.
- Prum, R.O.; et al. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. Nature. 526: 569—573.
- Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869 . PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419.