Вратар је средњовјековни град у Републици Српској подигнут на брду изнад истоименог села недалеко од Хан Пијеска, у општини Рогатица. Град је припадао српској племићкој породици Дињичића и представљао је један од њихових граничних градова. Испод утврђења на локалитету Подграђе евидентирани су археолошки остаци занатског субурбја. Турци су га заузели 1463. године, након чега је недуго затим напуштен и срушен.[1] Задњи помен Вратар града је из 1485. године.[2]

Вратар на Жепи

Положај и одлике уреди

Саграђен је на неприступачном гребену изнад села, у облику неправилног петоугла дужине 120 метара и ширине до 28 метара. Уз сјеверни нешто неприступачнији бедем изграђене су три куле, правоугаона Донжон кула са дужином од 15 пута 10 метара и зидовима дебелим до 2,8 метара; бедемска осмоугаона кула промјера 7,2 и дебљином зида око 1,20 метара и сјеверозападна угаона кула овалног облика промјера око 6 метара. У средини јужног зида изграђена је правоугаона бедемска кула, док је у југоисточном углу упечатљива округла кула вањског промјера од око 6,5 метара.[1]

 
Остаци зида

Од југоисточне куле према сјевероистоку видљив је одбрамбени зид утврђења. Недалеко од самог утврђења налази се самостална одбрамбена кула у народу позната као Дињичића[3] кула. Њен вањски промјер износи око 9,5 м са дебљином зида 2 метра.[1] Тврђава је датирана у касни средњи вијек.[2]

На самој тврђави налазе се два стећка православне орјентације, један сљемењак и други у облику сандука. Испод града на локалитету Јасик налази се још 8 стећака.[4]

Галерија уреди

Фотографије са тврђаве.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Реџић 2009, стр. 221.
  2. ^ а б Археолошки лексикон Босне и Херцеговине 1988, стр. 108.
  3. ^ Крсмановић; Сокановић; Косорић 2011, стр. 29.
  4. ^ Бешлагић 1971, стр. 246.

Литература уреди

  • Реџић, Хусреф (2009). Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини. Сарајево: Сарајево-паблишинг. ISBN 978-9958-21-511-7. 
  • Археолошки лексикон Босне и Херцеговине. 3. Sarajevo: Земаљски музеј Босне и Херцеговине. 1988. стр. 73. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2016. 
  • Бешлагић, Шефик (1971). Стећци: каталошко топографски преглед. Сарајево: Веселин Маслеша. 
  • Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4.