Врбовац (Смедерево)

Врбовац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1020 становника.

Врбовац
Врбовац из ваздуха.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2011.Пад 1.020
Географске карактеристике
Координате44° 34′ 13″ С; 20° 57′ 06″ И / 44.570333° С; 20.951666° И / 44.570333; 20.951666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина168 m
Врбовац на карти Србије
Врбовац
Врбовац
Врбовац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

У селу се налази и Црква Светог Пророка Јеремије, сазидана је 1939. године као спомен црква са костурницом у коју су пренети земни остаци ратника 11. пука Шумадијске дивизије I позива, палих у борбама на Врбовачким косама и Церјаку октобра 1915. године, освећена 14. маја од патријарха Гаврила[1].

Историја

уреди
 
Црква Светог Пророка Јеремије у Врбовцу

Врбовац се налази са десне стране ауто-пута Београд Ниш, 15 километра југоисточно од Смедерева. По концепцији насељености припада збијеном типу шумадијског села, куће су груписане по странама брежуљака које раздвајају плиће јаруге. Простор који заузима насеље једним делом припада пиносавској, а другим делом београдској побршини, која постепено прелази у алувијалну раван. У том смислу, са пуно оправданости, може се рећи да је село подељено на горњи и доњи део, познатији као „брђански” и „рупљански” крај.

Врбовац је старије насеље. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано, али се из писаних података види да је постало пре 18.века. За време Аустријске владавине (1718-1739) први пут је споменуто на Лангеровој карти под називом Verbovaz где се каже да је имало 19 кућа. Приказана позиција села Врбовац на Лангеровој карти не одговара положају које заузима данашње насеље. То само говори да је село више пута мењало своју локацију. На основу до сада сачуваних писаних података и степена истражености локације села Врбовац не може се тачно утврдити када је село заузело садашњу позицију, али се може засигурно претпоставити да је на овим просторима постојало и пре Првог српског устанка.

Назив је добило по једној врби испод које је први становнок направио своју колибу и ископао бунар. Приликом пролетњих орања, наилази се на фрагменте керамике, тегуле, новчиће и оружје. Налази керамике по својој структури, начину обраде и печења припадају периоду римске доминације.

Врбовац поседује око 1650 хектара земље, које обрадиве, које под шумама и ливадама. Доминантан правац бављења пољопивредника у селу су ратарство, воћарство и виноградарство.

Демографија

уреди

У насељу Врбовац живи 900 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41 година (40 код мушкараца и 42 код жена). У насељу има 320 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.344
1953. 1.351
1961. 1.416
1971. 1.303
1981. 1.268
1991. 1.220
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.095 98,82%
Хрвати
  
1 0,09%
Румуни
  
1 0,09%
Македонци
  
1 0,09%
непознато
  
7 0,63%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ "Време", 15. мај 1939
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

уреди